Nikola Kleut

Konsultant za bezbednost od požara i eksplozija eksplozivnih smeša ... Autor SRPS TP 21 i više drugih propisa .. Možete me pozvati telefonom od 10 do 22 h ili napisati meil. Za savet meilom budite konkretniji u opisu (lokacija, predhodni postupci, po potrebi crteži i dr,). Možete i odavde otvoriti blog o standardima požarne bezbednosti i Forum linkovi su dati niže. Napr. u blog Forum možete ući klikom miša na to ime bloga - dato ispod slike knjige Glosar (dato niže u osnovnoj koloni).

Thursday, July 6, 2017

Polugodišnji posao

Poštovani čitaoci,

U predhodnom postu nisam pomenuo važnu aktivnost (u saradnji sa kolegom Draganom Vićovićem) na izradi tri pravilnika koja je trajala skoro od početka godine. Radi se o :

1. Pravilniku o tehničkim normativima za arhitektonsko-građevinske mere bezbednosti od požara za stambene  poslovne i javne zgrade  - dakle ažuriranju i proširenju povučene SRPS TP 21.
   U ovaj propis je uneto po nešto po ugledu na standard BS 9999 nažalost od 2008. Čekali smo novu verziju koja je najavljena sredinom januara ove godine ali nismo je dočekali. Pregledana je nova verzija NFPA 5000, ali smo ocenili da nam ona (iako vrlo obimna - više stotina strana) malo može pomoći. Moja procena da je neumesno pravilti bilo koji pravilnik sa više od 40 strana i to je usvojeno.   U nacrt pravilnika sam uneo i metodu za proračun evakuacije po Haroldu Nelsonu (sa saradn. razvijenu za SFPE priručnik) i proračun određivanja kapaciteta zgrada ili požarno izdvojenog dela zgrade  

2. Pravilniku o tehničkim noramtivima za arhitektonsko-građevinske mere bezbednosti od požara industrijskih zgrade - dakle ažuriranju i bitnom proširenju SRPS TP 19 a na osnovu nove verzije DIN 18230 deo 1 i nemačke direktive MIndbauRL kojom su postavljeni zahtevi za tipske industrijske zgrade. Tražili smo i preveden je sa nemačkog i jedan članak nemačkog inženjera koji je uradio primer - što je bilo korisno jer je i nova verzija DIN-a napisana traljavo (iako je to već veća treća revizija). Da bih opravdao to što kažem za rad nekoliko njihovih doktora nauka (verovatno građevinske struke ... ) jer osrednji požarac i bilo koji student sa tehničkog univerziteta u Braunšvajgu gde se bezbednost od požara i eksplozija već decenijama izučava na solidnom nivou) bi znao razliku između požarnog opterećenja i specifičnog požarnog optrećenja i verovatno se ne bi ni bavio bajatim konceptom određivanja ekvivalentnog trajanja požara (što je nasleđe od pionira ove oblasti a vuče korene od švedskih stručnjaka, čeličara - iz 70.tih godnina a nažalost provlači se i u novijim službenim dokumentima kao što je serija EUROCOD-ova.  I kad smo pre dve decenije prevodili dobar deo tog DIN-a bio za to da se naši stručnjaci upoznaju s tim standardom i pored niza njegovih slabosti i isticao ono što valja. Tada nisam učestovao u njegovoj preradi već samo usvajanju prevoda. U međuvremenu je tekst malo poboljšan u smislu pojašnjavanja i uložio sam značajn napor da iz prevoda Direktive, standarda i stručnog rada izvučem ono što je najvrednije da se može sprovoditi pregledan proračun i naravno uradio primer koji je postao (kao Prilog) sastavni deo nacrta pravilnika.

3. Pravilnika o hidrantskim mrežama za gašenje požara ... Mnogima je poznato da je prva verzija napravljena davno (Dr. Dragutin Redžić, dipl. inž. građevine) i da je 1991. ažurirana. U tom ažuriranju sam u nekoj meri učestvovao (tada je to radio Savezni zavod za standardizaciju, naravno uz učešće desetak stručnjaka iz cele ondašnje Jugoslavije) ali nisam bio zadovoljan obradom ... nekoliko tema je izostalo. Na ažuriranju tog dokumenta radilo se 2005. ali posao nije okončan. Ovom prilikom bila je ideja da se ta verzija uzme za osnovu i jedan DIN koji se na to odnosi i koji je za tu potrebu preveden. Izradom ovog nacrta bavio se znatno više od mene u ovih pola godine kolega Vićović.
  Naravno, nadamo se da će MUP kao donosilac propisa te nacrte savesno pretresti, možda održati i još neku javnu raspravu u širem sastavu (mi smo imali tri ali u relativno malom sastavu onih koji su po javnom pozivu došli) i najzad usvojiti rešenjem ministra.

O mnogim konceptima i detaljima (stavovima) iz ova tri pravilnika moglo bi biti mnogo pisati pa da opet ostane mnogo toga nedorečenog ... što je jasno ako se ima u vidu da se sa prva dva pravilnika obuhvata najmanje 90 svih zgrada koje se izgrade. To sam uočio i kod nekoliko požaraca i arhitekata koji su  govorili na javnoj raspravi a imali su dokumente koje sam izradio tako da imaju dodatna obrazloženja i mnoge slike i nekoliko ilustracija - a toga neće biti u Pravilniku jer birokrate smatraju da treba poštovati jedan propis koji je donet a koji se odnosi kako piše u naslovu dokumenta na one dokumente koji donosi Skupština  - i donekle je logično da je njima dovoljan tekst i po neka tabela a dokumentima ove vrste (Pravilnicima o TN) bi odgovarao niz crteža, formula i drugih elemenata inženjerskog jezika - ali oni se i za ovo 'pitaju ili neko misli da treba da se pitaju.
   Opet nam se dešava da imamo jaku autocenzuru i nezameranje menadžerima koji se zauzeli mesta gde se odlučuje i za ono od čega jedva da nešto razumeju.      
          

Wednesday, April 26, 2017

Objašnjenja za one kojima je to uopšte potrebno

Poštovani prijatelji,

prošlo je nekoliko meseci ne naročito jake zime i mesec dana proleća - dakle sa priličnim kašnjenjem da Vam poželim bar bolje i lepše dane.
Pre 3-4 godine imao sam orijentacioni plan da se u ovim svojim godinama ne bavim više svojim osnovnim poslom - bezbednošču od požara .. i da radim nešto što sam povremeno i ranije - nešto što mi čini zadovoljstvo ili bar da se čovek u nečemu novom oproba. Kako sam ovde objavio pre nekoliko godina bavio sam se ne malo izučavanjem istorije nauke i tehnike i iz toga je proizašla obimna knjiga - Istorija za inženjere - inženjeri istorije - sa naglaskom na ukazivanje doprinosa odnosno uticaja inženjera koji su svojim pronalascima i delima bitno uticali na kretanje društva, posebno u Evropi i Severnoj Americi.    
   To je bio jedan od ogleda na kome sam godinama radio i sa zadovoljstvom završio. Nekoliko dragih ljudi kojima sam poklonio knjigu su imali strpljenja da je pročitaju  izrazili su mi svoje zadovoljstvo tokom njenog čitanja i razmišljanja o više 'obrađenih' tema. Naravno moglo bi se tome dodati bar još 20-30 strana u sledećem izdanju iz novih događaja, ali to i nije naročit izazov.
   Posle čitanja nekih izuzetnih klasika svetske književnosti i kad sam bio mlađi dolazio sam u iskušenje da se oprobam i u tom poslu ... ali bi me majstorstvo nekih 'novih' pisaca (grubo rečeno svaki deseti za čije sam knjige dobijao preporuke) demotivisalo. Jedan od takvih je bio u novije vreme Amin Maluf, posle Karlos Ruiz Safon... pa maestralni Migel Servantes... sa Don Kihotom.
  Bio sam sad već pre 10 godina u Moskvi i zainteresovao se za njihov oporavak... stotine novih filmova i video klipova pokazuju da se država Rusija itekako trudi da se pokaže prosperitetnom, željnom rađanja dece, izgradnjom novih stambenih zgrada, tržnih centra, letovanja i naročito vožnjom stranih, pretežno novih automobila.
 U vreme kad sam bio tamo još su mnoge ustanove bile vrlo zatvorene - danas je bitno drugačije - snimaju dokumentarne filmove sa prikazom hala i opreme na kojoj pokazuju  kako prave svoje najbolje avione, sve vrste noružanja, najbolje rakete - objavljuju i ono što su dužni prema ljudima čija su imena krili a koji su bili ključni da razviju tehniku koja ih je spašavala u ratu i miru i  govore glavni konstruktori i relativno mladi načelnici fabrika u kojim se najnovija tehnika proizvodi.
   Mizerno se osećamo kad poslušno oglasimo nevažećim više stotina dobrih standarda koj su doneli naši očevi a koje pod pritiskom birokrata iz EU sklanjamo - a onda samo onima koji pitaju šta da rade kad im ti dokumenti trebaju daju mudrijaško objašnjenje da se oni i dalje mogu upotrebljavati - i ISS ih i dalje prodaje.
   Naravno još veći mudrijaši su naši inspektori - pa rade kako se kome svidi - odnosno kako mu odgovara. Nadležno Ministrastvo za privredu nije objavilo dokument koji taj problem tumači,  rukovodioci srednjeg nivoa iz sedišta Sektora za vanredne situacije MUP-a izjavlju da oni mnoge standarde i dve preporuke i dalje primenjuju ali po mojim saznanjima znatan broj rukovodilaca u područnim sekretarijatima ne, već vode svoju politiku.      
    Pisao sam o nefer odnosu MUP-a prema projektantima kad su izlazili zakoni o zaštiti od požara.
    - o tome da se traže sertifikati za sve i svašta a zna se da ova siromašna zemlja nema laboratoriju ni za 5 % ispitivanja materijala, konstrukcija i opreme koja podleže ispitivanju po preuzetim EN standardima pa to usporava projektovanje, pribavljenje saglasnoti i odlaže tehnički pregled odnosno početak korišćenja objekata, jedi obične ljude pa i one iz Ministarstva nadležnog za planiranje i izgradnju koju onda umisle da je racionalno da MUP- izbace iz nadzora i time prave još veću grešku,
    - o ispostavljanju zahteva da se rade proračuni evakuacje i određivanje kapaciteta izdvojenih delova zgrada (lokali i sl) i celih zgrada, a nije nu u Velikoj Britaniji, ni USA razvijena i standardizovana prigodna inženjerska metoda takvih proračuna - a to je i logično jer je teorija razvoja požara i širenja dima još daleko od toga da bude pristupačna za prosečnog inženjera bezbednosti od požara a posebno arhitektu koji bi tu trebao da bude jedan od glavnih u timu. Evakuacija se i sprovodi kad ocenjujemo da preti opasnost od naglog razvoja požara i širenja dima a kako je to skoro svim ljudima koji bar nešto više rade u bezbednosti od požara nedostupna relevantna teorija - proračuni evakuacije zahtevaju višednevni seminar u organizaciji nekog ko je na tom radio više godina, nešto vredno napisao i imao priliku da svoje znanje i proveri.
   Održao sam nekolko predavanja/prezentacija na tu temu ali većina slušalaca (uglavnom inženjera bezbednosti i zdravlja na radu, pa i smera zaštite od požara) nažalost nemaju ni teoretske podloge o dinamici požara, produkciji  kretanju dima pa ne mogu da prate ni neku skromnu teoriju evakuacije (izlagao sam metodu Nelsona i Mourera - objavljenu u III izdanju SFPE priručnika - za koga malo koji naš požarac je uopšte i čuo, a koristi se u svetu kao referentna knjiga već skoro 30 godina i danas je aktuelno V izdanje), Još teže je nekom priučenom za takve teme objasniti koje su teškoće u iole racionalnom određivanju kapaciteta zgrade sobzirom na očekivanji razvoj požara i zadovoljavanja uslova za dovoljno brzu i efikasnu evakuaciju. Pokazivao sam kako to uprošćeno i često pogrešno rade neki autori u razvijenom svetu i to objavljuju po časopisima i na internetu, ukazivao na najgrublje greške i ukazivao na nužnost trezvenog analiziranja konkretne situacije.
  No kako to obično biva kad neko ko sluša takve prezentacije nema potrebna predznanja i očekuje nekoliko prostih mustri kako da on rešava svoje zadatke za sat dva i da to kod MUP-a prolazi  - biva 'razočaran' što tako nešto nije dobio - nije naučio za jedan dan kako se to lako i brzo radi.
   Kako sam pisao u ovom blogu uskoro će 40 godina kako se bavim prilično intenzivno bezbednošću od požara, a od toga bar poslednjih 25  godina problemima dinamike požara i kretanja dima, a neka bude samo 10 godina problemima evakuacije, pa ipak mogu reći da sam tek sad blizu da o tome završim pisanje jedne posebne knjige gustog sitnijeg teksta i s puno ilustracija od oko 200 strana iako sam do sad napisao barem 100 strana o tome rasutih u nekoliko od svojih desetak knjiga.
 
   Evo i dve slike sa jednodnevnog seminara koji je organizovalo Udruženje za vanredne situacije iz Novog Sada a u hotelu Palace u Beogradu 21.aprila 2017. a gde sam ja pokušao da uvedem slušaoce u tu temu i preporučio svoje knjige i prezentaciju sa većim brojem slajdova sa osnovnim sadržajima na osnovu kojih se mogu raditi i mnogi zadaci - naravno ne baš lako i šablonski ali ako se neko ko je malo uporniji i pažljivo čita sigurno može da dosta dobro radi te analize i proračune. Mnogi nažalost neće moći - posebno ne za složenije zgrade - dok ne ovladaju potrebnim predznanjima i nauče da koriste svetski vrednu literaturu.  
    Do skorog susreta ...  mnogi mi kažu da čitaju ovo što pišem ... pa izvolte komentarišite.
N. K.

      
                 
 
     

Sunday, January 8, 2017

Srećno u 2017.

Poštovani,
Vreme prolazi brže ili sporije - kako kome ...  tek i ovaj blog je neosetno ušao u još jednu godinu,
Nisam očekivao nešto naročito kad sam započeo sa njim ali neki udaljeni ljudi su me preko njega našli i pisali na mejl; neki su čitali, ali nisu pisali već su se javili ... ušli smo u novu eru - masovnog korišćenja mobilnih telefona,
Nažalost jedan ne mali broj meni dragih ljudi nije više u životu,,, i imam utisak da smo se preračunali - nismo se nadali da će nečiji život biti iznenada prekinut i da će neke misli, ideje, utisci, sećanja   ostati nedorečene. Kako godina idu sve češće razmišljam kako da nešto započeto ranije što bolje 'zatvorim'.
 Pa u nečemu značajnom sam uspeo  - nije to samo moja zasluga - više onih koji su se za to više trudili - za svoju bolju budućnost - i to me čini zadovoljnim.  
U nekim težim periodima života, obično bolesti, čovek želi da ozdravi a bi završio još neke poslove, sreo još nekoga, čuo njegove poruke, ispričao drugima po neko iskustvo koje misli da bi moglo biti od koristi, ili bar da može biti za koji minut prijatno.
Već godinama na predavanjima pominjem imena i prezimena naših ljudi koji su uradili nešto dobro u stvaranju sistema bezbednosti od požara. Tužno je da tako malo znamo o našim pionirima koji su nas  približili dometima u svetu počev o francuskog oficira Ipolita Mondena, kasnije i visokog funkcionera u vladi Srbiji zaduženog za stvaranje vojske i izgradnje zgrada za potrebe mlade države.
  Pominjem i po nekad pokazujem šta su pisali pre II svetski rat naši prvi pravi savremeni požarci kao što su bili Ilija Pintar i Vladimir Enatski, inž. Iz mnoštva 'vatrogasaca' posle rata izdvajali su se po neki koji su videli dalje i šire - kao Milorad  Milosavljević, inž. (što bi danas pisali - master).
   Mnogi prevodioce, pisce zakona o zaštito od požara,  propisa sa komenatrima i prerađivače prvih  zbirki propisa (izašlih do 1971.) danas znamo po samo po imenu i prezimenu (pa i to jedva).
   Jednom prilikom sam išao kao pratilac mog starešine (nekoliko godina) i velikog prijatelja Miodraga Kadića, dipl, elektro inž.   na razgovor sa čovekom koji pisao zakon o zaštiti od požara 1970. i 75. (a tada, oko 1982. je radio nešto prilično drugačije ) i bio prijatno iznenađen sa koliko je pažnje i preciznosti u ocenama odgovara na naša pitanja kako se piše zakon, šta društvo pokušava da reguliše, šta može da 'zahvati', a šta ne može, za šta su se stekli uslovi a zašto nisu, šta je nerealno i gde su može zapasti u probleme iz kojih je teško izaći itd. Kao iskusan teoretičar državnih poslova čovek je znao staro (i policijsko) pravilo - ne upetljavaj se u nešto što nećeš imati snage da realizuješ... ne preteruj u novotarijama, velikim zahtevima, ako nisi siguran da imaš sve resurse i ljudske i materijalne itd.
   Za oko tri sata razgovora čovek nam je razjasnio mnoge stvari a ono što je Kadić želeo da čuje i oko čega se dvoumio je jasno ocenio - da je vredno pitanje - ali nije još vreme za to ... i da nemamo ni kao država resurse da se u to upustimo.
   Kasnije sam verovatno i malo pažljivije birao u susretima sa iskusnijim i mudrim ljudima teme i razgovorali smo o mnogim konceptima, organizaciji sistema i poslova na nivou velikog grada i države.  Nažalost neki od tih ljudi su ili naglo umrli (dr. Dragutin Redžić, Kadić i dr. ), neki su odgurnuti u penziju prerano  i verovatno uvređeni zaćutali, a imali bi šta da vredno kažu (a ne da se bave trivijalnim poslovima - da dopune penziju),
   Oko nove godine prisećamo se uglavnom onog što nam prija i pravimo planove kako da želje ispunimo. Želim da imate želje i za ono što je malo verovatno da će vam se ispuniti. Ne sviđaju mi se mudre misli onih koji su još antička vremena postali poznati po tone što su savetovali da negujete samo želje onoga što ste u stanju da ostvarite ... to je nedovoljno ....napredak donose oni koji žele nešto više ... i često nađu podršku od drugih i gde nisu očekivali da će je dobiti.  Srećno.  

Saturday, October 15, 2016

Peta knjiga/sveska - ova o instalacijama i opremi za bezbednost od požara i eksplozija ES a opet u izdanju AGM knjige

Niste čekali dugo poštovani čitaoci - evo verovatno poslednje knjige iz ove serije (od 5 knjiga) u izdanju renomirane izdavačke kuće za oblast arhitekture, građevinarstva, mašinstva  (AGM) kao i nekih drugih oblasti tehnike.

Kao i predhodne tri i ova je istog formata 

(27 x 20 cm) sa tekstom i slikama u dve kolone a sitnog fonta (uglavnom 9 pt) kako bi na 226 strana stalo što više nadam se korisnih uputstava, saveta, ilustracija dobrih i loših primera. 

Kao i predhodne knjige i ova je pisana kao vodič kroz obilje standarda, knjiga, prospekata, materijala sa interneta itd. sa željom da se izbegnu mnoge slabosti (prevaziđena rešenja, komercijalno- navijačke poruke, neosnovano hvaljenje rešenja mnogih naših i stranih firmi proizvođača instalacija i opreme, a podrže dobri primeri. 

Zahvaljujem se izdavaču za razumevanje značaja ove oblasti bezbednosti i tehnike  i upornosti da se obuhvati prilično široka
oblast kojoj je posvećeno oko 1500 strana klasičnog formata udžbenika fakulteta (B5 format).
Da bi stekli mali uvid u izgled prosečne stranice skenirana je jedna strana u kojoj je deo teksta fontom 9 pt a drugi /veći i važniji/ fontom 10 pt; (dakle takve su i sve predhodne sveske ove serije)


Sveskom su obuhvaćene sledeće instalacije:
- za detekciju koncentracije opasnih gasova i para (naravno pre svega zapaljivih i od toksičnih oni gasobi koji nastaju u požaru - CO i dr.)
- detekciju signalizaciju i alarmiranje o požaru - sa funkcionalnim vezama sa ostalim instalacijama  
- detekciju i gašenje leteće iskre u pneumatskom transportu 
- supresiju eksplozije u reaktorima, silosima i sličnim posudama
- automatsko gašenje
požara raznim sredstvima
- kontrolu kretanja dima i toplote nastalih 
požarom u prostoriji
- bezbednosnom osvetljenju itd.

S obzirom na aktuelnost teme  u prilogu 1 su date dopune (predhodne sveske) o evakuaciji i proračunu maksimalnog kapaciteta zgrade, odnosno dela zgrade koja čini tehnološku celinu i nekoliko drugih priloga, kao i u mojim ranijim knjigama za naprednije i radoznalije korisnike koji se dobro služe engleskim jezikom. 
  Kao i za sve knjige pisane ranije komentare, sugestije i sl. možete poslati izdavaču ili autoru na mejl. 
  Ovim sam uglavnom ispunio obećanje jednoj gospođi da će dobar deo preventive požara i eksplozija eksplozivnih smeša biti obrađen relativno pristupačno u osrednjim porcijama - u lakšim (tanjim) knjigama skoro u sveskama - njena osnovna primedba na neke obimnije knjige koje sam ranije pisao je da su joj knjige teške kad ih drži u rukama dok se u krevetu odmara ili želi da po nešto važno za njen posao pročita pred spavanje.
 Ustvari setio sam se i da su u XIX (a negde i ranije) veku skoro svi romani (pa i pripovetke i sl.) pisani u književnim časopisima /pa i dnevnim i nedeljnim novimama/, koji su izlazili kao sveske. Postoji još jedna skoro dečja (imao sam 12 -13 g.) sklonost ka viteškim i sl. romanima u sveskama koji su izdavani u vreme mog dečaštva. Ima nekoliko prednosti pisati nešto u nastavcima... ali to je tema za neko drugo mesto...i možda priliku -ako ima onih koje to uopšte zanima.      
I na kraju izvinjenje: teško mogu da objasnim da je u tekstu promakao priličan broj slovnih grešaka (i permutovanja dva slova) i jedna u slabom prikazu formule (str. 165.) prilikom prenošenja u pdf format; To treba da bude ovako:
   


 srećom sem te nisam našao nijednu koja bi mogla stvara pogrešna tumačenja. Nadam se da to neće odbiti korisnike. Za malu utehu mi može poslužiti čenjenica da i najpoznatija knjige iz ove oblasti, IV izanje SFPE priručnika, imaju ne samo veći broj slovnih grešaka već i veliki broj grešaka u formulama - a one su 'najopasnije'. Rešiće se taj problem kako su ga i Amerikanci rešavali - objaviću na nekom od svojih blogova pregled ispravki a mogao bi se ubaciti i list sa ispravkama u knjigu.     

Da iskoristim priliku da Vas pozovem da se odazovete na seminar koji organizuje Institut za integisanu bezbednost iz Novog Sada u hotelu Palas u Beogradu. Ja sam jedini predavač na temu: Eksplozije eksplozivnih smeša (gasova, para i prašina). Kao i obično seminar traje 6 časova po 45 min pa ima dovoljno da se održi prezentacija i da slušaoci iznesu i neko svoje iskustvo, znanje. po nešto piataju i dobiju odgovor. 
Sve o ovim seminaru - vreme, program i kotizacija ... na sajtu Instituta.
Kako sam pre neki dan rekao na skupu u hali 14 Sajma u Beogradu prolazi vreme seminara sa izlaganjem od 10 do 30 minuta - posebno za neku temu koja je relativno nova i obimna, za koju postoji potreba da se rade neki proračuni i sl. - pa zahteva više vremana. Taj format (vreme) je dovoljan za upoznavanje sa problemom - a ne i za njegovo projektanstko i sl. rešenje.  Pokazao sam i dve nove knjige gde na više desetina strana možete proučiti građu, videti urađene primere i nastaviti dalje da učite i rešavate projektantske zadatke. 
  Dakle neće se ulaziti se probleme izvođenje i održavanje električnih uređaja u Ex izvođenju- već u druge vidove preventive i dinamike samih procesa ovih vrsta eksplozije.   

Vidimo se u novembru! 
              

Thursday, September 1, 2016

Nova moja knjiga 

AGM knjiga je izdala četvrtu 'svesku' iz moje serije o požarima i eksplozijama ES

Osnovne instalacije su vodovodne (sa hidrantima i drugom opremom za gašenje požara), instalacije grejanja, ventilacije, otprašivanja i klimatizacije , razvoda drugih fluida (napr. termalnog ulja, komprimovanog vazduha itd.) električne instalacije, gromobranska instalacija itd.
Knjiga je pisana slično kao predhodne - na većem formatu 20.4 x 27 cm u dve kolone manjih fontova 9 i 10 pt. (ali još sasvim dobro čitljivih - calibri) ilustro vana sa velikim brojem fotografija, crteža i skica kao ilustracija itd. Da je pisana uobičajnim stilom, na B5 formatu imala bi preko 320 strana); ovako ima 216.  

 Kao i predhodna knjiga (o urbanističkim i arhitektonsko-građevinskim merama i ova je pisana kao vodič kroz ovu građu s obzirom na obilje tehnoloških i ostalih mera.
   Požaracima, posebno projektantima, ove knjige će omogućiti da s razume vanjem razloga odaberu proverena rešenja, izbegnu poneku slabost i grešku koju mogu naći u standardima, knjigama i savetima koje mogu naći na internetu gde ima obilje  materijala ali je većina sa slabostima raznih vrsta (počev od onih da se u nekim zemljama i zgrade grade i opremaju drugačije, da postoji drugi sistem bezbednosti pa se i ne sprovode neki vidovi preventive itd.). 
  Recenzenti ove knjige su bili iskusni požarci diplomirani inženjeri Vukoje Stanić i Vićović Dragan, a saradnik u pisanju poglavlja o merama na elektroinstala cijama iskusni projektant Jelena Trivić, dipl. inž. elek. 
    I u ovoj knjizi su liste najvažnijih važećih SRPS EN standarda, godina izdanja  pa i njihovog broj strana i cena.   
    Knjiga se kao i tri predhodne iz ove serije može nabaviti kod izdavača - AGM knjiga, Beograd. (videti na internetu sve podatke i o ovim i drugim knjigama ovog i drugih izdavača koje vam mogu biti od koristi).  

Napomena: 
    Data je u štampu i uskoro se očekuje izlazak poslednje knjige iz ove serije o bezbednosnim instalacima od požara i eksplozja ES. Time bi se oblast zaokružila i prikazala na nešto više od 1000 strana.  

Saturday, June 25, 2016

Brexit i moguće (ipak manje verovatne) posledice

Dragi prijatelji,
Možda smo pre dva dana, izjašnjavanjem Britanaca da izađu iz EU, svedoci začetka nekih nesagledivo velikih promena u Evropi.
Neću izigravati političkog analitičara pa procenjivati hoće li još neka država organizovati referendum pa odlučiti da izađe iz EU. Formalno ni Britanija možda neće izaći - jer referendum je bio 'savetodavan' - ali kako je Kameron posle nastupio izgleda da je on rešio da 'savet' prihvati.  Međutim još značajnije da su svi funkcioneri EU vrlo rado dočekali ovakvu odluku Britanaca i sad pričaju kako im je dosta njihovog izvoljevanja i specijalnih prava.
 Pisaću o onome što mi je bliže - o EN standardima koje donosi CEN iz Brisela.
 Predpostavljam da će BSI odnosno Velika Britanija  ostati član CEN-a. To bi bilo u interesu i njih, a verovatno i EU. Da li je to moguće - pa trebalo bi da je moguće - jer ni Švajcarska nije članica EU ali je odavno član CEN-a. No otvara se pitanje hoće li engleski jezik ostati zvaničan jezik CEN-a - a faktično jedini - iako su formalo zvanični jezici i francuski i nemački. U nekoliko poslednjih godina EN standardi nisu ni štampani trojezično. Ponašanje Britanaca u CEN-u je poslednjih godina bilo skoro bahato - bar u ovom domenu koji se ovde razmatra, ali i nešto šire - ne samo u bezbednosti od požara već i nekim drugim oblastima bezbednosti (to možete videti i po tome koliko komiteta i podkomiteta poslove vodi BSI).

Ali ta bahatost se naravno ne mora ogledati u broju poslova koje oni vode u CEN-u već u traljavoj izradi standarda, čestim korekcijma, amandmanima, kao i novim verzijama posle 2-3 god. itd ali dublje gledano u praznjikavoj obradi standarda (od strane nekih anonimusa) i prodaji 'belih' strana. Verovatno najdrastičnija je traljavost u obradi odimljavanja. To je prosto bizarno ako se ima u vidu da su još krajem 60-tih, a naročito 70 -tih i 80-tih u Britaniji njihovi naučnici i inženjeri bili pioniri ove oblasti i postigli svetski vredne rezultate. Još 1997. kada sam bio u Borehamwood-u sam naslutio da će se tamo nametnuti dve jako dobro povezane interesne grupe (osiguranje i zajednica proizvođača opreme - a na račun naučnih i inženjerskih radnika) i izgleda da se to početkom veka desilo.
 U novije vreme standarde su radili neki 'smotani' ljudi sa bezočnim namerama da se u toj oblasti njihova industrija nametne i za kojekva glupa 'rešenja'.
(o ovom sam pisao opširnije i obrazlagao u čemu su te slabosti u standardima u svojoj poslednjoj knjizi - o instalacijama za bezbednost od požara).
No zamislimo da podigne glavu potiskivana frankofonska struja (a možda i germanska) u CEN-u i da se odluči da se za  možda godinu dve standardi štampaju na francuskom i nemačkom!
Engleski se toliko uvrežio kao jezik sporazumevanja i u svim telima EU da je skoro nemoguće zamisliti da se on zameni nekim drugim jezikom.  Ali ko zna ... Britanci su i do sad toliko iritirali  neke ljude u EU a koliko ih još mogu iritirati do razlaza - videćemo - da je i to moguće.
 Pre desetak godina Amerikanci su počeli da štampaju ne mali broj NFPA na španskom... jer u mnogim zemljama Amerike odbojnost prema engleskom je bila značajna pa su se Ameri dosetili da je bolje da bar u tome popuste i ponude im svoje standarde na njihovom jeziku.
 Mi stariji sećamo se vremena kada su ovde široko korišćeni DIN standardi.  Možda će za 5 godina to biti EN standardi ... po mom skromnom znanju prognoziranja više izgleda ima DIN nego AFNOR.
Živi bili pa videli.  
   
             

Wednesday, April 20, 2016

Meseci protiču ...


Poštovani čitaoci,
Nadao sam se da će za proteklih nekoliko meseci nadležni uraditi svoj posao - bar pred izbore.
 A.  napisati bar zvaničan prečišćen tekst Zakona o zaštiti od požara
      -  napisati i komentar tog Zakona i objasniti kakvi su dogovori  postignuti sa drugim subjektina u realizaciji najnužnijeg usklađivanja s obzirom da ovaj Zakon nije usklađen sa Zakonom o planiranju i građenju - da ne bi država baš izluđivala one koji se upuste da nešto grade.
  U zakonima se govori o načelu javnosti, olakšavanju postupka za investiranje, pokretanje privrede, servisiranju potreba građana i sve tako kako lepo 'zvuči' - a u praksi se čini suprotno - investitori se i dalje i sve više 'šetaju' i 'pomera im se pamet' - jer ne mogu da 'pohvataju' kakve su procedure.
  Pre više od 30 g. bili smo dužni da po Zakonu o opštem upravnom postupku crtamo dijagrame procedura i da ih objavimo bar na oglasnoj tabli da stranka ima čistu situaciju i da ne mora da zapitkuje šta treba da radi, koji joj 'papiri' trebaju, kako i kome sve podnosi zahteve itd. .... do bilo kakvog okončanja postupka (pozitivnog ili negativnog rešenja, odbijanja zahteva, donošenje nekog zaključka i sl.).
  
  Jedan moj prijatelj inače prof. dr. inž. se proteklih meseci svojski trudio da za svoje potrebe (da pomogne ljudima u predavanjima, prezentacijama)  nacrta dijagram toka za proceduru izgradnje hotela .... molio je za pomoć i razgovarao sa nadležnim i nešto nacrtao, ali  se može pokazati da se prihvatio nemoguće (i verovatno uzaludne) misije. No iz 'praktičnih razloga' on izlaže šemu koja mu se čini da nije daleko od neke realne...  a ako bi trebalo - ima adut - ako bi neko iz stručne publike tvrdio da je imao dugačiji put - može se tvrditi da već bar dve decenije postoje značajne razlike zavisno ne samo od grada do grada već i nekih subjektivnih okolnosti u istom mestu... znate već koje su delikatne mogućnosti šalterskih i sl. službenika i njihovo zanovetanje oko razlike u klasifikaciji, nameni, veličini objekta ...      
 
   B.  Imao sam ideju već davno da Vam skrenem pažnju na jednu 'zaboravnost' nekih ministarstava... ali i nekih ustanova i preduzeća. Ovih dana mi se ta tema nametnula kada sam nešto pokušao.
         Kako znate Zakone donosi skupština RS  (objavljuju se u Sl. glasniku RS) i oni su kao javna intelektualna svojina dostupni na internetu iako se kao što je navedeno pod A - ne pomaže da se bar u nekom razumnom roku napiše i prečišćen tekst. Ima nadležnih ministarstava koji se potrude na svom sajtu imaju i stavku 'svojih' zakona ali i podzakonskih akata i pravilnika o tehničkim uslovima (normativima) koje su doneli - ali neka ministrstva kao da ocenjuju da imaju važnija posla pa nemaju uopšte tu 'rubriku' na svom sajtu.
   No kako su i ti propisi javno dobro postoji bar nekoliko ustanova/firmi koje prepisuju pravilnike i objavljuju ih na internetu. Naravno danas se relativno  može postići dobro 'preslikavanje' bilo kog dokumenta - dakle da nema kao ranije onih tipičnih grešaka u 'prekucavanju'.  To što su to nezvanični dokumenti je manji problem -veći je što ti 'dobrotvori'  izostavljaju iz nekih razloga priloge - obično tabele, crteže i sl. koji su sastavni delovi pravilnika.
   I ovo je jedna prilika za smutnju - kao imate javnost a kako nemate sve postoji mogućnost da Vas baš oko toga što nije pokazano 'vozaju'. Nije to praksa samo jednog velikog ministarstva već i nekih manjih - a izgleda je ideja idejnog tvorca ove igre je da Vas natera da budete bar povremeno kupac Službenog glasnika.
     Ljudi iz vlasti su i pred ove izbore neumorni u parolama kako rade za Srbiju... a i oni iz opozicije obećavaju ... a mnogi su imali priliku pa šta su uradili ...  nije jasno za koga, ali iz ovih primera ...  ne baš naročito za veliku većinu građana Srbije.    
                                 
Svako dobro. N.
         

Tuesday, December 22, 2015

Vest o izgradnji vrlo visoke stambene zgrade u Beogradu i nešto dr.

Pa eto nekoliko rečenica o dve provokacije

Pre oko dve decenije u Zakonu o planiranju i izgradnji zakonodavac je napisao da se ne izvode stambene zgrade sa više od šest etaža iznad prizemlja... i to se godinama poštovalo.  
Zašto je to imalo smisla; naravno ima više razloga ali da se osvrnem detaljnije samo na jedan:
U stambenim zgardama žive i stare i invalidne osobe koje se ne mogu evakuisati samostalno sa viših etaža. U boljim slučajevima gasiocima treba 1- 1.5 min po kilometru da stignu do zgrade a onda im treba još 1- 1.5 min po etaži (!) da stignu do stana.
U najboljem koledžu na svetu u Moretonu na Marču (Ujedinjeno Kraljevstvo) cene, na osnovu iskustva i merenja, da za visoke zgrade sa preko 20 spratova treba računati sa 2 min po etaži.
Naravno prave se u svetu za takve zgrade i posebni brzi liftovi za gasioce i spasioce ...požarno izdvojeni ... ali hoće li biti upotrebljeni ?    Verovatno neće.
Šta to praktično znači za zgradu od 30 - 40 spratova. Znači da i u slučaju da je požar na nekoj od viših etaža odmah primećen i dojavljen do dolaska gasilaca treba bar 65 minuta... a tada je već verovatno to toliko veliki požar da ima više poginulih i oko 3 puta više teško povređenih, a da je šteta u milionima evra.  kolko toliko efikasno je intervenisanje spolja lestvama za zgrade visine do 50 m dakle oni iznad su vrlo nebezbedni od požara....i štoje zgrada viša od tih 50 m sve ih je više.  
Zato pametan svet ne gradi takve stambene objekte... i 6 spratova je sasvim dovoljno i pohlepnom investitoru. Dalje povećanje spratnosti sve manje povećava profit izgradnje ... zgrada od  8 etaža neće imati stanove jeftinije ni za 1/16;  za dalje povećanje sve manje se profitira tako da se za one sa više od 10 etaža teško može i govoriti o nekom pojeftinnjenju stanova... samo onaj koji nije ništa gradio misli da je moguće samo naslagati još nekoliko etaža i eto jeftinije gradnje. Nažalost ima među njima i profesora univerziteta i visokih škola (ali oni ipak idu skromnije - umeću jednu etažu i nazovu je napr. visoko prizemlje a onda vole da završe sa mansardom - podkrovljem).

Sad se najavljuju kao luksuzni stanovi u kuli od 140 m u sklopu sa hotelskom kulom iste visine na desnoj obali Dunava ... Nebezbedno je to i za hotel a za stambenu zgradu je sramotno neznanje. Ne pomaže tu ni primena nekih od najskupljih mera bezbednosti, pa ni posebna služba obezbeđenja u samoj zgradi - bar do okončanja tehničkog pregleda i uknjiženja.
Nekoliko reči o nekim ostalim aspektima  - napr. o snabdevanju vodom ... potrebne su bar dve pumpne stanice i za vodu za piće i sanitarnu vodu i naravno za hidrante ...
Potrebno je više liftova ....
Potrebno je da stepeništa budu prilično široka i da ih bude najmanje dva požarno izdvojena ...
Potrebne su jače konstrukcije temelja i sve nadzemne noseće strukture otporne na požar najmanje 2 sata ,,, a one glane i 3 sata.
Pitajte stručnjake, a i one nesrećnike u kulama Rudo i jednoj od dve kule Zapadne kapije... videćete i saznati još mnogo razloga ... zašto to nema smisla ... Zašto se to ponovo kod nas javljaju racionalizatori, usrećivači, grandomani, koji se igraju životima ljudi ,,, imali smo takvo ponašanje i u vreme kralja Petra početkom XX veka kad su u Beogradu dizane zgrade od 6 spratova  a požarnici  dolazili sa ručnim pumpama male snage po nekoliko buradi vode ... na kolma koje su vukli konji.... onda  se to nastavilo dvadesetak godina kasnije kad su ratni profiteri počeli da grade zgrade od 8- 11 spratova a gradski požarnici nisu imali lestve dometa većeg od 18 m ... i onda tokom 60-70- kad su se bravari upravljali gradom i državom pa mislili da će građani biti oduševljeni da stanuju u stambenim kulama i rade u isto tako visokim palatama ...
Nije to tako bilo samo u Srbiji ali bilo je perioda kad su se naši urbanisti za nešto pitali a oni moćni ipak malo poštovali tu struku.
No opet je došlo vreme da oni što stanuju u vilama i imaju obezbeđenje u njima ... hoće da se igraju urbanizma i graditeljstva ... našli su ivestitore,,, naći će oni i projektante bez morala ,,, zaposlie domaće građevinske radnike ... da budu usrećitelji i ostave visoke spomenike svom (ne)znanju kvaliteta života.      

   (slike čuvenih požara iz dve prijateljske zemlje - sa zapada /hotel u Madridu /, druga s istoka)

Drugo: Javio mi je prijatelj da je na internetu našao neki sajt sa mojim člankom pri čemu je dat uvod pa se navodi da se može pročitati sve dalje ako se uplati 8.99 USD ...
Znam da se to radi u svetu ,,, obično za neka uputstva za servisiranje mašina... i naravno naučne članke,,,
 Ne nasedajte na takve ponude ... ja nemam ništa s tim 'veštacima' ... - lopovima.
 Ako vam treba bilo šta što sam pisao ... mogu vas posavetovati kako da ili prođete mnogo jeftinije ... kad se radi o onome što je objavljeno u knjigama... ili da bi dobili džabe bilo koji objavljeni rad u časopisu starijem od pola godine članak ili prezentaciju sa nekog seminara.  
Pokušajte da ostanete trezveni u ova vremena smutljivaca i prevaranata/usrećitelja.
N. K.
          

Thursday, December 3, 2015

Jesenje lepo vreme i Servantes

Dragi prijatelji,
Prošlo je više od dva meseca od mog poslednjeg ovakvog javnog 'pisma' pa da se javim.
Sad smo u godinama kad se prvo pitamo za zdravlje ... pa da uputim nekoliko reči prijateljima.
Pisao sam ranije da sam imao znatnih zdravstvenih problema ... bio u bolnici 13 dana gde su me izgladnjavali a možda i lečili... tek oslabio sam za kratko vreme preko 25 kg ... dva tri meseca posle sam se bolje hranio i po svojoj metodi ojačavao... i poslednja dva-tri meseca se to i vidi. Povratio sam oko 10 kg i osećam se jači, mnogo bolje hodam ... neke tegobe više nemam, a s ovim što je ostalo 'može se'.  
 Možda mi je u svemu tome pomoglo i što sam se relativno malo bavio strukom... dakle manje i nervirao ... jer stanje je u nas 'za sekiraciju' - što reče jedan moj prijatelj.
Pisao sam po malo - malo od struke, malo nešto sasvim drugo.
 Desi se tako da van nešto zgodno dođe iznenada do ruku ... pročitao sam nekoliko knjiga lepe književnosti a onda i posle mnogo, mnogo godina dođe mi do ruke sada kompletno izdanje - u tri knjige Don Kihota u odličnom prevodu i sa finim objašnjenjima.
Dakle imam tu preporuku za Vas ... videćete koliko je Servantes i sad, posle 400 godina, vrlo lep za čitanje.... pročitaćete i više stotina poslovica koje izgovara Sančo Pansa.  
Svako dobro       

Sunday, September 27, 2015

Kapacitet (broj osoba unutar) javne i poslovne zgrade

Pisao sam ranije o problemima evakuacije i ranije u knjigama koje je izdala Zaštita sistem i u knjizi (poslednje izdanje iz moje serije i AGM knjige), dao metodu proračuna po Nelsonu i Moureru uz brojne moje komentare (i korekcije) da bih pomogao da se rešavaju takvi zadaci - koje se po zakonu traže.  No naši zakonodavci su nedavno (izmene i dopune zakona o zaštiti od požara) postavili novi zadatak - određivanje kapaciteta zgrada tako da  se ostvari bezbedna evakuacija.

Ovim zahtevima izgleda kao da pratimo kretanja u razvijenim zemljama EU ... (i kod njih je kampanja da se rade planovi evakuacije i određuje 'kapacitet' ) - što nažalost nije tačno: jer postavljamo korektne zahteve, ali je vrlo nekorektno što nije određena neka savremena inženjerska metoda kako da se ti računi obave -  i mnogobrojni požarci i projektanti, investitori ...gunđaju.
Iako sam napisao što u samoj preporuci SRPS TP 21, pa u ranije objavljenim knjigama, što u ovoj poslednjoj ukupno preko 100 strana o problemima evakuacije nailazio sam na seminarima koje sam držao proteklih godinu dana mnogo nerazumevanja, težnje da se sve to uprosti do trivijalnosti - na koje su ljudi navikli, a što im se nažalost i sugeriše - napr. u nedavno izašlom pravilniku o ugostiteljskim objektima. (navedih 1.4 metra kvadratna korisne površine po čoveku nije precizno i može više da šteti nego što pomaže - naravno možete se pitati šta je to korisna površina ... računaju li se tu i ostave, sanitarne prostorije. hodnici ... površina poda pod kabastim nameštajem i sl.  - o čemu su Britanci vodili računa - iako ne sasvim korektno pisali u napomenama o tome).
Verovano bi trebalo pisati i više i uraditi više primera da projektanti i referenti dobiju ono što žele - neku vrstu niza šablona kako da to rade,  za zgrade određene namene odnosno njihove tehnološke celine (napr. kuhinja, restoran, kafe, diskoteka, sobe, apartmani, recepcija, osoblje itd.).

Još kada sam pisao preporuku (1999.) shvatio sam slabosti metoda koje su u opticaju u razvijenom svetu, odakle naši ljude uče (u USA, V. Britaniji i Rusiji) i nisam se opredelio za metodu, pa ni uradio primer ... Kako znate dao sam dovoljno ulaznih podataka i neke kriterijume, a čekao sam još koju godinu da vidim šta će projektanti odabrati , 'predložiti'. Kako od 2003. (kad je preporuka objavljena) do 2014. nije bilo više od 2-3 ozbiljnije rasprave sa projektantima na tu temu (najdalje je u tome otišao moj drug Branislav Janković koji mi je ponudio svoju verziju proračuna rađenu u Ekselu) shvatio sam da je dosta čekanja i obradio i preporučio metodu proračuna evakuacije po Nelsonu i Moureru (po III izdanju 'biblije' požaraca sveta - američkom SFPE priručniku). Ne mogu da kažem ni da sam taj problem dovoljno obradio (jer je i u tom izvoru mnogo slabosti na koje je trebalo ukazivati i dati predloge - ali je osnovni koncept dobar) a već je stigao zahtev da se obradi iverzan zadatak - odredi kapacitet zgrade.
  Zapravo i inverzan zadatak je počeo da se obrađuje smislenije u istom dokumentu u kome je i obrađivana evakuacija - u BS 5588 (koji je izlazio krajem 80-tih do 1991. a na osnovu koga sam, i svojih saznanja i drugh izvora i pisao TP 21.). Međutim Britanci su 2008. preradili taj standard (iz više delova, uglavnom po vrstama objekta) i napravili jedinstven, obiman BS 9999 - i vrlo smišljeno za postizanje višeg nacionalnog interesa ga darovali narodu i svetu (može da se slobodno skine s neta i odštampa). E to bi nas obradovalo da nije u pitanju jedna vrsta perfidne podvale pisaca tog dokumenta... Nažalost ta podvala se prenela dalje pa tako i na IBC ... prerađena ušla u 'međunarodni građevinski kod' i prepisuje se dalje.
   U čemu je podvala - u tabeli 10 tog BS 9999 ... u kojoj su (verovatno lobisti investitora) preporučili premale vrednosti za 'faktor površine poda po jednom čoveku' za mnoge prostorije, a posebno one koje su namenjene za javne namene. Tamo se mogu naći i vrednosto od 0.3 metra kvadratna za jednu osobu ... za diskoteku, pa i neke druge namene. Ako pogledate preporuku TP 21 videćete da sam pisao da treba 1 kvadratni metar slobodne površine poda... i mislim da ni to nije za neke diskoteke dovoljno reći već treba ukazati na ostale potrebne kriterijume. Jer to je samo jedan aspekt problema ... mnogo je važnije da evakuacija bude bezbedna, a to znači treba izvršiti proveru protočnosti od polaznog mesta do bezbednog prostora i odrediti potrebno vreme evakuacije. Jasno je da vreme evakuacije odnosno brzina kretanja ljudi treba da bude veća od brzine širenja požara odnosno širenja dima uvažavajući i činjenicu da požar može biti i u blizini nekog od (alternativnih) izlaza. Dakle određivanje kapaciteta samo na osnovu preporuka za faktor površine poda (bilo koje korisne povšrine - a trebalo bi samo one slobodne) nije dovoljno!


  To može da bude samo predračun a račun obuhvata kompletan proračun i analizu evakuacije - protočnosti.
  Jasno je zašto je to tako ... razlog je što možemo imati komotne prostorije boravka a uska grla (vrata i sl.) i stepeništa! Dakle treba analizirati evakuaciju i odrediti kapacitet mnogo složenije - i za slučaj da se jedan od najmanje dva izlaza brzo zadimi ...
Već sam više puta pisao .. sve manje je biće još manje prostih zadataka u bezbednosti od požara i to će raditi samo oni koji su spremni da uče i rešavaju inženjerskim metodama zadatke od kojih zavisi život ljudi, pa i da su nešto obimniji. 
         
   

Saturday, August 1, 2015

Najava V izdanja SFPE priručnika

Možda ste još dovoljno mladi, poletni i želite da se ozbiljno bavite problemima preventive požara i eksplozija ExS ... i možete da uložite i malo više od 400 US dolara ...
  Ove jeseni izlazi iz štampe V izdanje priručnika američkih (a u novije vreme vreme i celog sveta) inženjera bezbednosti od požara.

 Dakle održavaju ritam ... predhodna izdanja su 1995, 2002, 2008.
No sad su rešili da od jednog naprave tri toma a u igru je ušao čuveni izdavač Springer.
Predlažem da se prvo učlanite u SFPE - Srbija je na spisku SFPE među sirotinjskim državama tako da je članstvo samo 107 USD. Kao član knjigu možete poručiti po ceni od 299 USD.
 Ako imate sklonosti ka nauci i inženjeriji vredeće vam.
 Dosadašnja izdanja nisu pisana za projektante iako im ne bi škodilo da po nešto pročitaju.  
  

Tuesday, July 7, 2015

Nije istina da naši studenti ne uče ništa o bezbednosti od požara

Poštovani prijatelji,
jutros sam opet tražio nešto na internetu i kako to često biva 'naleteo'  na zrno 'mudrosti'
Često čujem  kako studenti sa naših klasičnih fakulteta ne uče ništa o bezbednosti od požara. Nije istina.    
Uče po nešto ... ali po nešto i pogrešno.


Ovo je jedan slajd prezentacije za studente fakulteta (jedne prirodne nauke) koji uče i ono osnovno za bezbednost od požara.
Kao zaposleni radnik fakulteta trebao bi da je pisac prošao osnovnu obuku i da je naučio nešto i o aparatima za gašenje požara. Možda je umislio i da je ova slika dobra ilustracija - nažalost nije - ovde se prikazuje gašenje aparatima u kojima je prah a potisni gas je ugljendioksid pod pritiskom.

Može li se naći bar malo opravdanje za stav da se teži gasovi od vazduha koriste za gašenje požara - izgleda logično  (i to je ono što je možda imao u glavi) ali jedva je i to smisleno iako je često korišćeni ugljendioksid  (44/29,9 puta) teži od vazduha a haloni znatno teži ... jer to nema veze sa principom na kome radi aparat za gašenje požara.
   Aparati za gašenje koji sadrže gas kao sredstvo za gašenje ili imaju taj gas pod relativno visokim pritiskom ili (oni sa halonima) imaju potisni gas pod pritiskom - i to se lako vidi - po manometru. Dakle ne ističe gas iz aparata pod pritiskom težeg gasa.  

Kad pregledate ovakve prezentacije vidite sa kolikim nemarom su napisane - pre svega u pogledu logičkog izražavanja, težnja da stavovi budu jasni, poruka studentu jednoznačna...   i naravno tačna.    

Monday, June 15, 2015

O proračunima evakuacije

Ovih dana stižu mi pitanja (obično na mejl) o primeni preporuke SRPS TP 21 u proračunima evakuacije. To sam pisao 1999. a koristio kako svoja iskustva, mnoštvo literature i naravno za probleme evakuacije citirani britanski standard BS 5588 (delovi o javnim i poslovnim objektima).
Kako je poznato službeno izdanje Preporuke je izašlo tek 2003. (nije sad umesno da se osvrćem na opstrukciju  nekih ljudi), a primena od strane projektanata i inspektora  je bila prilično zastupljena u narednim godinama, posebno u Beogradu.  Međutim bilo je i izvesnih nerazumevanja. Jedno od njih se odnosi na analizu evakuacije.
Nije mi ni bila namera da u Preporuci izložim metodu za proračun evakuacije - nisu to uradili ni Britanci u pomenutom standardu. Dati su pojmovi i definicije, mnogi elementi za analizu pa i neki kriterijumi, ali da sam želeo da izložim neku metodu dao bih i primer proračuna. U svetu je u literaturi bilo i metoda za proračun evakuacije, ali i sijaset radova na tu temu. Najveću slavu je stekao Ezel Kendik analizirajući problem evakuacije čuvene visoke zgrade u Beču koja je izdata Ujedinjenim nacijama.
Već u drugom izdanju SFPE priručnika (američkih inženjera) bezbednosti od požara slavni Harold Nelson je pokazao metodu 'hidrauličnog toka', prikazao osnovne stavove predhodnika koji su se našli u NFPA i dr- standardima   i utro put za usavršavanje te metode.   Bio sam vrlo skeptičan prema mnogim radovima na temu proračuna evakuacije (ukazivao na greške i slabosti) iskusnim kolegama požarcima objašnjavao da možda nije došlo vreme da se usvoji jedinstvena metoda proračuna evakuacije. Kako je i intuitivno poznato skoro da je bespredmetno proračunavati vreme evakuacije za stambene zgrade s obzirom da vrlo dugo 'pripremno' vreme i odbijanje mnogih da se uopšte evakuišu iz svog stana i na insistiranje vatrogasaca. Za mnoge starije na višim etažama evakuacija može da bude i vrlo opasna i u nekim zgradama je bolje na tome ne insistirati. (poslednjh decenija obimni zidovi stanova su građeni sa otpornošću F90 pa se prenos požara brani na prozorima i ulaznim vratima (u novije vreme se ugrađuju neka sigurnosna pa tako u nekoj meri i otporna na požar).
  Problem evakuacija iz industrijskih zgrada i skladišta je neznatan - putevi su dovoljno kratki i ljudi nisu u problemu, sem ukoliko se  ne očekuje vrlo brz razvoj požara i eksplozija .
   Dakle ostaje problem evakuacije iz složenijih i viših poslovnih i javnih zgrada u kojima boravi bar više desetina osoba (a u nekima ih ima i više stotina pa i hiljada), dakle gde se očekuje pojava zagušenja, povređivanja i gaženja.  Tek pre tri godine sam uvideo da je ipak bolje da se više ne čeka i pokaže neka opštije priznata metoda evakuacije i preveo sam i prilagodio (s obzirom na slabosti) metodu proračuna po Nelsonu i Moureru iz trećeg izdanja (2002.) SFPE priručnika.
  Održao sam dva predavanja na tu temu i na oko 30 većih strana napisao dovoljno o tome i uradio dva primera u knjizi Urbanističke i arhitektonsko-građevinske mere bezbednosti od požara  koja je izašla 2014, u izdanju AGM knjige, a uz malu podršku Inženjerske komore Srbije. U toj knjizi/svesci je ukazano na još veći problem - inverznog zadatka - određivanje maksimalnog 'kapaciteta' u pogledu boravka ljudi neke zgrade. Metod proračuna nije pokazan niti urađeni primeri  jer to zahteva usvajanje nekoliko spornih podataka. Jedan od njih je (nerazumna) želja i mnogih požaraca da predhodno usvoje vreme kretanja tokom evakuacije i to neko malo vreme (često 5 ili 10 min - što je lepa želja, načelno je moguće iz primenu vrlo širokih koridora evakuacije već od prvih izlaza pa do KI ali to je skupo. Kad se usvojitako nerealno malo vrene bežanja, obično se štimuje 'na silu'  - posebno za visoke zgrade i 'proračunom pokazuje' da je sve uredu.
  Kako je poznato u matematici inverzne operacije dovode do novih problema (množenje u odnosu na deljenje ili napr, stepenovanje u odnosu na korenovanje dovodi nas do nove klase brojeva) . Tako i ovaj inverzni problem (kapaciteta) mnogi nadležni izgleda ne razumeju dovoljno i olako su plasirali to kao lepu želju u tekst zakona. Narvno može se i to relativno lako rešavati uz pomoć direktnog metoda i uz primenu poneke dosetke.  To je nekorekto - onaj ko nešto novije a složeno traži trebao bi da održi bar nekoliko seminara na kojima bi prikazao metodu i uradio bar dva primera. Podrazumeva se da to treba da bude nešto korektno, realistično.  U svakom slučaju postoji nekoliko kriterijuma koje treba primenjivati i proveravati. Oni koji su pažljivo čitali knjigu i posebno onaj deo koji se odnosi na primer Nelsona i Mourera  i moje komentare o tim slabostima bar su mogli da shvate da se u delovima zgrade pri požaru formiraju gužve ispred nekih vrata, sučeljavaju tokovi begunaca, usklađuje 'pakovanje',  ulaz u stepenište itd. i da je često nužno menjati prvobitno usvojena rešenja za vrata, širinu stepeništa itd. Nažalost naši projektanti a pogotovu izrađivači planova često nemaju 'snage' da se bore sa naručiocem da predvide ono što bi trebalo (bar šira vrata, ili više vrata, odnosno koridora) već natežu račun i rade ga formalno računajući da neće biti ni proveravan... pa ako prođe...
  Ranije sam u svojim obimnijim knjigama u izdanju Zaštita sistem - o hotelima i poslovnim zgradama i drugoj o javnim zgradama obrađivao mnoge specifične činjenice važne za korektnu analizu evakuacije. U svim mojim radovima je ukazano da je važnije da evakuacija bude bezbednija umesto da se 'siluje' da bude naročito brza, a to znači da je važno da se spreči prodor vatre i dima u koridore evakuacije, stvaranje klopki za begunce a to je moguće izvođenjem korektnih i dovoljno brojnih alternativnih koridora evakuacije itd.  
   
  Možda se neko već malo više potrudio i prelistao neki od stotine radova na temu evakuacije - mogao je naći na koješta., previše 'đubreta'.  Pisali su radove na ovu temu i oni koji nemaju pojma o požarima ali su umislili da imaju ideju o vizuelnom predstavljanju kretanja ljudi u zgradi koju mogu plasirati svojim mentorima - koji izgleda ne znaju skoro ništa, čim su puštali da se takvi radovi objavljuju u 'stručnim' časopisima.

Ovakve vizualizacije kretanja ljudi koji čine programeri neke su ubedile da ovo nešto vredi - uglavnom je samo ideja vizualizacije dobra ali je obrada zbog slabosti (jer se ne vodi računa o realnosti stanja (vrata, stepeništa, kretanju dima  i dr. )), različitim brzinama kretanja...  obično još beskorisna. To ne znači da ovo nije dobar pravac ali potrebno je još mnogo znanja i rada  da tako nešto vredi.       

Sunday, May 31, 2015

Nov koncept (Rev. 3)

Poštovani čitaoci,
Kako možete da vidite mnogi postovi su izbrisani - ne samo oni koji sam pisao o nacrtima i novim tekstovima zakona već i  po nešto drugo (a neki su skraćeni). Nešto do takvih sadržaja će možda (ako ih uopšte bude) naći mesto u blogu Forum a ovaj blog će imati jednostavnije sadržaje.
Bilo je više postova o zakonima bez komentara a vidim da ih je pregledalo i više stotine osoba: neki su mi komentarisali u susretima kako i oni slično misle, većina hvalila ... ali po ishodu - vidi se da kritika nije pomogla - i mnogi čitaoci ostali su samo čitaoci i pisci  i zakonodavci su isterali svoje.
Pasivnost mnogih inženjera traje decenijama i za ono što je njihova osnovna delatnost. Jedino su izgleda advokati u ovoj zemlji sposobni da se izbore za neka svoja prava. Za to mislim da znam objašnjenje, ali neću sad o tome (a možete se i sami lako prisetiti).
 Početkom godine 'stigle' su me (posebno u januaru i februaru) bar dve bolesti, ispoljile sinergetsko negativno dejstvo i naglo sam oslabio. Lekari su mi objasnili da je to i dobro što sam se vratio na masu od oko 80 kg (koliko sam imao davno - u momačkim danima - dakle izgubio oko 25 kg). Proveo sam 13 sam u bolnici (u vrlo jadnim uslovma) i imao dovoljno vremena i da 'mudrujem' - s obzirom na nesanicu. Kasnije se stanje malo poboljšalo - mogao sam da malo spavam - bolje sam se hranio i nastojao da ojačam, popunim mišćićnu masu. Nekoliko nedelja kasnije bio sam dve nedelje u Banji  Koviljači i takođe imao vremena da razmislim o svemu i svačemu i tamo je i sazrela ideja i za ovu promenu. Od tada je prošlo skoro dva meseca i nadam se da mi se stanje zdravlja neće pogoršati.  
Nije bitno da napišete komentar na neki post koji sam napisio ali možete početi sa plasiranjem svog stava i od toga.
      

Saturday, August 16, 2014

Nova knjiga iz serije AGM knjige

Dragi čitaoci,
kako je najavljeno u predhodnoj knjizi iz ove serije izašla je juče iz štampe treća od 5 knjiga
dakle počev od Glosara i knjige Požari i njihova dejstva tu je sada i treća:



 Glosar je rečnik osnovnih termina za neku stručnu oblast.
 ISO već odavno ima terminološke rečnike za bezbednost od
požara /i eksplozija/ a i Jugoslavija i Srbija su pratile taj razvoj i tokom peko 30 g. doneseno je više verzija rečnika.
Glosar sadrži mnogo više od standardnih termina i definicija
- više od hiljadu stručnih termina sa objašnjenjima, slikama i mojim ilustracijama i neophodan je za prevodioce standarda
i stručne literature (sa engleskog) ne samo za bezbednost od požara već i za arhitetkturu, građevinarstvo, tehnologiju i druge oblasti.

Požari i njihova dejstva je knjiga koja je pisana kao udžbenik sa naglaskom na novija tumačenja brže oksidacije, mogućnosti za nastanak požara s obzirom na primenu mnogih novih materijala i tehnologija u industriji. Kako je u naslovu knige navedeno govori se i o dejstvu požara (vatre, dima - uopšte efluenata požara) na ljude, ponašanju materijala i konstrukcija izloženih požaru - dakle govori se o standardnim testovima zapaljivosti, brzini fronta gorenja, produkciji dima, otpornosti kontrukcija itd.
 Pokušano je da se objasni kolike su mogućnosti za obmane potrošača u pogledu 'viđenja' požarnih osobina i performansi materija, materijala (homogenih i kompozitnih), kompozicija materijala... šta je element, a šta konstrukcija i koji su njeni atributi (otpornost na požar i dr.)    
 Dati su i osnovni koncepti preventive - napr. o separaciji veće zgrade u požarne segmente i dalje u požarne sektore pregradnim konstrukcijama otpornim na požar  - kao podloga za knjige koje slede.

Urbanističke i arhitektonsko-građevinske mere bezbednosti od požara je napisana u istom formatu kao predhodna - zapravo ima takođe 200 strana (uvećan format 27 x 20 cm, sa dve kolone) osnovnog sadržaja (obična štampa), ali i prilog od 4 strane sa slikama u boji (sa idejom da se pokažu realno boje plamena, dima, ostataka posle gašenja požara i dr. Knjiga je naravno pisana za urbaniste, arhitekte, građevinske inženjere i inženjere bezbednosti od požara i druge koji se bar u nekoj meri bave i sličnim poslovima (a ima mnogih sučeljavanja i delimičnih preklapanja).

S obzirom na lično iskustvo sa inženjerima pomenutih oblasti i u ovoj knjizi (ili svesci)  je dat veliki broj primera kroz slike ili crteže - sa komentrima šta valja ili šta ne valja na izvedenim objektima. Nekima ovaj stil odgovara - nekima ne. (one koji bi hteli više teorije požara upućujem da mi se jave meilom a one koje interesuju zakoni, podzakonksa akta i sl. preporučujem da potraže te javne dokumente na internetu. Standardi su pred kraj ove knjige pomenuti u vidu duže liste; kako su oni zaštićeni od kopiranja (i u delovima) ostaje da se zaintersovani obrate Institutu za standardizaciju Srbije - pre toga mnoge informacije mogu dobiti na sajtu ISS.
Na oko 30 strana prikazana je metoda proračuna evakuacije i urađena su dva primera i za neke će to biti jedini (domaći) izvor da rešavaju takve probeleme.
     Moja procena je da je najveći broj inženjera pomenutih struka još na početku razumevanja i osnovnih koncepata bezbednosti od požara (u šta se možete lako uveriti i u predhodnim verzijama Zakona o planiranju i izgradnji i nekoliko verzija nacrta izmena i dopuna) pa nažalost i u drugim zakonima i drugim propisima koji su doneti poslednjih desetak godina a odnose se na bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu od požara, u nekoliko drugih srodnih oblasti. Još gora je situacija u planiranju, izgradnji i korišćenju objekata (o tome je argumentovano pisano u uvodnim poglavljima).
i u ovom blogu.
 Da je pisana u standardnom formatu udžbenika (B5) i normalnim fontom, sa nešto preglednijim slikama  knjiga bi imala preko 300 strana i naravno bila bi skuplja. U ovom obliku knjiga je prilagođena za korišćenje i u biroima i za studente. 
  Nedavno sam na internetu našao i jednu prezentaciju koju je pisao - dr. James Quintiere, jedan od sigurno prvih pet požaraca u svetu ... čovek koji je napisao 'najnaučniju' knjigu iz ove oblasti, za doktorske studje (o fenomenima požara)  ... i bilo mi je drago kad sam uvideo da je i on shvatio da postoji potreba da se omasovi baza (pa je pisao slično kako ja, pre 10-15 godina) - da se pojača  znanje studenata i početnika, stvore bolji uslove za ulazak mladih u struku i nekih baš radoznalih i upornih - u nauku.  Na našem tržištu je nažalost malo korisne i savremene literature a i mnogo  isečaka iz prevaziđenih knjiga, pa i sa puno smutnji i grešaka. U ovoj oblasti odavno sam ukazivao da je vrlo važno razumevanje suštine - vrlo precizan jezik... često ulaženje u finese standarda... izbegavanje zabluda u koju vas mogu nemoralni 'veštaci'. Neki od naših ljudi su to kasno shvatili.
     Govorni jeziki i naivna logika laika mogu da vas zavaraju: ponoviću bar nešto:
    - materijali koji su svrstani u negorive po standardnom testu mogu da se zapale i naravno gore.
    - neki materijal koji se svrsta službeno u gorive ne gori (plameno).
    O tome i mnogim sličnim 'finesama' ( kriterijumima za klasifikaciju materijala) je pisano dovoljno detaljno u predhodnoj knjizi a u ovoj trećoj se vidi gde je to važno - za građevinske, enterijerske i druge materijale.   
   U knjizi se osvetljavaju detaljnije problemi hitne evakuacije i pokazuje na primerima kako se prave takve analize.      
 S obzirom na unapred definisani broj strana i nešto vredno što je moglo biti uneto je izostalo.
 No nešto od toga će biti uneto i u sledeće dve najavljene knjige. Preporučujem svima koji se opredele da se bave bezbednošću od požara (i eksplozija eksplozivnih smeša) da koriste sve knjige iz ove serije... Za nabavku knjiga iz ove serije obratite se izdavaču:
 AGM knjiga Beograd... potražite uslove nabavke telefonom, a na internetu... imate i drugo.
  Za sve u vezi stručnih pitanja, komentara, primedbi  ... pišite autoru na mejl. - dat u ovom blogu.  

                     
   

Tuesday, May 27, 2014

Utisci sa obale od Benidorma do Barselone

Uz dobro upućene kao vodiče  i za 5 dana može dosta da se vidi ... naravno pre puta se ponešto prouči sa interneta. 
Privatna poseta je bila prilika da se bolje upozna Valensija grad sa naglim razvojem u posednjih dve tri decenije. Valensija (područje - generalitet i sam grad) ima vrlo zanimljivu istoriju ali ovo nije mesto za te lepe priče. Umni vodeći ljudi generaliteta i grada su shvatili prednosti koje im je priroda podarila i mogućnosti u Evropskoj uniji (a i šire ... pa tako i Rusiji).
Ulagali su mnogo u prostorno i urbano planirannje pa je novac koji je stizao iz sektora turizma i usluga (preko 85 % prihoda) pametno iskorišćen.  Ima mnogo širokih avenija, parkova, trgova, kružnih okretnica na raskrsnicama... vrlo zanimljivih zgrada ... i onih prepoznatljivog stila čuvenog njihovog arhitekte/građevinca dr. Santjaga Kalatrave ali savremene urbanističke i arhitektonsko-građevinske mere bezbednosti od požara su im malo primenjene. 

   
   Mnoge nove zgrade su nešto više nego što priliči i što je bezbedno (uslovno ... preko 8 etaža za stambene zgarde i 10 etaža za poslovne i hotele). Zgrade, a posebno noseće konstrukcije, jesu od pretežno negorivih materijala ... Ima izgleda više stambenih zgrada sa otvorenim atrijumima - u jednoj takvoj sam 'obitavao' (ovako se nekad pisalo i govorilo u Srbiji).


    Pogled sa prozora stambene zgrade (inače vrlo solidne gradnje u užem /novom/ centru grada) na park i u atrijum u kome su (divlje?) izgrađene neke ostave i sl.); nije možda problem ovakvo izvođenje kanalizacije ali jeste izvođenje razvoda gasne instalacije! 

    Nadzemnih hidranata na uličnoj vodovodnoj mreži praktično nema... video sam samo jedan ali u dvorištu jedne fabričice.
  (neću prikazati slikama poznate nove zgrade ali ipak da vidite nešto od toga i ovako).

Ove zgrade spadaju u one što sam konstatovao da se s njima nisu usrećili -  jer daleko je od bezbednog. Možda je to pravljeno za strane insvestitore - predpostavljam nešto starije Nemce i Britance koji dolaze da budu na sunčanoj obali lepog vremena, dobre i relativno jeftine usluge.

 Ima i vrlo velikih garaža i to podzemnih/suterenskih skoro bez ikakvih instalacija bezbednosti. Prevazišli su fazu fetišizacije automobila ...

 Gradi se mnogo na jugu od grada na mnogim uvalama sa lepim plažama i ima lepih naselja ali ono u Benidormu kao da nema veze sa urbanistima generaliteta Valensije. To je najvulgarniji urbanizam ..
Zgrade male osnove ... jedva 15 x 12 a visine 25 spratova... i ko tu dolazi i boravi ... pa stotine hiljada odjednom Britanaca, Norvežana, Nemaca ... i Rusa. Poslužuju Bolivijci.... i Rumuni.
  Neću pokazati nijednu sliku ... ako idete na letovanje na tu stranu idite u neko drugo mesto a tu dođite na izlet...šetnju i palačinke. Ako vam se posreći da ne duva jak vetar možda će vam prijati plaža. Ja nisam imao sreće s vetrom.
  A šta reći za drugu stranu ... putovanje vozom do Barselone ... pruga ide dobrim delom pored mora pa vidite i puno plaža. Voz tipa talgo (nekad pre oko 50 g. bio je visoka tehnologija) pređe oko 370 km za oko 3 sata. Ima u Španiji mnogo bržih vozova ali ni taj talgo nije loš.
   A Barselona ... pa nisam od onih kojima se sviđaju dela Gaudija ... ali lepa je Barselona ... i bez tih zgrada ... srećom ima gde da se širi i postaje sve veća ... Za sad drže se nekih pravila urbanizacije.. imaju  meru za nasrtaje osionih... graditelja i priučenih usrećitelja... Prihod od turizma je ogroman ... i biće Barsa sve veća ... za sad u metropolitenskom području preko 4.5 miliona stanovnika ... i bar pola miliona turista.

Znam da štede vodu ali zašto čuvene fontane ne rade pre 21h nije mi baš jasno.... za to je potrebno samo električno napajanje pumpi ...i da 'vrte' tu vodu ...  a turista ima na desetine hiljada koji nisu baš svi toliko izbirljivi za taj spektakl u punoj igri vode, svetla i muzike i voleli bi da vide i u neko ranije vreme.
  Za kraj ovog posta o jednom utisku: Valensija koja toliko mnogo može da ponudi turistima .. trebala bi da ima dobru pitku vodu ... iz česme u stanu izlazi voda koja je kako kažu domaći ispravna ali previše 'tvrda' ...s puno kalcijuma .... svi piju flaširanu ... ne znam kakva je ta ali od nje sam stalno bio žedan... možda bih se privikao posle mnogo dana?     i ne bih im to 'uzimao za greh'. Ovako ne. Šteta ... Valensija je dobila ime u antičko vreme i označavala je za daleki Rim 'dobru vrednost' ... Valensijanci su pametan i ponosan narod ... neguju i valensijanski jezik ... neobično su predano negovali građanski stil života ... javne površine su velike i dobro uređene... mnogo toga je dobro urađeno za građanina, pa i turistu.  Ali odavno svi veliki pravi turistički gradovi sem klupa na šetalištima imaju i česme sa pitkom vodom.
  No to je slabost i savremenog Beograda (malo je preostalo javnih česmi sa pitkom vodom ...  a bilo ih je na stotine do I sv. rata);  desetine još postoje ali voda je 'presušila' ... nebriga vlasti za sadašnje i buduće turiste... 'oslanjaju se oni na splavove'.                            

   


     

Friday, May 16, 2014

Voda i vatra i Vlada i stihija

Poštovani čitaoci, 

Prošlo je mnogo dana kako nisam pisao,
iskrslo je nešto značajnije što će možda da pomogne novom premijeru da nešto osnovno razume .. pa ako on shvati onda će shvatiti i Vlada, odnosno nadležni ministri ... znaće on kako to da im prenese,  zada zadatke. 
   
     Da se neko u našim medijima iole ozbiljnije bavi bar malo inženjerijom...  znao bi da u Zapadnoj Evropi, napr. ne tako dalekoj Austriji, već najmanje 200 godina nema stihije ... U prirodi može biti i niz sušnih proleća (pa i godina) pa i na istom mestu i niz godina značajnijih kiša. Austrija je još krajem XVIII veka zato preventivno gradila nasipe i na Savi, Tisi, Dunavu ... i mnogo manjih reka (Tamiš, Begej...) i kanale za akumulaciju nadolazeće bujične vode, za ribnjake, navodnjavanje i vodeni transport... i sve to je izgrađeno samo ručnim alatima - ašovima i lopatama. 
    Nije to neka velika nauka da se bar proceni koja su to mesta i u Srbiji i da se tu ne dozvoli neka značajnija gradnja .... da se ostavi taj teren za pošumljavanje, možda voćarstvo, ispašu stoke. Ima Srbija dovoljno zemljišta koje neće biti plavljeno ni jednom u hiljadu godina - ali izgleda nema ili vredne prostorne planere ili ljude na vlasti koji će da slušaju šta oni od te struke savetuju...pa možda nije ni to ... zanemarivalo se mnogo toga u preventivi...

    Odavno znamo da Srbija ima problema s bujičnim vodama i klizištima, gde je to kritično...  i zna se i kako se to rešava... ima sad i mehanizacije pa ne mora žuljevitim rukama da se radi ali mora da se radi stručno i temeljno... da voda nasipe ne probija, pa da se još doda.... budu nasipi bar metar viši od 'istorijskog maksimuma', smanji rizik za stotine hiljada ljudi i za mnogo decenija. No decenijma se gradilo i uz bujične reke... urbanisti su bili službenici lokalnih i viših vlasti i bavili se estetikom, punjenjem budžeta ... Radilo se verovatno po nešto i na zaštiti od bujica ... ne znam koliko... ali se pokazalo da je rađeno slabo. Nekad se pokaže da je priroda brža i ljuća nego što prognozeri i planeri predviđaju - pa ako ne planirate tako da bude bezbedno i za života vaše dece i unučadi - slabo ste radili. 
   No ako država neće ili ne može da na svim obalama rečica i reka izvodi dovoljno dobre nasipe (naravno nije to ni jeftino ..mnogi cene da ima drugih prioriteta) -  može i mora da zabrani (divlju) gradnju ne samo naselja (pa i negde gradića) već i pojedinačnih kuća na plavnom području i nešto iznad njega, a ne da posle mora da na veliku brzinu spasava i ono što se jedva spasti može ... da se država bruka (jer se time otkriva da nema poštovanja struke u prostornom i urbanističkom planiranju i građenju) u svetu i moli za pomoć ...  a ne može da se priđe ugroženima jer su poplavljeni magistralni putevi, odneti mostovi, isključene trafostanice  da ne bi i došla struja do poplavljenih kuća ...

   Jeste ovo izuzetno mnogo kiše i u Srbji, ali i zapadno, pa je mnogo vode stiglo Savom ... nije umesno sad pridikovati, ali  .... da je bilo boljeg planiranja i preventivnog rada bar od 2001. za tih 13 godina moglo se mnogo toga sad pokazati kao dobro uložen novac i trud.. i bilo bi bar upola manje gubitaka.  
    Pokazalo se kao velika greška podizanje tako skupih i značajnih objekata kao što su termoelektrane na terenu koji može biti poplavljen ...ako nije bilo drugih mogućnosti moglo je nekoliko desetina (pa i stotina) hektara biti nasuto i bar 3 m podignuta kota terena.        
    Moguće je da će već za desetak dana, kad se voda povuče po nešto biti i brzo sanirano, ali nije to ono što nam treba ... trebaju nam sistemski drugačija rešenja ...kao posle Velikog požara u Londonu 1666.
(ovo je slika iz St. Luisa od pre nekoliko godina; i oni su računali na istorisjki maksimalni vodostaj) 

   Ako mnoga naselja koje su sad najviše stradala zbog divljeg urbanizma ostanu tamo gde su sad biće jasno da se nismo 'dozvali pameti'.  
                   
   Taj isti primitivni i pogubni urbanizam kriv je mnogo više stradali od požara i to svake godine  (godišnje strada od požara preko 100 osoba a po mojoj proceni bar pola od toga zbog grešaka u urbanizmu) nego što će biti za sve ove poplave. Potsetiću da postoje znanja da ne bude velikih požara ... da je nastanak požara moguć - jer ljudi rade, pa i ponekad pogreše...  ali da je svaki veliki požar i jedne jedine kuće,  posledica niza slabosti sistema  - nikakvog ili traljavog odnosa države prema preventivi ... oslanjanje samo na gasioce i spasioce ... ('vatrogasne mere'),  nedostatku korektih stručnih propisa, strogog državnog nadzora u sprovođenju propisanih i mera dobre inženjerske prakse... jer 'objekat nije bio spreman za veći požar' ... 
    Biće posle ove tragedije puno priče, saveta ... već se s vrha države konstatuje da je sve... sve učinjeno što je do ljudi .. pa sad ostaje da se molimo!    U koji vek unazad bi to hteli da vrate unazad naše umove?
    Nisu uradili skoro ništa godinama (a mnogi su u vlasti i 14 g.) da se to spreči... a sad im se čini da se u dva-tri dana kampanjskog rada učinili nešto što će ih osloboditi bar griže savesti.
   Hoće li odgovarati oni koji su izdavali urbanističke i građevinske dozvole za kuće koje su se našle do drugog sprata u vodi? A ministri, gradonačenici i dr. koje su takve postavljali i posredno, ali po funkciji odgovorni za ne malo ljudskih života i štetu od bar milijardu evra?   A tražiće da se krivica za njihove propuste raspodeli i na sve u državi .... radnke, panzionere a posredno uzimaće i od sve dece.     
   Hoće li premijer i nadležni ministri iz ovog događaja izvući pouke iz ova dva dela javne bezbednosti i preduzeti prave korake, kao odgovorni ljudi.
    Posle Velikog požara u kome je izgoreo veći deo Londona (ali stradalo svega nekoliko ljudi) tri umna čoveka su prvo dobili zadatak pa napisala Rebuilding Act (Zakon o ponovnoj izgradnji) Londona... i to je bila prekretnica u politici u domenu javne  bezbednosti.  Imamo li ni bar slično moralne i stručne ljude - kakvi su davne 1667. bili Wren, May i Plat.               
                   
      

Sunday, November 3, 2013

Jesenje teme

Ranije sam predviđao da ću pisati bar jednom u dva meseca...  posle se to razvuklo na tri . Kako je sredina jeseni još izgleda da održavam tempo.
Bilo je za protekla tri meseca zanimljivih poslova i događaja ...pa da počnem:
Da pomenem da sam se sa velikim zakašnjenjem (od skoro desetak godina) upustio u analizu metode za proračun evakuacije prema Nelsonu i Moureru (po III izdanju SFPE priručnika) i na izvestan način dopalo mi se. Iako je primer koji su obradili skoro idiotski loš, i ima drugih slabosti (koje su me verovatno ranije i odbijale) metoda je... kad se bolje razmisli...  prihvatljiva za naše projektante ... prosta aritmetika.
  Naravno bilo bi dobro da tokom analize i računa pažljivo baratamo podacima ... preračunavamo mere (iz inča i stopa u metre)...i cenimo realnost ....a mogućnosti za greške su velike .. kad se gleda na posao sasvim formalno...
Napravio sam od toga (i onog što mu pripada iz mog iskustva)  rad od oko 40 strana pa posle i prezentaciju i održao dva predavanja ... jedno na seminaru u organizaciji Instituta Zaštita Preventiva iz Novog Sada a u hotelu Palace u Beogradu.. i na bienalnom skupu DITUR-a u Sava centru nedavno (sredinom oktobra). To je možda samo početak veće aktivnosti ... jer zahtevi za ovim analizama će se postaviti kao zakonska obaveza ..




   Nevolja je u tome što se među našim projektantima nalazi i jedna ruska metoda i neke druge koje nisu dovoljno dokumentovane pa su takođe moguće veće greške. Jedna elementarna je da se izvode kao neki proračuni za evakuaciju iz stambenih zgrada ... i naravno većina se 'upeca'  (neki i da dopune 'Glavni projekat zaštite od požara', zadovolje zahteve priučenih ... )  i računa vreme u kretanju od polaznog mesta do bezbednog mesta i dobije naprimer da je to vreme šest minuta...
   Mnogi autori raznih metoda u želji da one budu šire primenjene 'zaborave' da navedu  gde one imaju smisla (u ovom slučaju za javne i poslovne zgrade)... gde je nešto od toga moguće primeniti (kao ovo naprimer za višeetažne stambene zgrade uz odgovarajuće komentare) a gde to prosto nema smisla (za obične prizeme skladišne i industrijske zgrade. Nažalost biće verovatno i onih koji će umisliti da je sve to prosto i da će isterivati neko svoje shvatanje. 

   Da podsetim .. u Tehničkoj preporuci SRPS /JUS/ TP 21 uneo sam vrednosti pojedinih vremena u procesu evakuacije i definisao pripremno vreme  ... vreme kad ugroženi premišlja da li da je uopšte ugrožen i često oceni da nije pa ni 'ne mrda' iz stana računajući da će profesionalni gasioci odraditi posao ... oa kako je to pripremno vreme praktično uvek veće od 15 min a često i preko 60 min sasvim je neumesno izvoditi neku računicu kojom bi se pokazalo da je vreme kretanja od stana do bezbednog mesta uobičajenih 3 do 5 minuta. računajući sa elementima koji proizilaze iz zagušenja pred vratima i sl. suženjima (grlima). U takvim slučajevima, odnosno za takve zgrade mnogo je važnije dobro rešiti pouzdano požarno izdvajanje stepeništa  (i odrediti njegov smeštaj na neki od prioritenih mesta - satelitsko, istureno, obodno nego na najrizičnijem 'unutrašnjem' ) nego 'proračunavati' preciznije vreme kretanja koje je delić vrlo neodređenog ukupnog vremena procesa evakuacije ... Naravno ovo je bilo moguće razumeti i u komentarima preporuke i knjigama koje sam pisao na tu temu (videti knjige koje je izdala Zaštite sistem)... no nadam se biće prilike, biće rasvetljeno i u trećoj 'svesci' ... nove edicije ...
pa da predstavim drugu svesku te serije koja je nedavno izašla iz štampe: 190 strana skoro A4 formata.
To je posle Glosara (rečnika), kao nulte knjige(sveske)  ... sledeća za one koji ulaze u ovu naučno-stručnu  oblast naglog razvoja a u kojoj (kako je to i donekle normalno na početku) ima mnogo smutnji ...prodavanja bajatih i pogrešnih/odbačenih stavova ... pa izvolite, gledajte, čitajte... komentarišite i i predlažite.
Srećna vam jesen ... imali smo bogat rod...  voća i povrća  ima u velikim količinama na pijacama Beograda. N.K.