Nikola Kleut

Konsultant za bezbednost od požara i eksplozija eksplozivnih smeša ... Autor SRPS TP 21 i više drugih propisa .. Možete me pozvati telefonom od 10 do 22 h ili napisati meil. Za savet meilom budite konkretniji u opisu (lokacija, predhodni postupci, po potrebi crteži i dr,). Možete i odavde otvoriti blog o standardima požarne bezbednosti i Forum linkovi su dati niže. Napr. u blog Forum možete ući klikom miša na to ime bloga - dato ispod slike knjige Glosar (dato niže u osnovnoj koloni).

недеља, 21. април 2019.

Požar u delu katedrale Notr Dam (Notre dame)  u Parizu (popodne 15 april 2019.)

Nesumnjivo je ovaj požar bio jedan od značajnijih u protekloj deceniji iako niko nije poginuo!
Notr Dam je gotska katedrala koju su počeli da grade ondašnji graditelji pre 9 vekova i gradili je 200 godina. Ne možemo reći da u ono vreme nije bilo empirijskih znanja o tome kako graditi takve velike i složene zgrade - naprotiv za matreijale koji su se u ono vreme koristili (kamen, drvo. metali) znalo se dovoljno i mnoge zgrade koje su normalno korišćene opstajale su vekovima. One koje je neko hteo da sruši, nisu opstale jer naravno imao je namernik više načina da to uradi.
Gotske crkve  a posebno one veće i od većeg značaja (katedrale)  su građene sa visokim krovovima
i praktivno i neki značajniji požar pri podu nije mogao da ugrozi ni drvenu  konstrukciju (čak ni one delove od manjih komada drveta a još manje grede i stubove većeg preseka) na visini preko 15 m (a negde je to i znatno više).
  Oni koji su  se barem nešto malo upoznali sa teorijom požara  mogu relativno lako da odrede i konture plamena i profil temperatura po visini iznad plamena koji nastaje gorenjem nekog gorivog paketa drvenog paravana s ikonama i sl.  U katoličkim crkvama postavljaju se stolice (sedenje je odabrano jer ima i starijih ljudi) ili neki drugi mobilijar za tu namenu .
Katedrala Notr Dam (glavni ulaz s čela): unutrašnjost slične katedrale u Španiji   

Naravno da onaj ko namerava da zapali delove krovne konatrukcije može da iskoristi visoke merdevine i priđe nekom  slabom (nezaštićenom)  drvenom delu u krovu  i upali ga, a posle vatra  radi svoje i za sat dva počinje padanje drvene konstrukcije. S obzirom da je drvo tokom vekova prosušeno njegova brzina gorenja je veća nego kod normalne drvene građe stare samo nekoliko godina. Još u antičko doba graditelji su koristili razne materijale za zaštitu drveta od insekata (kreč i sl.), vlage (razna sušiva ulja biljaka)  ali  tek u novije vreme (krajem XX veka) naučnici i inženjeri su stvorili efikasne lazure za zaštitu od vatre (požara).  Zašto je trebalo toliko vremena - zato što je trebalo zadovoljiti želju svih onih graditelja koji žele da vide lepu teksturu drveta i onih koji se trude da drvo ne bude oštećeno i kad vatra liže nosač bar nekoliko minuta. 
Glavna prostorija katedrale je velikog volumena, može da primi više hiljada osoba i naravno nije  podeljena u požarne sektore. Međutim ispod krova ona može biti podeljena u više dimnih zona (po oko 600 kvm) da se spreči širenje požara prilikom razlivanja vrelog dima pod plafonom. U vreme gradnje ovih crkava  nije bila praksa izvođenja dimnih zona (to se može očekivati samo kod crkava građenih posle 1980. pa ni primene ispusnika dima ili neki drugih naprava. Zato je zahvatanje požarom jednog dela drvene tavanice obično bilo brže od organizovanja efikasnog gašenja.  
Tornjevi (gde su zvonici) iznad glavnog ulaza su visoki oko 62 m: nedavno izgrađen šiljati toranj (koji se prelomio i pao. a oko koga su postavljene skele u većem volumenu nego što je pokazano) je bio visine oko 90 m  (odozgo gledano uočljiv je oblik krsta na krovu) 

Požar je počeo (spolja gledano) između prednjih zvonika i šiljatog tornja
Stručnjaci u korpi dizalice sagledavaju šta je oštećeno (ovde se vidi velika konstrukcija metalnih skela koja je  ranije montirana za veće radove na krovu)

Potrebno je 2-3 dana da se ohlade zidovi i da se priđe iznutra i počne uviđaj - gde je požar nastao, kako je do toga došlo. kako se širio i ''oteo se''. Za sad se zna da je bilo 5 firmi izvođača radova ali se ne žuri sa istragom i objavljivanjem bitnih podataka - zašto požar nije ugašen dok je bio mali ... Objavljeno je da u vreme nastanka požara niko od izvođača nije obavljao radove /završen radni dan/. Neki analitičari već puštaju najčešće korišćenu ''buvu'' da je požar nastao usled kratkog spoja... to su oni koji misle da je kratak spoj provodnika kaba  nekakav neobičan sticaj okolnosti, slučaj koji se nije mogao predvideti -pa da umanje odgovorenost  bar desetak osoba - od kojih se neki i viši državni funkcioneri. Kao i uvek kad nastane veliki požar - nije zatajio ili pogrešio jedan čovek, onaj koji ga je proizveo ,,, ni onaj dežurni vatrogasac koji je bio dužan da ga ugasi (kao da je negde skitao ili imao preveliko zaduženje s obzirom na večinu prostora gde se radilo pa nije imao uvid ....  već ceo sistem bezbednosti, a pre svega u domenu preventive. 

Puštena je vest da je proradio nekakav alarm oko 18.15.. da je izvršeno izviđanje i nije otkriven požar ... a onda se čuo oko 18.44- drugi alarm, otišlo se na izviđanje ... ali je požar već bio veliki... Dakle postojala je neka automatska dojava i prvi alarm je posle izviđanja tretiran kao lažni ... dakle već tada počele su  da izbijaju slabosti - izviđanje je bilo traljavo, neodgovorno... čovek uvek može da primeti dim pre dobrog javljača dima. Ovde su moguće slabosti u projektovanju i izvođenju automatske dojave ... u zoni koju pokriva jedan javljač .. susedni javljač bi trebao je dovoljno blizu da ne okasni mnogo sekundi posle prvog ... dakle postoji mogućnost da se okolni javljači nisu ni oglasili već neki udaljeniji koji je bio ispravan. 
No za ovako velike radove trebalo je improvizovati podelu u požarne sektore bar ispitanim negorivim ''platnima''  (ima više proizvođača i Evropi takvih pregrada - napr ''Štebih'' ili lakim montažmim zidovima  od negorivih ploča ili paravanima.  U ovako ozbiljnim radovima morala je da postoji i dokumantacija...  elaborat ... o merama bezbednosti od požara sa tim rešenjima - sprečavanja nastanka i širenja požara, sa stalnom vatrogasnom stražom neposredno uz radnike i inženjerima bezbednosti od požara koji sve to nadgledaju i rešavaju uočene slabosti, zabranjuju radove dok se slabosti ne otklone itd. Vrlo ažno je da se prilikom odlaska radnika radna mesta ne ostave na brzinu već da se provere i iskljče sve električne instalacije, potrošači. Ako je napr. razđeno neko brušenje, eleltrolučno zacavarivanje i sl. i desi se sa gorivi predmeti nisu udaljeni više od dometa varnice -- da neka udaljena varnica pala na zapaljiv materijal bude neprimećena tokom pregleda (''skriveno mesto'') i da se posle više desetina minuta -- posle odlaska ljudi  javi primetan požar.

     Vatrogasci znaju da požar pojavi i pola sata (pa i više) posle odlaska radnika. /nama se dogodio požar Jugoslovenskog dramskog pozorišta 1997. verovatno posle 7-8 sati od napuštanja zgrade - posle predstava i odmora glumaca, nešto posle 7 sati ujutru/.  

 Dežurnih vatrogasaca je očito bilo malo - i to što bliže radovima a ne negde na 200 m. Za ovakve radove oprema za gašenje se postavlja dovoljno blizu mesta radova ...  creva već montirana na hidrante, pumpna stanica odražava pritisak  u instalaciji unutrašnje hidrantske mreže od najmanje 3 (bolje 4 bar) da se postigne veći domet  mlaza. Bilo bi umesno da je u straži bilo bar jedno vozilo za rad na visini  ... požar je bio na visini oko 25 m a vozila sa takvom nadgradnjom (dohvata oko 30 m)  prave i francuske firme i ne bi trebalao da to nedostaje u Parizu s obzirom da imaju stotine zgrada i znatno veče visine. Koliko se sa video klipova moglo videti korišćena su samo dva vozila ... što je bilo nedovoljno ... pored (duž) crkve je ulica pa je bilo uslova da se postavi više vozila. Crkva je pored Sene i korišćena je voda iz reke i pumpe visokog pritiska . iz jednog od zvonika vatrogasci koji su se do pogodnog mesta probili  gasili su požar kao sa balkona. 
 Govori se da je tokom požara bilo angažovano oko 400 vatrogasaca ... ovo izgleda mnogo ali kod požara koji traju duže vatrogasne ekipe, posebno one koje ulaze u zgradu, se smenjuju na po 10 min - do 30 min po proceni starešine i toplotnim uslovima u zgradi ,a naravno da svi treba da imaju disajne aparate. 
Zanimljivo je da postoji veliko šarenilo u podacima - kad je primaćen požar... bilo je prijava i za  oko 16 h ali više je onih koji to pomeraju ka 18. 30 h .pa i posle .. ovako veliko šarenilo govori o neozbiljnosti nekih ljudi ... racionalna greška može da bude najviše u 2-3 min. Govori se da je požar ugašen tek oko .2 -3 h  ujutru (ustvari tada je stavljen pod kontrolu, lokalizovan, a dogašuju se posle prikrivena žarišta)... Neki zato odmeravaju da je požar trajao oko 7 sati . S druge strane veliki je trud i vatrogasaca verovatno bio na poslovima sklanjanja i evakuacije određenih vrednih predmeta .. mada je verovatno dosta toga izmešteno ranije na beznedna mesta i van katedrale.                          

Related image
Osnova ketedrale Notr Dam (lako je uočiti da samo nekolko manjih prostorija mogu biti izdvojene 
Katedrala je dograđivana i kako se navodi od osnovne gradnje (Normana) primenjeno je još namanje 3 stila gradnje  (poslenji poslereformacijski i moderan) - data je skala pa se može proceniti da je dužina oko 80 m - dakle bila je za podelu (dok traju radovi) u najmanje 2  požarna sektora 

Stručnjaci za materijale i konstrukcije već govore o sanaciji i ocenjuju da bi trebalo sve to da se sredi za oko 5 g. Neki oprezniji govore o najmanje 15 g. i želeli bi da raspišu međunarodni konkurs za arhitekate. To naravno nije dobvoljno ... nismo više u XIX veku kad je arhitekta bio dovoljan.  Ko i obično kad se radi o kamenu koji je dugo bio izložen vatri stručnjaci za kamen se sad bave teorijom ne bi li dobili posao sanacije pa govore o degradaciji kamena po dubini pa i opasnostima  da se konstrukcija sruši. Zanimljivo je da se dok je požar bio još jak da je svoju ideju ponudio predsednik USA D. Tramp da se dognu avioni za gašenje prospu nekoloko desetina tona vode i to brzo reše. Srećom neko u Parizu nije poslušao 'stručnjaka' ali je dao i dva zanimljiva odgovora . jedan je da bi pad mase vode mogao da kao udar izazove lomljenje več oslabljene krovne konstrukcije a drugi je konstatovao da avion koji leti brzinom od najmanje oko 200 km/h   teško može da nacilja baš pravo mesto da izruči vodu, No bilo kako bilo shvatili su da to nije šumski požar, izgleda nisu vežbali gašenje sa helikopterima i išli su na unutrašnju navalu - što je naravno rizično, ali i najdirektnije .. da se posle uvida prirode požara na najbiolji način pristupi gašenju - kod ostalih  taktika gašenje velika količina vode se nabaci a efekat je vrlo skroman. 
Teško je sad samo dva- 3 dana posle požara proceniti stanje zidova koji su upili toplotu, posle šokirani hladnom vodom pri gašenju .. kakve su prskotine u kamenu. koliko duboke .. kolika je rezerva nosivosti zidova... šta se tu može pametno učiniti ... može se pokušati sa analizom desetak ideja.. slično važi za  drvene konstrulcije u krovu - ako se nadležni odluče za njihovu primenu na istim mestima. Postoje već najave nekih pametniji da ne taba sve vratiti u predghodno stanje već izbeći predhodne slabosti (o primeni drvene građe nezaštićene od požara)

Današnje tehnologije sanacije kamena i drveta su daleko odmakle i može da se postigne vizuelni utisak da se ništa ne razlikuje od starog .. imitira se i patina na kamenu i sve na drvetu ali je izdržaljivost na požar novih konstrukcija neuporedivo veća. No za to im trebaju ne samo izvikani konstruktivci nego pravi eksperti za zaštitne materijale i konstrukcije otporne na požar.
Zaštitari spomenika kulture (kakav je i naš Hilandar koji je pretrpeo veći požar) često se bune na bilo kakav savet eksperata za bezbednost od požara i imaju veliku negativnu ulogu u zadrtom ponavljanju starih slabosti (tu su Italijani naučili lekcije... drugi Evropljani ne baš) .. već se hvale kako su na isti način malterisali kao pre 10 vekova ...a nisu ništa bitno učinili da spreče širenje požara.. a stucali su ogromne pare... Sad se već očekuje da će sanacija katedrale koštati bar milijardu evra... -- to je istreseno iz rukava  ... nešto više će se znati za najmanje 3 meseca ...Znajući kako je to kilav posao i kako će se pare trošiti da se neznalice koje su na mufte dobile posao malo i nauče... biće dobro ako ne pređu i 2 milijarde.    
           
Tipična slika posle požara - popadale s tavanice ogorele gredice, cevi (sveže opeke koje su negde bile gore namenjene za neko zidanje  - dakle bilo je opasno za gasioce da im nešto od toga ne padne s visine od 20- 25 m na glavu, rame)
      

недеља, 07. јануар 2018.

Правилник о заштити од пожара индустријских објеката - Упропашћен велики труд

Како сам писао у јулу, сад већ предходне године, радио сам са колегом Драганом Вићевићем уз повремено учешће још неколико коректних сарадника  на изради три правилника а у организацији и пуну подршку НАЛЕД-а. 

Ми смо урадили наш део посла па и нешто више од уобичејеног. Како је почетком ове 2018. г. објављен у службеном гласнику бр. 1 Правилник о заштити од пожара индустријских објеката били смо непријатно изненађени и називом, а нарочито измењеним и допуњеним садржајем тог правилника.
   Писао сам већ неколико пута  да је врло осетљиво користити неки пропис развијен у другој земљи посебно ако је она велика и технолошки врло развијена (има и базну хемију и гасификовану идсутрију са великим халама за масовну производњу - у овом случају то су два прописа Немачке  - један типа уредбе у коме су дати обавезни захтеви за изградњу таквих објеката а други стандард (DIN 18230) којим се доказује испуњеност неких постављених услова у уредби (MINDBAURL). 
    Прво је развијена привремена /радна/ верзија стандарда 80-тих са идејом да стандард буде независан, а кад је донета поменута уредба стандард је у првој деценији овог века пре свега у текстуалном делу прерађен, дате се допуне и мањи прилози како би се обухватио већи број случајева изградње индустријских зграда. У једној публикацији DIN-a назначено је ко су били учесници у изради нове верзије стандарда (наведена имена и презимена групе доктора наука) - чија имена нису позната у области безбедности од пожара (па се може проценити да су инжењери грађевине). Занимљиво је да њихов рад на том стандарду није прошао ни елемантарну ревизију стручњака DIN-a за терминологију иако је својевремено баш учешће те  институције било најдрагоценије у доношењу терминилошког речника ISO 13943. Taко се догодило да се у стандарду и у последњој верзији задржало неколико елементрних грешака од којих је с обзиром на честу употребу најдрастичнија коришћење термина пожарно оптерећење тамо где се очито ради о специфичном пожарном оптерећењу (израженом и по нашим стандардима раније усаглашеним са ИСО у МЈ/m2.)
    Како је и наша верзија стандарда DIN 18230 преточена у СРПС ТП 19 била непречишћена од слабости и грешака  само неколико искусних инжењера је било у стању да је искористи у решавању одређивања потребног степена отпорности на пожар зграде. Показао сам у протеклих 10 година на неколико урађених примера објављеним у часопису Заштита у пракси и књигама које је издала Заштита систем (из Београда) и АМГ књига како се то могло користити и по предходниј радној верзији. 
    У припреми за Нацрт овог правилника унео сам све потребне исправке и коменатаре и урадио рачунски пример а уз документ дао и обимније образложење како би помогао нашим пројектантима да га сада могу лако користити. 
   Но Нацрт који смо урадили дат је неким који нису ни почетници у струци - безбедности од пожара - тако су га мрзитељски скратили и прекројили (а као и нешто своје додали што се не уклапа у ове садржаје, а и у томе има елементарних грешака) да Правилник нема ништа већу употребну вредност него верзија (ТП 19) од пре 21 г. Дакле добили смо документ који нас враћа на старе грешке и ствара конфузије. 
   Већ првих дана по објављивању правилника добио сам питања како је дошло до убогаљивања нашег Нацрта. Могу само да предпоставим како је до тога дошло - а није први пут. Одакле у МУП-у толика упорност да не прихвата службену домаћу терминологију, знање које се налази у стандардима - нејасно је као што је нејасно што се крију ти ''стручњаци'' којима се даје да врше корекције нечијих Нацрта. Било би коректно да су бар главне учеснике у изради тог Нацрта позвали да објасне (уз сав материјал који су имали) зашто је Нацрт такав како је урађен добар, а не да га искасапе - због своје сујете а на штету стотина корисника.
   Докле је ишло то истеривање да буде ''по немачком'' и свом је непотребно увођење ознаке erf   што само збуњује све остале у свету (где су писали о овој методи) сем оних Немаца који су смислили ту глупост. Зашто је то глупост - знају они који су током студија у вишој математици (II) учили да се са erf - oзначава једна посебна функција у теорији грешака ... а да овде има сасвим другу намену - то су три почетна слова немачке речи за ''потребно''!. 
     Да поменем да је први коментар који сам добио стигао од искусног пројектанта из једне од највећих и познатих фирми за пројектовање и извођење) који је био у току и упознат са нашим радом на Нацрту, а имао је неколико питања. Како не верујем да ће творци Правилника признати да су и где су погрешили и донети брзо измене и допуне.  Могу да покушам да само мало  помогнем а нисам сигуран да ли ће то надлежни прихватити. 
    Савет је да идете овим редом: На основу искустава из праксе, процене ризика и евентуално других процена одредите степен отпорности на пожар зграде (обично III ili IV); затим се определите према процени (или прорачуну продукције дима сходно масеној брзини горења у првих 15 мин - ако то знате да урадите) за систем одимљавања - природним испуштањем, извлачењем дима уз примену вентилатора или комбиновано /како сам то показивао у својим књигама - најдетаљније у последњој књизи о безбедносним инсталација - издавач АГМ књига). Нараво треба да решите и надокнаду ваздуха како не би изазивали опадање ефекта одимљавања. Не рачунајте на разбијање прозора у доњем делу фасаде хале јер се тога мало ко сети да треба урадити кад дође до пожара - предвидети за то улазна врата на фасади а наравно не и према другом пожарном сектору. Предвидите мање димне секторе (никако веће од 800 м2). Ако се већ бавите пројектовањем одимљавања и не верујете мени нађите књигу светских стручњака на челу са Џоном Клоте-ом па учите - то је озбиљна теорија и врло одговорна пракса и у индустријским зградама - иако је ту најлаке наћи довољно добро решење и проблем евакуације радника се врло ретко и поставља. 
    Так кад сте дефинисали материјале, димензије зграде. врата. специјалних жалузина за испуштање дима (евентуално и вентилатора) и жалузина и врата за улаз ваздуха - усвојите ако можете да се снађете у Правилнику и разумете концепт методе одређивања еквивалентног трајања пожара - колико је то прорачунско време трајања негашеног пожара па и гашеног ако узмете у обзир оближњу ватрогасну јединицу. Ако усвојите и остале потребне податке дошли би до потребне отпорности на пожар најодговорнијих носећих конструкција - у халама често су то стубови, подеони зидови сектора, греде или примарни носачи кровне конструкције. 
    Ако те вреднсти добијете као из табеле о усклађености конструкција по отпорности на дејство пожара (дакле опет III odnosno IV) степен отпорности можета то тако оставити или ако не проћи још једном кроз целу анализу док се полазна процена и добијена вредност степена отпорности овим поступком не поклопе. 
     Нажалост пројектанти вероватно неће имати прилике да добију потпуније податке о изворним материјалима - иако могу наћи на инернету на немачком језику, примере прорачуна њихових пожараца. Треба имати у виду да пожарци Немачке једва да могу бити друга лига (у односу на Британце, Американце, Французе, Швеђане, Данце, Аустралијанце па и многе друге - и користе боље проверене методе*) али како су њихове стандардне методе прављене за кориснике са средњом школом - оно што је добро је да су често коришћене просте формуле, графици. табеле - дакле сажвакао - за типичне случајеве а прави инжењери користе нешто озбиљније и са више пажње решавају озбиљније проблеме.                           * читањем оригиналног стандарда можете видети да је метода развијена испитивањем на само једној згради површине 2500 м2. наравно како се та испитивања варирају шибер испусницима дима и вратима могу се варирати и на само једној згради отвори за испуштање дима и надокнаду ваздуха. Немци још увек углавном раде са типским жариштима класе А (дакле стоговима дрвених смрекиних гредица) што нема много смисла ни за дрвну индустрију, а камоли за гумарску, текстилну. хемијску... индустрију.     
   Шта рећи као закључак - неко као да је с мераком из лонца тек помуженог млека извадио пола а затим долио прљаву воду и то као млеко сад понудио корисницима.             
     
                     
   
                    
Poštovani čitaoci,
Obaveštavam da neću odgovarati na pitanja kakva sam obično dobijao i to mejlovima upućenim na moj mejl ili na Linked.In  a koji nisu dovoljno precizno definisana i na one kojima se traže informacije o postojanju nekog pravilnika, stavovima da li bi nešto moglo da 'prođe' u MUP-u i sl.
Preporučujem svakome da se upozna sa onim što sam napisao bar u mojim knjigama a mislim da sam obihvatio dovoljno veliki broj tema važne za projektante za poslovne, javne, stambene i industrijske zgrade - počev od urbanizma preko arhitekture, građevine, tehnoloških mera bezbednosti od požara i ekeplozija eksplozivnih smeša, kod osnovnih instalacija (elektro,  termotehničkih  i nekoliko drugih) kao i o svim instalacijama za bezbednost od požara i ekeplozija eksplozivnih smeša - serija knjiga izdavača AGM knjige (Beograd, Zemun).
Pre nekoliko godina napisao sam obimne knjige koje se odnose na bezbednost hotela, poslovnih i niza javnih zgrada a koje je izdala Zaštita Sistem iz Beograda Veliki broj članaka na ove teme objavio mi je izdavač časopisa Zaštita u praksi a najveći broj seminara sam održao u Beogradu a u saradnji sa Institutom za integrisanu bezbednost iz Novog Sada.
 Projektanti, izrađivači planova, pravila i mnogi drugi koji se bave ovom strukom trebali bi da imaju ove i vredne knjige drugih naših autora i da ih prouče, sagledaju šta ima na internetu o tome itd. pre nego što postave neko stručnije ali uopšteno i neprecizno pitanje.
                    Optimista


Zelim vam uspeh u radu i svako dobro,
Nikola K.     
     

четвртак, 06. јул 2017.

Polugodišnji posao

Poštovani čitaoci,

U predhodnom postu nisam pomenuo važnu aktivnost (u saradnji sa kolegom Draganom Vićovićem) na izradi tri pravilnika koja je trajala skoro od početka godine. Radi se o :

1. Pravilniku o tehničkim normativima za arhitektonsko-građevinske mere bezbednosti od požara za stambene  poslovne i javne zgrade  - dakle ažuriranju i proširenju povučene SRPS TP 21.
   U ovaj propis je uneto po nešto po ugledu na standard BS 9999 nažalost od 2008. Čekali smo novu verziju koja je najavljena sredinom januara ove godine ali nismo je dočekali. Pregledana je nova verzija NFPA 5000, ali smo ocenili da nam ona (iako vrlo obimna - više stotina strana) malo može pomoći. Moja procena da je neumesno pravilti bilo koji pravilnik sa više od 40 strana i to je usvojeno.   U nacrt pravilnika sam uneo i metodu za proračun evakuacije po Haroldu Nelsonu (sa saradn. razvijenu za SFPE priručnik) i proračun određivanja kapaciteta zgrada ili požarno izdvojenog dela zgrade  

2. Pravilniku o tehničkim noramtivima za arhitektonsko-građevinske mere bezbednosti od požara industrijskih zgrade - dakle ažuriranju i bitnom proširenju SRPS TP 19 a na osnovu nove verzije DIN 18230 deo 1 i nemačke direktive MIndbauRL kojom su postavljeni zahtevi za tipske industrijske zgrade. Tražili smo i preveden je sa nemačkog i jedan članak nemačkog inženjera koji je uradio primer - što je bilo korisno jer je i nova verzija DIN-a napisana traljavo (iako je to već veća treća revizija). Da bih opravdao to što kažem za rad nekoliko njihovih doktora nauka (verovatno građevinske struke ... ) jer osrednji požarac i bilo koji student sa tehničkog univerziteta u Braunšvajgu gde se bezbednost od požara i eksplozija već decenijama izučava na solidnom nivou) bi znao razliku između požarnog opterećenja i specifičnog požarnog optrećenja i verovatno se ne bi ni bavio bajatim konceptom određivanja ekvivalentnog trajanja požara (što je nasleđe od pionira ove oblasti a vuče korene od švedskih stručnjaka, čeličara - iz 70.tih godnina a nažalost provlači se i u novijim službenim dokumentima kao što je serija EUROCOD-ova.  I kad smo pre dve decenije prevodili dobar deo tog DIN-a bio za to da se naši stručnjaci upoznaju s tim standardom i pored niza njegovih slabosti i isticao ono što valja. Tada nisam učestovao u njegovoj preradi već samo usvajanju prevoda. U međuvremenu je tekst malo poboljšan u smislu pojašnjavanja i uložio sam značajn napor da iz prevoda Direktive, standarda i stručnog rada izvučem ono što je najvrednije da se može sprovoditi pregledan proračun i naravno uradio primer koji je postao (kao Prilog) sastavni deo nacrta pravilnika.

3. Pravilnika o hidrantskim mrežama za gašenje požara ... Mnogima je poznato da je prva verzija napravljena davno (Dr. Dragutin Redžić, dipl. inž. građevine) i da je 1991. ažurirana. U tom ažuriranju sam u nekoj meri učestvovao (tada je to radio Savezni zavod za standardizaciju, naravno uz učešće desetak stručnjaka iz cele ondašnje Jugoslavije) ali nisam bio zadovoljan obradom ... nekoliko tema je izostalo. Na ažuriranju tog dokumenta radilo se 2005. ali posao nije okončan. Ovom prilikom bila je ideja da se ta verzija uzme za osnovu i jedan DIN koji se na to odnosi i koji je za tu potrebu preveden. Izradom ovog nacrta bavio se znatno više od mene u ovih pola godine kolega Vićović.
  Naravno, nadamo se da će MUP kao donosilac propisa te nacrte savesno pretresti, možda održati i još neku javnu raspravu u širem sastavu (mi smo imali tri ali u relativno malom sastavu onih koji su po javnom pozivu došli) i najzad usvojiti rešenjem ministra.

O mnogim konceptima i detaljima (stavovima) iz ova tri pravilnika moglo bi biti mnogo pisati pa da opet ostane mnogo toga nedorečenog ... što je jasno ako se ima u vidu da se sa prva dva pravilnika obuhvata najmanje 90 svih zgrada koje se izgrade. To sam uočio i kod nekoliko požaraca i arhitekata koji su  govorili na javnoj raspravi a imali su dokumente koje sam izradio tako da imaju dodatna obrazloženja i mnoge slike i nekoliko ilustracija - a toga neće biti u Pravilniku jer birokrate smatraju da treba poštovati jedan propis koji je donet a koji se odnosi kako piše u naslovu dokumenta na one dokumente koji donosi Skupština  - i donekle je logično da je njima dovoljan tekst i po neka tabela a dokumentima ove vrste (Pravilnicima o TN) bi odgovarao niz crteža, formula i drugih elemenata inženjerskog jezika - ali oni se i za ovo 'pitaju ili neko misli da treba da se pitaju.
   Opet nam se dešava da imamo jaku autocenzuru i nezameranje menadžerima koji se zauzeli mesta gde se odlučuje i za ono od čega jedva da nešto razumeju.      
          

среда, 26. април 2017.

Objašnjenja za one kojima je to uopšte potrebno

Poštovani prijatelji,

prošlo je nekoliko meseci ne naročito jake zime i mesec dana proleća - dakle sa priličnim kašnjenjem da Vam poželim bar bolje i lepše dane.
Pre 3-4 godine imao sam orijentacioni plan da se u ovim svojim godinama ne bavim više svojim osnovnim poslom - bezbednošču od požara .. i da radim nešto što sam povremeno i ranije - nešto što mi čini zadovoljstvo ili bar da se čovek u nečemu novom oproba. Kako sam ovde objavio pre nekoliko godina bavio sam se ne malo izučavanjem istorije nauke i tehnike i iz toga je proizašla obimna knjiga - Istorija za inženjere - inženjeri istorije - sa naglaskom na ukazivanje doprinosa odnosno uticaja inženjera koji su svojim pronalascima i delima bitno uticali na kretanje društva, posebno u Evropi i Severnoj Americi.    
   To je bio jedan od ogleda na kome sam godinama radio i sa zadovoljstvom završio. Nekoliko dragih ljudi kojima sam poklonio knjigu su imali strpljenja da je pročitaju  izrazili su mi svoje zadovoljstvo tokom njenog čitanja i razmišljanja o više 'obrađenih' tema. Naravno moglo bi se tome dodati bar još 20-30 strana u sledećem izdanju iz novih događaja, ali to i nije naročit izazov.
   Posle čitanja nekih izuzetnih klasika svetske književnosti i kad sam bio mlađi dolazio sam u iskušenje da se oprobam i u tom poslu ... ali bi me majstorstvo nekih 'novih' pisaca (grubo rečeno svaki deseti za čije sam knjige dobijao preporuke) demotivisalo. Jedan od takvih je bio u novije vreme Amin Maluf, posle Karlos Ruiz Safon... pa maestralni Migel Servantes... sa Don Kihotom.
  Bio sam sad već pre 10 godina u Moskvi i zainteresovao se za njihov oporavak... stotine novih filmova i video klipova pokazuju da se država Rusija itekako trudi da se pokaže prosperitetnom, željnom rađanja dece, izgradnjom novih stambenih zgrada, tržnih centra, letovanja i naročito vožnjom stranih, pretežno novih automobila.
 U vreme kad sam bio tamo još su mnoge ustanove bile vrlo zatvorene - danas je bitno drugačije - snimaju dokumentarne filmove sa prikazom hala i opreme na kojoj pokazuju  kako prave svoje najbolje avione, sve vrste noružanja, najbolje rakete - objavljuju i ono što su dužni prema ljudima čija su imena krili a koji su bili ključni da razviju tehniku koja ih je spašavala u ratu i miru i  govore glavni konstruktori i relativno mladi načelnici fabrika u kojim se najnovija tehnika proizvodi.
   Mizerno se osećamo kad poslušno oglasimo nevažećim više stotina dobrih standarda koj su doneli naši očevi a koje pod pritiskom birokrata iz EU sklanjamo - a onda samo onima koji pitaju šta da rade kad im ti dokumenti trebaju daju mudrijaško objašnjenje da se oni i dalje mogu upotrebljavati - i ISS ih i dalje prodaje.
   Naravno još veći mudrijaši su naši inspektori - pa rade kako se kome svidi - odnosno kako mu odgovara. Nadležno Ministrastvo za privredu nije objavilo dokument koji taj problem tumači,  rukovodioci srednjeg nivoa iz sedišta Sektora za vanredne situacije MUP-a izjavlju da oni mnoge standarde i dve preporuke i dalje primenjuju ali po mojim saznanjima znatan broj rukovodilaca u područnim sekretarijatima ne, već vode svoju politiku.      
    Pisao sam o nefer odnosu MUP-a prema projektantima kad su izlazili zakoni o zaštiti od požara.
    - o tome da se traže sertifikati za sve i svašta a zna se da ova siromašna zemlja nema laboratoriju ni za 5 % ispitivanja materijala, konstrukcija i opreme koja podleže ispitivanju po preuzetim EN standardima pa to usporava projektovanje, pribavljenje saglasnoti i odlaže tehnički pregled odnosno početak korišćenja objekata, jedi obične ljude pa i one iz Ministarstva nadležnog za planiranje i izgradnju koju onda umisle da je racionalno da MUP- izbace iz nadzora i time prave još veću grešku,
    - o ispostavljanju zahteva da se rade proračuni evakuacje i određivanje kapaciteta izdvojenih delova zgrada (lokali i sl) i celih zgrada, a nije nu u Velikoj Britaniji, ni USA razvijena i standardizovana prigodna inženjerska metoda takvih proračuna - a to je i logično jer je teorija razvoja požara i širenja dima još daleko od toga da bude pristupačna za prosečnog inženjera bezbednosti od požara a posebno arhitektu koji bi tu trebao da bude jedan od glavnih u timu. Evakuacija se i sprovodi kad ocenjujemo da preti opasnost od naglog razvoja požara i širenja dima a kako je to skoro svim ljudima koji bar nešto više rade u bezbednosti od požara nedostupna relevantna teorija - proračuni evakuacije zahtevaju višednevni seminar u organizaciji nekog ko je na tom radio više godina, nešto vredno napisao i imao priliku da svoje znanje i proveri.
   Održao sam nekolko predavanja/prezentacija na tu temu ali većina slušalaca (uglavnom inženjera bezbednosti i zdravlja na radu, pa i smera zaštite od požara) nažalost nemaju ni teoretske podloge o dinamici požara, produkciji  kretanju dima pa ne mogu da prate ni neku skromnu teoriju evakuacije (izlagao sam metodu Nelsona i Mourera - objavljenu u III izdanju SFPE priručnika - za koga malo koji naš požarac je uopšte i čuo, a koristi se u svetu kao referentna knjiga već skoro 30 godina i danas je aktuelno V izdanje), Još teže je nekom priučenom za takve teme objasniti koje su teškoće u iole racionalnom određivanju kapaciteta zgrade sobzirom na očekivanji razvoj požara i zadovoljavanja uslova za dovoljno brzu i efikasnu evakuaciju. Pokazivao sam kako to uprošćeno i često pogrešno rade neki autori u razvijenom svetu i to objavljuju po časopisima i na internetu, ukazivao na najgrublje greške i ukazivao na nužnost trezvenog analiziranja konkretne situacije.
  No kako to obično biva kad neko ko sluša takve prezentacije nema potrebna predznanja i očekuje nekoliko prostih mustri kako da on rešava svoje zadatke za sat dva i da to kod MUP-a prolazi  - biva 'razočaran' što tako nešto nije dobio - nije naučio za jedan dan kako se to lako i brzo radi.
   Kako sam pisao u ovom blogu uskoro će 40 godina kako se bavim prilično intenzivno bezbednošću od požara, a od toga bar poslednjih 25  godina problemima dinamike požara i kretanja dima, a neka bude samo 10 godina problemima evakuacije, pa ipak mogu reći da sam tek sad blizu da o tome završim pisanje jedne posebne knjige gustog sitnijeg teksta i s puno ilustracija od oko 200 strana iako sam do sad napisao barem 100 strana o tome rasutih u nekoliko od svojih desetak knjiga.
 
   Evo i dve slike sa jednodnevnog seminara koji je organizovalo Udruženje za vanredne situacije iz Novog Sada a u hotelu Palace u Beogradu 21.aprila 2017. a gde sam ja pokušao da uvedem slušaoce u tu temu i preporučio svoje knjige i prezentaciju sa većim brojem slajdova sa osnovnim sadržajima na osnovu kojih se mogu raditi i mnogi zadaci - naravno ne baš lako i šablonski ali ako se neko ko je malo uporniji i pažljivo čita sigurno može da dosta dobro radi te analize i proračune. Mnogi nažalost neće moći - posebno ne za složenije zgrade - dok ne ovladaju potrebnim predznanjima i nauče da koriste svetski vrednu literaturu.  
    Do skorog susreta ...  mnogi mi kažu da čitaju ovo što pišem ... pa izvolte komentarišite.
N. K.

      
                 
 
     

недеља, 08. јануар 2017.

Srećno u 2017.

Poštovani,
Vreme prolazi brže ili sporije - kako kome ...  tek i ovaj blog je neosetno ušao u još jednu godinu,
Nisam očekivao nešto naročito kad sam započeo sa njim ali neki udaljeni ljudi su me preko njega našli i pisali na mejl; neki su čitali, ali nisu pisali već su se javili ... ušli smo u novu eru - masovnog korišćenja mobilnih telefona,
Nažalost jedan ne mali broj meni dragih ljudi nije više u životu,,, i imam utisak da smo se preračunali - nismo se nadali da će nečiji život biti iznenada prekinut i da će neke misli, ideje, utisci, sećanja   ostati nedorečene. Kako godina idu sve češće razmišljam kako da nešto započeto ranije što bolje 'zatvorim'.
 Pa u nečemu značajnom sam uspeo  - nije to samo moja zasluga - više onih koji su se za to više trudili - za svoju bolju budućnost - i to me čini zadovoljnim.  
U nekim težim periodima života, obično bolesti, čovek želi da ozdravi a bi završio još neke poslove, sreo još nekoga, čuo njegove poruke, ispričao drugima po neko iskustvo koje misli da bi moglo biti od koristi, ili bar da može biti za koji minut prijatno.
Već godinama na predavanjima pominjem imena i prezimena naših ljudi koji su uradili nešto dobro u stvaranju sistema bezbednosti od požara. Tužno je da tako malo znamo o našim pionirima koji su nas  približili dometima u svetu počev o francuskog oficira Ipolita Mondena, kasnije i visokog funkcionera u vladi Srbiji zaduženog za stvaranje vojske i izgradnje zgrada za potrebe mlade države.
  Pominjem i po nekad pokazujem šta su pisali pre II svetski rat naši prvi pravi savremeni požarci kao što su bili Ilija Pintar i Vladimir Enatski, inž. Iz mnoštva 'vatrogasaca' posle rata izdvajali su se po neki koji su videli dalje i šire - kao Milorad  Milosavljević, inž. (što bi danas pisali - master).
   Mnogi prevodioce, pisce zakona o zaštito od požara,  propisa sa komenatrima i prerađivače prvih  zbirki propisa (izašlih do 1971.) danas znamo po samo po imenu i prezimenu (pa i to jedva).
   Jednom prilikom sam išao kao pratilac mog starešine (nekoliko godina) i velikog prijatelja Miodraga Kadića, dipl, elektro inž.   na razgovor sa čovekom koji pisao zakon o zaštiti od požara 1970. i 75. (a tada, oko 1982. je radio nešto prilično drugačije ) i bio prijatno iznenađen sa koliko je pažnje i preciznosti u ocenama odgovara na naša pitanja kako se piše zakon, šta društvo pokušava da reguliše, šta može da 'zahvati', a šta ne može, za šta su se stekli uslovi a zašto nisu, šta je nerealno i gde su može zapasti u probleme iz kojih je teško izaći itd. Kao iskusan teoretičar državnih poslova čovek je znao staro (i policijsko) pravilo - ne upetljavaj se u nešto što nećeš imati snage da realizuješ... ne preteruj u novotarijama, velikim zahtevima, ako nisi siguran da imaš sve resurse i ljudske i materijalne itd.
   Za oko tri sata razgovora čovek nam je razjasnio mnoge stvari a ono što je Kadić želeo da čuje i oko čega se dvoumio je jasno ocenio - da je vredno pitanje - ali nije još vreme za to ... i da nemamo ni kao država resurse da se u to upustimo.
   Kasnije sam verovatno i malo pažljivije birao u susretima sa iskusnijim i mudrim ljudima teme i razgovorali smo o mnogim konceptima, organizaciji sistema i poslova na nivou velikog grada i države.  Nažalost neki od tih ljudi su ili naglo umrli (dr. Dragutin Redžić, Kadić i dr. ), neki su odgurnuti u penziju prerano  i verovatno uvređeni zaćutali, a imali bi šta da vredno kažu (a ne da se bave trivijalnim poslovima - da dopune penziju),
   Oko nove godine prisećamo se uglavnom onog što nam prija i pravimo planove kako da želje ispunimo. Želim da imate želje i za ono što je malo verovatno da će vam se ispuniti. Ne sviđaju mi se mudre misli onih koji su još antička vremena postali poznati po tone što su savetovali da negujete samo želje onoga što ste u stanju da ostvarite ... to je nedovoljno ....napredak donose oni koji žele nešto više ... i često nađu podršku od drugih i gde nisu očekivali da će je dobiti.  Srećno.  

субота, 15. октобар 2016.

Peta knjiga/sveska - ova o instalacijama i opremi za bezbednost od požara i eksplozija ES a opet u izdanju AGM knjige

Niste čekali dugo poštovani čitaoci - evo verovatno poslednje knjige iz ove serije (od 5 knjiga) u izdanju renomirane izdavačke kuće za oblast arhitekture, građevinarstva, mašinstva  (AGM) kao i nekih drugih oblasti tehnike.

Kao i predhodne tri i ova je istog formata 

(27 x 20 cm) sa tekstom i slikama u dve kolone a sitnog fonta (uglavnom 9 pt) kako bi na 226 strana stalo što više nadam se korisnih uputstava, saveta, ilustracija dobrih i loših primera. 

Kao i predhodne knjige i ova je pisana kao vodič kroz obilje standarda, knjiga, prospekata, materijala sa interneta itd. sa željom da se izbegnu mnoge slabosti (prevaziđena rešenja, komercijalno- navijačke poruke, neosnovano hvaljenje rešenja mnogih naših i stranih firmi proizvođača instalacija i opreme, a podrže dobri primeri. 

Zahvaljujem se izdavaču za razumevanje značaja ove oblasti bezbednosti i tehnike  i upornosti da se obuhvati prilično široka
oblast kojoj je posvećeno oko 1500 strana klasičnog formata udžbenika fakulteta (B5 format).
Da bi stekli mali uvid u izgled prosečne stranice skenirana je jedna strana u kojoj je deo teksta fontom 9 pt a drugi /veći i važniji/ fontom 10 pt; (dakle takve su i sve predhodne sveske ove serije)


Sveskom su obuhvaćene sledeće instalacije:
- za detekciju koncentracije opasnih gasova i para (naravno pre svega zapaljivih i od toksičnih oni gasobi koji nastaju u požaru - CO i dr.)
- detekciju signalizaciju i alarmiranje o požaru - sa funkcionalnim vezama sa ostalim instalacijama  
- detekciju i gašenje leteće iskre u pneumatskom transportu 
- supresiju eksplozije u reaktorima, silosima i sličnim posudama
- automatsko gašenje
požara raznim sredstvima
- kontrolu kretanja dima i toplote nastalih 
požarom u prostoriji
- bezbednosnom osvetljenju itd.

S obzirom na aktuelnost teme  u prilogu 1 su date dopune (predhodne sveske) o evakuaciji i proračunu maksimalnog kapaciteta zgrade, odnosno dela zgrade koja čini tehnološku celinu i nekoliko drugih priloga, kao i u mojim ranijim knjigama za naprednije i radoznalije korisnike koji se dobro služe engleskim jezikom. 
  Kao i za sve knjige pisane ranije komentare, sugestije i sl. možete poslati izdavaču ili autoru na mejl. 
  Ovim sam uglavnom ispunio obećanje jednoj gospođi da će dobar deo preventive požara i eksplozija eksplozivnih smeša biti obrađen relativno pristupačno u osrednjim porcijama - u lakšim (tanjim) knjigama skoro u sveskama - njena osnovna primedba na neke obimnije knjige koje sam ranije pisao je da su joj knjige teške kad ih drži u rukama dok se u krevetu odmara ili želi da po nešto važno za njen posao pročita pred spavanje.
 Ustvari setio sam se i da su u XIX (a negde i ranije) veku skoro svi romani (pa i pripovetke i sl.) pisani u književnim časopisima /pa i dnevnim i nedeljnim novimama/, koji su izlazili kao sveske. Postoji još jedna skoro dečja (imao sam 12 -13 g.) sklonost ka viteškim i sl. romanima u sveskama koji su izdavani u vreme mog dečaštva. Ima nekoliko prednosti pisati nešto u nastavcima... ali to je tema za neko drugo mesto...i možda priliku -ako ima onih koje to uopšte zanima.      
I na kraju izvinjenje: teško mogu da objasnim da je u tekstu promakao priličan broj slovnih grešaka (i permutovanja dva slova) i jedna u slabom prikazu formule (str. 165.) prilikom prenošenja u pdf format; To treba da bude ovako:
   


 srećom sem te nisam našao nijednu koja bi mogla stvara pogrešna tumačenja. Nadam se da to neće odbiti korisnike. Za malu utehu mi može poslužiti čenjenica da i najpoznatija knjige iz ove oblasti, IV izanje SFPE priručnika, imaju ne samo veći broj slovnih grešaka već i veliki broj grešaka u formulama - a one su 'najopasnije'. Rešiće se taj problem kako su ga i Amerikanci rešavali - objaviću na nekom od svojih blogova pregled ispravki a mogao bi se ubaciti i list sa ispravkama u knjigu.     

Da iskoristim priliku da Vas pozovem da se odazovete na seminar koji organizuje Institut za integisanu bezbednost iz Novog Sada u hotelu Palas u Beogradu. Ja sam jedini predavač na temu: Eksplozije eksplozivnih smeša (gasova, para i prašina). Kao i obično seminar traje 6 časova po 45 min pa ima dovoljno da se održi prezentacija i da slušaoci iznesu i neko svoje iskustvo, znanje. po nešto piataju i dobiju odgovor. 
Sve o ovim seminaru - vreme, program i kotizacija ... na sajtu Instituta.
Kako sam pre neki dan rekao na skupu u hali 14 Sajma u Beogradu prolazi vreme seminara sa izlaganjem od 10 do 30 minuta - posebno za neku temu koja je relativno nova i obimna, za koju postoji potreba da se rade neki proračuni i sl. - pa zahteva više vremana. Taj format (vreme) je dovoljan za upoznavanje sa problemom - a ne i za njegovo projektanstko i sl. rešenje.  Pokazao sam i dve nove knjige gde na više desetina strana možete proučiti građu, videti urađene primere i nastaviti dalje da učite i rešavate projektantske zadatke. 
  Dakle neće se ulaziti se probleme izvođenje i održavanje električnih uređaja u Ex izvođenju- već u druge vidove preventive i dinamike samih procesa ovih vrsta eksplozije.   

Vidimo se u novembru! 
              

четвртак, 01. септембар 2016.

Nova moja knjiga 

AGM knjiga je izdala četvrtu 'svesku' iz moje serije o požarima i eksplozijama ES

Osnovne instalacije su vodovodne (sa hidrantima i drugom opremom za gašenje požara), instalacije grejanja, ventilacije, otprašivanja i klimatizacije , razvoda drugih fluida (napr. termalnog ulja, komprimovanog vazduha itd.) električne instalacije, gromobranska instalacija itd.
Knjiga je pisana slično kao predhodne - na većem formatu 20.4 x 27 cm u dve kolone manjih fontova 9 i 10 pt. (ali još sasvim dobro čitljivih - calibri) ilustro vana sa velikim brojem fotografija, crteža i skica kao ilustracija itd. Da je pisana uobičajnim stilom, na B5 formatu imala bi preko 320 strana); ovako ima 216.  

 Kao i predhodna knjiga (o urbanističkim i arhitektonsko-građevinskim merama i ova je pisana kao vodič kroz ovu građu s obzirom na obilje tehnoloških i ostalih mera.
   Požaracima, posebno projektantima, ove knjige će omogućiti da s razume vanjem razloga odaberu proverena rešenja, izbegnu poneku slabost i grešku koju mogu naći u standardima, knjigama i savetima koje mogu naći na internetu gde ima obilje  materijala ali je većina sa slabostima raznih vrsta (počev od onih da se u nekim zemljama i zgrade grade i opremaju drugačije, da postoji drugi sistem bezbednosti pa se i ne sprovode neki vidovi preventive itd.). 
  Recenzenti ove knjige su bili iskusni požarci diplomirani inženjeri Vukoje Stanić i Vićović Dragan, a saradnik u pisanju poglavlja o merama na elektroinstala cijama iskusni projektant Jelena Trivić, dipl. inž. elek. 
    I u ovoj knjizi su liste najvažnijih važećih SRPS EN standarda, godina izdanja  pa i njihovog broj strana i cena.   
    Knjiga se kao i tri predhodne iz ove serije može nabaviti kod izdavača - AGM knjiga, Beograd. (videti na internetu sve podatke i o ovim i drugim knjigama ovog i drugih izdavača koje vam mogu biti od koristi).  

Napomena: 
    Data je u štampu i uskoro se očekuje izlazak poslednje knjige iz ove serije o bezbednosnim instalacima od požara i eksplozja ES. Time bi se oblast zaokružila i prikazala na nešto više od 1000 strana.  

субота, 25. јун 2016.

Brexit i moguće (ipak manje verovatne) posledice

Dragi prijatelji,
Možda smo pre dva dana, izjašnjavanjem Britanaca da izađu iz EU, svedoci začetka nekih nesagledivo velikih promena u Evropi.
Neću izigravati političkog analitičara pa procenjivati hoće li još neka država organizovati referendum pa odlučiti da izađe iz EU. Formalno ni Britanija možda neće izaći - jer referendum je bio 'savetodavan' - ali kako je Kameron posle nastupio izgleda da je on rešio da 'savet' prihvati.  Međutim još značajnije da su svi funkcioneri EU vrlo rado dočekali ovakvu odluku Britanaca i sad pričaju kako im je dosta njihovog izvoljevanja i specijalnih prava.
 Pisaću o onome što mi je bliže - o EN standardima koje donosi CEN iz Brisela.
 Predpostavljam da će BSI odnosno Velika Britanija  ostati član CEN-a. To bi bilo u interesu i njih, a verovatno i EU. Da li je to moguće - pa trebalo bi da je moguće - jer ni Švajcarska nije članica EU ali je odavno član CEN-a. No otvara se pitanje hoće li engleski jezik ostati zvaničan jezik CEN-a - a faktično jedini - iako su formalo zvanični jezici i francuski i nemački. U nekoliko poslednjih godina EN standardi nisu ni štampani trojezično. Ponašanje Britanaca u CEN-u je poslednjih godina bilo skoro bahato - bar u ovom domenu koji se ovde razmatra, ali i nešto šire - ne samo u bezbednosti od požara već i nekim drugim oblastima bezbednosti (to možete videti i po tome koliko komiteta i podkomiteta poslove vodi BSI).

Ali ta bahatost se naravno ne mora ogledati u broju poslova koje oni vode u CEN-u već u traljavoj izradi standarda, čestim korekcijma, amandmanima, kao i novim verzijama posle 2-3 god. itd ali dublje gledano u praznjikavoj obradi standarda (od strane nekih anonimusa) i prodaji 'belih' strana. Verovatno najdrastičnija je traljavost u obradi odimljavanja. To je prosto bizarno ako se ima u vidu da su još krajem 60-tih, a naročito 70 -tih i 80-tih u Britaniji njihovi naučnici i inženjeri bili pioniri ove oblasti i postigli svetski vredne rezultate. Još 1997. kada sam bio u Borehamwood-u sam naslutio da će se tamo nametnuti dve jako dobro povezane interesne grupe (osiguranje i zajednica proizvođača opreme - a na račun naučnih i inženjerskih radnika) i izgleda da se to početkom veka desilo.
 U novije vreme standarde su radili neki 'smotani' ljudi sa bezočnim namerama da se u toj oblasti njihova industrija nametne i za kojekva glupa 'rešenja'.
(o ovom sam pisao opširnije i obrazlagao u čemu su te slabosti u standardima u svojoj poslednjoj knjizi - o instalacijama za bezbednost od požara).
No zamislimo da podigne glavu potiskivana frankofonska struja (a možda i germanska) u CEN-u i da se odluči da se za  možda godinu dve standardi štampaju na francuskom i nemačkom!
Engleski se toliko uvrežio kao jezik sporazumevanja i u svim telima EU da je skoro nemoguće zamisliti da se on zameni nekim drugim jezikom.  Ali ko zna ... Britanci su i do sad toliko iritirali  neke ljude u EU a koliko ih još mogu iritirati do razlaza - videćemo - da je i to moguće.
 Pre desetak godina Amerikanci su počeli da štampaju ne mali broj NFPA na španskom... jer u mnogim zemljama Amerike odbojnost prema engleskom je bila značajna pa su se Ameri dosetili da je bolje da bar u tome popuste i ponude im svoje standarde na njihovom jeziku.
 Mi stariji sećamo se vremena kada su ovde široko korišćeni DIN standardi.  Možda će za 5 godina to biti EN standardi ... po mom skromnom znanju prognoziranja više izgleda ima DIN nego AFNOR.
Živi bili pa videli.  
   
             

среда, 20. април 2016.

Meseci protiču ...


Poštovani čitaoci,
Nadao sam se da će za proteklih nekoliko meseci nadležni uraditi svoj posao - bar pred izbore.
 A.  napisati bar zvaničan prečišćen tekst Zakona o zaštiti od požara
      -  napisati i komentar tog Zakona i objasniti kakvi su dogovori  postignuti sa drugim subjektina u realizaciji najnužnijeg usklađivanja s obzirom da ovaj Zakon nije usklađen sa Zakonom o planiranju i građenju - da ne bi država baš izluđivala one koji se upuste da nešto grade.
  U zakonima se govori o načelu javnosti, olakšavanju postupka za investiranje, pokretanje privrede, servisiranju potreba građana i sve tako kako lepo 'zvuči' - a u praksi se čini suprotno - investitori se i dalje i sve više 'šetaju' i 'pomera im se pamet' - jer ne mogu da 'pohvataju' kakve su procedure.
  Pre više od 30 g. bili smo dužni da po Zakonu o opštem upravnom postupku crtamo dijagrame procedura i da ih objavimo bar na oglasnoj tabli da stranka ima čistu situaciju i da ne mora da zapitkuje šta treba da radi, koji joj 'papiri' trebaju, kako i kome sve podnosi zahteve itd. .... do bilo kakvog okončanja postupka (pozitivnog ili negativnog rešenja, odbijanja zahteva, donošenje nekog zaključka i sl.).
  
  Jedan moj prijatelj inače prof. dr. inž. se proteklih meseci svojski trudio da za svoje potrebe (da pomogne ljudima u predavanjima, prezentacijama)  nacrta dijagram toka za proceduru izgradnje hotela .... molio je za pomoć i razgovarao sa nadležnim i nešto nacrtao, ali  se može pokazati da se prihvatio nemoguće (i verovatno uzaludne) misije. No iz 'praktičnih razloga' on izlaže šemu koja mu se čini da nije daleko od neke realne...  a ako bi trebalo - ima adut - ako bi neko iz stručne publike tvrdio da je imao dugačiji put - može se tvrditi da već bar dve decenije postoje značajne razlike zavisno ne samo od grada do grada već i nekih subjektivnih okolnosti u istom mestu... znate već koje su delikatne mogućnosti šalterskih i sl. službenika i njihovo zanovetanje oko razlike u klasifikaciji, nameni, veličini objekta ...      
 
   B.  Imao sam ideju već davno da Vam skrenem pažnju na jednu 'zaboravnost' nekih ministarstava... ali i nekih ustanova i preduzeća. Ovih dana mi se ta tema nametnula kada sam nešto pokušao.
         Kako znate Zakone donosi skupština RS  (objavljuju se u Sl. glasniku RS) i oni su kao javna intelektualna svojina dostupni na internetu iako se kao što je navedeno pod A - ne pomaže da se bar u nekom razumnom roku napiše i prečišćen tekst. Ima nadležnih ministarstava koji se potrude na svom sajtu imaju i stavku 'svojih' zakona ali i podzakonskih akata i pravilnika o tehničkim uslovima (normativima) koje su doneli - ali neka ministrstva kao da ocenjuju da imaju važnija posla pa nemaju uopšte tu 'rubriku' na svom sajtu.
   No kako su i ti propisi javno dobro postoji bar nekoliko ustanova/firmi koje prepisuju pravilnike i objavljuju ih na internetu. Naravno danas se relativno  može postići dobro 'preslikavanje' bilo kog dokumenta - dakle da nema kao ranije onih tipičnih grešaka u 'prekucavanju'.  To što su to nezvanični dokumenti je manji problem -veći je što ti 'dobrotvori'  izostavljaju iz nekih razloga priloge - obično tabele, crteže i sl. koji su sastavni delovi pravilnika.
   I ovo je jedna prilika za smutnju - kao imate javnost a kako nemate sve postoji mogućnost da Vas baš oko toga što nije pokazano 'vozaju'. Nije to praksa samo jednog velikog ministarstva već i nekih manjih - a izgleda je ideja idejnog tvorca ove igre je da Vas natera da budete bar povremeno kupac Službenog glasnika.
     Ljudi iz vlasti su i pred ove izbore neumorni u parolama kako rade za Srbiju... a i oni iz opozicije obećavaju ... a mnogi su imali priliku pa šta su uradili ...  nije jasno za koga, ali iz ovih primera ...  ne baš naročito za veliku većinu građana Srbije.    
                                 
Svako dobro. N.
         

уторак, 22. децембар 2015.

Vest o izgradnji vrlo visoke stambene zgrade u Beogradu i nešto dr.

Pa eto nekoliko rečenica o dve provokacije

Pre oko dve decenije u Zakonu o planiranju i izgradnji zakonodavac je napisao da se ne izvode stambene zgrade sa više od šest etaža iznad prizemlja... i to se godinama poštovalo.  
Zašto je to imalo smisla; naravno ima više razloga ali da se osvrnem detaljnije samo na jedan:
U stambenim zgardama žive i stare i invalidne osobe koje se ne mogu evakuisati samostalno sa viših etaža. U boljim slučajevima gasiocima treba 1- 1.5 min po kilometru da stignu do zgrade a onda im treba još 1- 1.5 min po etaži (!) da stignu do stana.
U najboljem koledžu na svetu u Moretonu na Marču (Ujedinjeno Kraljevstvo) cene, na osnovu iskustva i merenja, da za visoke zgrade sa preko 20 spratova treba računati sa 2 min po etaži.
Naravno prave se u svetu za takve zgrade i posebni brzi liftovi za gasioce i spasioce ...požarno izdvojeni ... ali hoće li biti upotrebljeni ?    Verovatno neće.
Šta to praktično znači za zgradu od 30 - 40 spratova. Znači da i u slučaju da je požar na nekoj od viših etaža odmah primećen i dojavljen do dolaska gasilaca treba bar 65 minuta... a tada je već verovatno to toliko veliki požar da ima više poginulih i oko 3 puta više teško povređenih, a da je šteta u milionima evra.  kolko toliko efikasno je intervenisanje spolja lestvama za zgrade visine do 50 m dakle oni iznad su vrlo nebezbedni od požara....i štoje zgrada viša od tih 50 m sve ih je više.  
Zato pametan svet ne gradi takve stambene objekte... i 6 spratova je sasvim dovoljno i pohlepnom investitoru. Dalje povećanje spratnosti sve manje povećava profit izgradnje ... zgrada od  8 etaža neće imati stanove jeftinije ni za 1/16;  za dalje povećanje sve manje se profitira tako da se za one sa više od 10 etaža teško može i govoriti o nekom pojeftinnjenju stanova... samo onaj koji nije ništa gradio misli da je moguće samo naslagati još nekoliko etaža i eto jeftinije gradnje. Nažalost ima među njima i profesora univerziteta i visokih škola (ali oni ipak idu skromnije - umeću jednu etažu i nazovu je napr. visoko prizemlje a onda vole da završe sa mansardom - podkrovljem).

Sad se najavljuju kao luksuzni stanovi u kuli od 140 m u sklopu sa hotelskom kulom iste visine na desnoj obali Dunava ... Nebezbedno je to i za hotel a za stambenu zgradu je sramotno neznanje. Ne pomaže tu ni primena nekih od najskupljih mera bezbednosti, pa ni posebna služba obezbeđenja u samoj zgradi - bar do okončanja tehničkog pregleda i uknjiženja.
Nekoliko reči o nekim ostalim aspektima  - napr. o snabdevanju vodom ... potrebne su bar dve pumpne stanice i za vodu za piće i sanitarnu vodu i naravno za hidrante ...
Potrebno je više liftova ....
Potrebno je da stepeništa budu prilično široka i da ih bude najmanje dva požarno izdvojena ...
Potrebne su jače konstrukcije temelja i sve nadzemne noseće strukture otporne na požar najmanje 2 sata ,,, a one glane i 3 sata.
Pitajte stručnjake, a i one nesrećnike u kulama Rudo i jednoj od dve kule Zapadne kapije... videćete i saznati još mnogo razloga ... zašto to nema smisla ... Zašto se to ponovo kod nas javljaju racionalizatori, usrećivači, grandomani, koji se igraju životima ljudi ,,, imali smo takvo ponašanje i u vreme kralja Petra početkom XX veka kad su u Beogradu dizane zgrade od 6 spratova  a požarnici  dolazili sa ručnim pumpama male snage po nekoliko buradi vode ... na kolma koje su vukli konji.... onda  se to nastavilo dvadesetak godina kasnije kad su ratni profiteri počeli da grade zgrade od 8- 11 spratova a gradski požarnici nisu imali lestve dometa većeg od 18 m ... i onda tokom 60-70- kad su se bravari upravljali gradom i državom pa mislili da će građani biti oduševljeni da stanuju u stambenim kulama i rade u isto tako visokim palatama ...
Nije to tako bilo samo u Srbiji ali bilo je perioda kad su se naši urbanisti za nešto pitali a oni moćni ipak malo poštovali tu struku.
No opet je došlo vreme da oni što stanuju u vilama i imaju obezbeđenje u njima ... hoće da se igraju urbanizma i graditeljstva ... našli su ivestitore,,, naći će oni i projektante bez morala ,,, zaposlie domaće građevinske radnike ... da budu usrećitelji i ostave visoke spomenike svom (ne)znanju kvaliteta života.      

   (slike čuvenih požara iz dve prijateljske zemlje - sa zapada /hotel u Madridu /, druga s istoka)

Drugo: Javio mi je prijatelj da je na internetu našao neki sajt sa mojim člankom pri čemu je dat uvod pa se navodi da se može pročitati sve dalje ako se uplati 8.99 USD ...
Znam da se to radi u svetu ,,, obično za neka uputstva za servisiranje mašina... i naravno naučne članke,,,
 Ne nasedajte na takve ponude ... ja nemam ništa s tim 'veštacima' ... - lopovima.
 Ako vam treba bilo šta što sam pisao ... mogu vas posavetovati kako da ili prođete mnogo jeftinije ... kad se radi o onome što je objavljeno u knjigama... ili da bi dobili džabe bilo koji objavljeni rad u časopisu starijem od pola godine članak ili prezentaciju sa nekog seminara.  
Pokušajte da ostanete trezveni u ova vremena smutljivaca i prevaranata/usrećitelja.
N. K.
          

четвртак, 03. децембар 2015.

Jesenje lepo vreme i Servantes

Dragi prijatelji,
Prošlo je više od dva meseca od mog poslednjeg ovakvog javnog 'pisma' pa da se javim.
Sad smo u godinama kad se prvo pitamo za zdravlje ... pa da uputim nekoliko reči prijateljima.
Pisao sam ranije da sam imao znatnih zdravstvenih problema ... bio u bolnici 13 dana gde su me izgladnjavali a možda i lečili... tek oslabio sam za kratko vreme preko 25 kg ... dva tri meseca posle sam se bolje hranio i po svojoj metodi ojačavao... i poslednja dva-tri meseca se to i vidi. Povratio sam oko 10 kg i osećam se jači, mnogo bolje hodam ... neke tegobe više nemam, a s ovim što je ostalo 'može se'.  
 Možda mi je u svemu tome pomoglo i što sam se relativno malo bavio strukom... dakle manje i nervirao ... jer stanje je u nas 'za sekiraciju' - što reče jedan moj prijatelj.
Pisao sam po malo - malo od struke, malo nešto sasvim drugo.
 Desi se tako da van nešto zgodno dođe iznenada do ruku ... pročitao sam nekoliko knjiga lepe književnosti a onda i posle mnogo, mnogo godina dođe mi do ruke sada kompletno izdanje - u tri knjige Don Kihota u odličnom prevodu i sa finim objašnjenjima.
Dakle imam tu preporuku za Vas ... videćete koliko je Servantes i sad, posle 400 godina, vrlo lep za čitanje.... pročitaćete i više stotina poslovica koje izgovara Sančo Pansa.  
Svako dobro       

недеља, 27. септембар 2015.

Kapacitet (broj osoba unutar) javne i poslovne zgrade

Pisao sam ranije o problemima evakuacije i ranije u knjigama koje je izdala Zaštita sistem i u knjizi (poslednje izdanje iz moje serije i AGM knjige), dao metodu proračuna po Nelsonu i Moureru uz brojne moje komentare (i korekcije) da bih pomogao da se rešavaju takvi zadaci - koje se po zakonu traže.  No naši zakonodavci su nedavno (izmene i dopune zakona o zaštiti od požara) postavili novi zadatak - određivanje kapaciteta zgrada tako da  se ostvari bezbedna evakuacija.

Ovim zahtevima izgleda kao da pratimo kretanja u razvijenim zemljama EU ... (i kod njih je kampanja da se rade planovi evakuacije i određuje 'kapacitet' ) - što nažalost nije tačno: jer postavljamo korektne zahteve, ali je vrlo nekorektno što nije određena neka savremena inženjerska metoda kako da se ti računi obave -  i mnogobrojni požarci i projektanti, investitori ...gunđaju.
Iako sam napisao što u samoj preporuci SRPS TP 21, pa u ranije objavljenim knjigama, što u ovoj poslednjoj ukupno preko 100 strana o problemima evakuacije nailazio sam na seminarima koje sam držao proteklih godinu dana mnogo nerazumevanja, težnje da se sve to uprosti do trivijalnosti - na koje su ljudi navikli, a što im se nažalost i sugeriše - napr. u nedavno izašlom pravilniku o ugostiteljskim objektima. (navedih 1.4 metra kvadratna korisne površine po čoveku nije precizno i može više da šteti nego što pomaže - naravno možete se pitati šta je to korisna površina ... računaju li se tu i ostave, sanitarne prostorije. hodnici ... površina poda pod kabastim nameštajem i sl.  - o čemu su Britanci vodili računa - iako ne sasvim korektno pisali u napomenama o tome).
Verovano bi trebalo pisati i više i uraditi više primera da projektanti i referenti dobiju ono što žele - neku vrstu niza šablona kako da to rade,  za zgrade određene namene odnosno njihove tehnološke celine (napr. kuhinja, restoran, kafe, diskoteka, sobe, apartmani, recepcija, osoblje itd.).

Još kada sam pisao preporuku (1999.) shvatio sam slabosti metoda koje su u opticaju u razvijenom svetu, odakle naši ljude uče (u USA, V. Britaniji i Rusiji) i nisam se opredelio za metodu, pa ni uradio primer ... Kako znate dao sam dovoljno ulaznih podataka i neke kriterijume, a čekao sam još koju godinu da vidim šta će projektanti odabrati , 'predložiti'. Kako od 2003. (kad je preporuka objavljena) do 2014. nije bilo više od 2-3 ozbiljnije rasprave sa projektantima na tu temu (najdalje je u tome otišao moj drug Branislav Janković koji mi je ponudio svoju verziju proračuna rađenu u Ekselu) shvatio sam da je dosta čekanja i obradio i preporučio metodu proračuna evakuacije po Nelsonu i Moureru (po III izdanju 'biblije' požaraca sveta - američkom SFPE priručniku). Ne mogu da kažem ni da sam taj problem dovoljno obradio (jer je i u tom izvoru mnogo slabosti na koje je trebalo ukazivati i dati predloge - ali je osnovni koncept dobar) a već je stigao zahtev da se obradi iverzan zadatak - odredi kapacitet zgrade.
  Zapravo i inverzan zadatak je počeo da se obrađuje smislenije u istom dokumentu u kome je i obrađivana evakuacija - u BS 5588 (koji je izlazio krajem 80-tih do 1991. a na osnovu koga sam, i svojih saznanja i drugh izvora i pisao TP 21.). Međutim Britanci su 2008. preradili taj standard (iz više delova, uglavnom po vrstama objekta) i napravili jedinstven, obiman BS 9999 - i vrlo smišljeno za postizanje višeg nacionalnog interesa ga darovali narodu i svetu (može da se slobodno skine s neta i odštampa). E to bi nas obradovalo da nije u pitanju jedna vrsta perfidne podvale pisaca tog dokumenta... Nažalost ta podvala se prenela dalje pa tako i na IBC ... prerađena ušla u 'međunarodni građevinski kod' i prepisuje se dalje.
   U čemu je podvala - u tabeli 10 tog BS 9999 ... u kojoj su (verovatno lobisti investitora) preporučili premale vrednosti za 'faktor površine poda po jednom čoveku' za mnoge prostorije, a posebno one koje su namenjene za javne namene. Tamo se mogu naći i vrednosto od 0.3 metra kvadratna za jednu osobu ... za diskoteku, pa i neke druge namene. Ako pogledate preporuku TP 21 videćete da sam pisao da treba 1 kvadratni metar slobodne površine poda... i mislim da ni to nije za neke diskoteke dovoljno reći već treba ukazati na ostale potrebne kriterijume. Jer to je samo jedan aspekt problema ... mnogo je važnije da evakuacija bude bezbedna, a to znači treba izvršiti proveru protočnosti od polaznog mesta do bezbednog prostora i odrediti potrebno vreme evakuacije. Jasno je da vreme evakuacije odnosno brzina kretanja ljudi treba da bude veća od brzine širenja požara odnosno širenja dima uvažavajući i činjenicu da požar može biti i u blizini nekog od (alternativnih) izlaza. Dakle određivanje kapaciteta samo na osnovu preporuka za faktor površine poda (bilo koje korisne povšrine - a trebalo bi samo one slobodne) nije dovoljno!


  To može da bude samo predračun a račun obuhvata kompletan proračun i analizu evakuacije - protočnosti.
  Jasno je zašto je to tako ... razlog je što možemo imati komotne prostorije boravka a uska grla (vrata i sl.) i stepeništa! Dakle treba analizirati evakuaciju i odrediti kapacitet mnogo složenije - i za slučaj da se jedan od najmanje dva izlaza brzo zadimi ...
Već sam više puta pisao .. sve manje je biće još manje prostih zadataka u bezbednosti od požara i to će raditi samo oni koji su spremni da uče i rešavaju inženjerskim metodama zadatke od kojih zavisi život ljudi, pa i da su nešto obimniji. 
         
   

субота, 01. август 2015.

Najava V izdanja SFPE priručnika

Možda ste još dovoljno mladi, poletni i želite da se ozbiljno bavite problemima preventive požara i eksplozija ExS ... i možete da uložite i malo više od 400 US dolara ...
  Ove jeseni izlazi iz štampe V izdanje priručnika američkih (a u novije vreme vreme i celog sveta) inženjera bezbednosti od požara.

 Dakle održavaju ritam ... predhodna izdanja su 1995, 2002, 2008.
No sad su rešili da od jednog naprave tri toma a u igru je ušao čuveni izdavač Springer.
Predlažem da se prvo učlanite u SFPE - Srbija je na spisku SFPE među sirotinjskim državama tako da je članstvo samo 107 USD. Kao član knjigu možete poručiti po ceni od 299 USD.
 Ako imate sklonosti ka nauci i inženjeriji vredeće vam.
 Dosadašnja izdanja nisu pisana za projektante iako im ne bi škodilo da po nešto pročitaju.  
  

уторак, 07. јул 2015.

Nije istina da naši studenti ne uče ništa o bezbednosti od požara

Poštovani prijatelji,
jutros sam opet tražio nešto na internetu i kako to često biva 'naleteo'  na zrno 'mudrosti'
Često čujem  kako studenti sa naših klasičnih fakulteta ne uče ništa o bezbednosti od požara. Nije istina.    
Uče po nešto ... ali po nešto i pogrešno.


Ovo je jedan slajd prezentacije za studente fakulteta (jedne prirodne nauke) koji uče i ono osnovno za bezbednost od požara.
Kao zaposleni radnik fakulteta trebao bi da je pisac prošao osnovnu obuku i da je naučio nešto i o aparatima za gašenje požara. Možda je umislio i da je ova slika dobra ilustracija - nažalost nije - ovde se prikazuje gašenje aparatima u kojima je prah a potisni gas je ugljendioksid pod pritiskom.

Može li se naći bar malo opravdanje za stav da se teži gasovi od vazduha koriste za gašenje požara - izgleda logično  (i to je ono što je možda imao u glavi) ali jedva je i to smisleno iako je često korišćeni ugljendioksid  (44/29,9 puta) teži od vazduha a haloni znatno teži ... jer to nema veze sa principom na kome radi aparat za gašenje požara.
   Aparati za gašenje koji sadrže gas kao sredstvo za gašenje ili imaju taj gas pod relativno visokim pritiskom ili (oni sa halonima) imaju potisni gas pod pritiskom - i to se lako vidi - po manometru. Dakle ne ističe gas iz aparata pod pritiskom težeg gasa.  

Kad pregledate ovakve prezentacije vidite sa kolikim nemarom su napisane - pre svega u pogledu logičkog izražavanja, težnja da stavovi budu jasni, poruka studentu jednoznačna...   i naravno tačna.    

понедељак, 15. јун 2015.

O proračunima evakuacije

Ovih dana stižu mi pitanja (obično na mejl) o primeni preporuke SRPS TP 21 u proračunima evakuacije. To sam pisao 1999. a koristio kako svoja iskustva, mnoštvo literature i naravno za probleme evakuacije citirani britanski standard BS 5588 (delovi o javnim i poslovnim objektima).
Kako je poznato službeno izdanje Preporuke je izašlo tek 2003. (nije sad umesno da se osvrćem na opstrukciju  nekih ljudi), a primena od strane projektanata i inspektora  je bila prilično zastupljena u narednim godinama, posebno u Beogradu.  Međutim bilo je i izvesnih nerazumevanja. Jedno od njih se odnosi na analizu evakuacije.
Nije mi ni bila namera da u Preporuci izložim metodu za proračun evakuacije - nisu to uradili ni Britanci u pomenutom standardu. Dati su pojmovi i definicije, mnogi elementi za analizu pa i neki kriterijumi, ali da sam želeo da izložim neku metodu dao bih i primer proračuna. U svetu je u literaturi bilo i metoda za proračun evakuacije, ali i sijaset radova na tu temu. Najveću slavu je stekao Ezel Kendik analizirajući problem evakuacije čuvene visoke zgrade u Beču koja je izdata Ujedinjenim nacijama.
Već u drugom izdanju SFPE priručnika (američkih inženjera) bezbednosti od požara slavni Harold Nelson je pokazao metodu 'hidrauličnog toka', prikazao osnovne stavove predhodnika koji su se našli u NFPA i dr- standardima   i utro put za usavršavanje te metode.   Bio sam vrlo skeptičan prema mnogim radovima na temu proračuna evakuacije (ukazivao na greške i slabosti) iskusnim kolegama požarcima objašnjavao da možda nije došlo vreme da se usvoji jedinstvena metoda proračuna evakuacije. Kako je i intuitivno poznato skoro da je bespredmetno proračunavati vreme evakuacije za stambene zgrade s obzirom da vrlo dugo 'pripremno' vreme i odbijanje mnogih da se uopšte evakuišu iz svog stana i na insistiranje vatrogasaca. Za mnoge starije na višim etažama evakuacija može da bude i vrlo opasna i u nekim zgradama je bolje na tome ne insistirati. (poslednjh decenija obimni zidovi stanova su građeni sa otpornošću F90 pa se prenos požara brani na prozorima i ulaznim vratima (u novije vreme se ugrađuju neka sigurnosna pa tako u nekoj meri i otporna na požar).
  Problem evakuacija iz industrijskih zgrada i skladišta je neznatan - putevi su dovoljno kratki i ljudi nisu u problemu, sem ukoliko se  ne očekuje vrlo brz razvoj požara i eksplozija .
   Dakle ostaje problem evakuacije iz složenijih i viših poslovnih i javnih zgrada u kojima boravi bar više desetina osoba (a u nekima ih ima i više stotina pa i hiljada), dakle gde se očekuje pojava zagušenja, povređivanja i gaženja.  Tek pre tri godine sam uvideo da je ipak bolje da se više ne čeka i pokaže neka opštije priznata metoda evakuacije i preveo sam i prilagodio (s obzirom na slabosti) metodu proračuna po Nelsonu i Moureru iz trećeg izdanja (2002.) SFPE priručnika.
  Održao sam dva predavanja na tu temu i na oko 30 većih strana napisao dovoljno o tome i uradio dva primera u knjizi Urbanističke i arhitektonsko-građevinske mere bezbednosti od požara  koja je izašla 2014, u izdanju AGM knjige, a uz malu podršku Inženjerske komore Srbije. U toj knjizi/svesci je ukazano na još veći problem - inverznog zadatka - određivanje maksimalnog 'kapaciteta' u pogledu boravka ljudi neke zgrade. Metod proračuna nije pokazan niti urađeni primeri  jer to zahteva usvajanje nekoliko spornih podataka. Jedan od njih je (nerazumna) želja i mnogih požaraca da predhodno usvoje vreme kretanja tokom evakuacije i to neko malo vreme (često 5 ili 10 min - što je lepa želja, načelno je moguće iz primenu vrlo širokih koridora evakuacije već od prvih izlaza pa do KI ali to je skupo. Kad se usvojitako nerealno malo vrene bežanja, obično se štimuje 'na silu'  - posebno za visoke zgrade i 'proračunom pokazuje' da je sve uredu.
  Kako je poznato u matematici inverzne operacije dovode do novih problema (množenje u odnosu na deljenje ili napr, stepenovanje u odnosu na korenovanje dovodi nas do nove klase brojeva) . Tako i ovaj inverzni problem (kapaciteta) mnogi nadležni izgleda ne razumeju dovoljno i olako su plasirali to kao lepu želju u tekst zakona. Narvno može se i to relativno lako rešavati uz pomoć direktnog metoda i uz primenu poneke dosetke.  To je nekorekto - onaj ko nešto novije a složeno traži trebao bi da održi bar nekoliko seminara na kojima bi prikazao metodu i uradio bar dva primera. Podrazumeva se da to treba da bude nešto korektno, realistično.  U svakom slučaju postoji nekoliko kriterijuma koje treba primenjivati i proveravati. Oni koji su pažljivo čitali knjigu i posebno onaj deo koji se odnosi na primer Nelsona i Mourera  i moje komentare o tim slabostima bar su mogli da shvate da se u delovima zgrade pri požaru formiraju gužve ispred nekih vrata, sučeljavaju tokovi begunaca, usklađuje 'pakovanje',  ulaz u stepenište itd. i da je često nužno menjati prvobitno usvojena rešenja za vrata, širinu stepeništa itd. Nažalost naši projektanti a pogotovu izrađivači planova često nemaju 'snage' da se bore sa naručiocem da predvide ono što bi trebalo (bar šira vrata, ili više vrata, odnosno koridora) već natežu račun i rade ga formalno računajući da neće biti ni proveravan... pa ako prođe...
  Ranije sam u svojim obimnijim knjigama u izdanju Zaštita sistem - o hotelima i poslovnim zgradama i drugoj o javnim zgradama obrađivao mnoge specifične činjenice važne za korektnu analizu evakuacije. U svim mojim radovima je ukazano da je važnije da evakuacija bude bezbednija umesto da se 'siluje' da bude naročito brza, a to znači da je važno da se spreči prodor vatre i dima u koridore evakuacije, stvaranje klopki za begunce a to je moguće izvođenjem korektnih i dovoljno brojnih alternativnih koridora evakuacije itd.  
   
  Možda se neko već malo više potrudio i prelistao neki od stotine radova na temu evakuacije - mogao je naći na koješta., previše 'đubreta'.  Pisali su radove na ovu temu i oni koji nemaju pojma o požarima ali su umislili da imaju ideju o vizuelnom predstavljanju kretanja ljudi u zgradi koju mogu plasirati svojim mentorima - koji izgleda ne znaju skoro ništa, čim su puštali da se takvi radovi objavljuju u 'stručnim' časopisima.

Ovakve vizualizacije kretanja ljudi koji čine programeri neke su ubedile da ovo nešto vredi - uglavnom je samo ideja vizualizacije dobra ali je obrada zbog slabosti (jer se ne vodi računa o realnosti stanja (vrata, stepeništa, kretanju dima  i dr. )), različitim brzinama kretanja...  obično još beskorisna. To ne znači da ovo nije dobar pravac ali potrebno je još mnogo znanja i rada  da tako nešto vredi.       

недеља, 31. мај 2015.

Nov koncept (Rev. 3)

Poštovani čitaoci,
Kako možete da vidite mnogi postovi su izbrisani - ne samo oni koji sam pisao o nacrtima i novim tekstovima zakona već i  po nešto drugo (a neki su skraćeni). Nešto do takvih sadržaja će možda (ako ih uopšte bude) naći mesto u blogu Forum a ovaj blog će imati jednostavnije sadržaje.
Bilo je više postova o zakonima bez komentara a vidim da ih je pregledalo i više stotine osoba: neki su mi komentarisali u susretima kako i oni slično misle, većina hvalila ... ali po ishodu - vidi se da kritika nije pomogla - i mnogi čitaoci ostali su samo čitaoci i pisci  i zakonodavci su isterali svoje.
Pasivnost mnogih inženjera traje decenijama i za ono što je njihova osnovna delatnost. Jedino su izgleda advokati u ovoj zemlji sposobni da se izbore za neka svoja prava. Za to mislim da znam objašnjenje, ali neću sad o tome (a možete se i sami lako prisetiti).
 Početkom godine 'stigle' su me (posebno u januaru i februaru) bar dve bolesti, ispoljile sinergetsko negativno dejstvo i naglo sam oslabio. Lekari su mi objasnili da je to i dobro što sam se vratio na masu od oko 80 kg (koliko sam imao davno - u momačkim danima - dakle izgubio oko 25 kg). Proveo sam 13 sam u bolnici (u vrlo jadnim uslovma) i imao dovoljno vremena i da 'mudrujem' - s obzirom na nesanicu. Kasnije se stanje malo poboljšalo - mogao sam da malo spavam - bolje sam se hranio i nastojao da ojačam, popunim mišćićnu masu. Nekoliko nedelja kasnije bio sam dve nedelje u Banji  Koviljači i takođe imao vremena da razmislim o svemu i svačemu i tamo je i sazrela ideja i za ovu promenu. Od tada je prošlo skoro dva meseca i nadam se da mi se stanje zdravlja neće pogoršati.  
Nije bitno da napišete komentar na neki post koji sam napisio ali možete početi sa plasiranjem svog stava i od toga.
      

субота, 16. август 2014.

Nova knjiga iz serije AGM knjige

Dragi čitaoci,
kako je najavljeno u predhodnoj knjizi iz ove serije izašla je juče iz štampe treća od 5 knjiga
dakle počev od Glosara i knjige Požari i njihova dejstva tu je sada i treća:



 Glosar je rečnik osnovnih termina za neku stručnu oblast.
 ISO već odavno ima terminološke rečnike za bezbednost od
požara /i eksplozija/ a i Jugoslavija i Srbija su pratile taj razvoj i tokom peko 30 g. doneseno je više verzija rečnika.
Glosar sadrži mnogo više od standardnih termina i definicija
- više od hiljadu stručnih termina sa objašnjenjima, slikama i mojim ilustracijama i neophodan je za prevodioce standarda
i stručne literature (sa engleskog) ne samo za bezbednost od požara već i za arhitetkturu, građevinarstvo, tehnologiju i druge oblasti.

Požari i njihova dejstva je knjiga koja je pisana kao udžbenik sa naglaskom na novija tumačenja brže oksidacije, mogućnosti za nastanak požara s obzirom na primenu mnogih novih materijala i tehnologija u industriji. Kako je u naslovu knige navedeno govori se i o dejstvu požara (vatre, dima - uopšte efluenata požara) na ljude, ponašanju materijala i konstrukcija izloženih požaru - dakle govori se o standardnim testovima zapaljivosti, brzini fronta gorenja, produkciji dima, otpornosti kontrukcija itd.
 Pokušano je da se objasni kolike su mogućnosti za obmane potrošača u pogledu 'viđenja' požarnih osobina i performansi materija, materijala (homogenih i kompozitnih), kompozicija materijala... šta je element, a šta konstrukcija i koji su njeni atributi (otpornost na požar i dr.)    
 Dati su i osnovni koncepti preventive - napr. o separaciji veće zgrade u požarne segmente i dalje u požarne sektore pregradnim konstrukcijama otpornim na požar  - kao podloga za knjige koje slede.

Urbanističke i arhitektonsko-građevinske mere bezbednosti od požara je napisana u istom formatu kao predhodna - zapravo ima takođe 200 strana (uvećan format 27 x 20 cm, sa dve kolone) osnovnog sadržaja (obična štampa), ali i prilog od 4 strane sa slikama u boji (sa idejom da se pokažu realno boje plamena, dima, ostataka posle gašenja požara i dr. Knjiga je naravno pisana za urbaniste, arhitekte, građevinske inženjere i inženjere bezbednosti od požara i druge koji se bar u nekoj meri bave i sličnim poslovima (a ima mnogih sučeljavanja i delimičnih preklapanja).

S obzirom na lično iskustvo sa inženjerima pomenutih oblasti i u ovoj knjizi (ili svesci)  je dat veliki broj primera kroz slike ili crteže - sa komentrima šta valja ili šta ne valja na izvedenim objektima. Nekima ovaj stil odgovara - nekima ne. (one koji bi hteli više teorije požara upućujem da mi se jave meilom a one koje interesuju zakoni, podzakonksa akta i sl. preporučujem da potraže te javne dokumente na internetu. Standardi su pred kraj ove knjige pomenuti u vidu duže liste; kako su oni zaštićeni od kopiranja (i u delovima) ostaje da se zaintersovani obrate Institutu za standardizaciju Srbije - pre toga mnoge informacije mogu dobiti na sajtu ISS.
Na oko 30 strana prikazana je metoda proračuna evakuacije i urađena su dva primera i za neke će to biti jedini (domaći) izvor da rešavaju takve probeleme.
     Moja procena je da je najveći broj inženjera pomenutih struka još na početku razumevanja i osnovnih koncepata bezbednosti od požara (u šta se možete lako uveriti i u predhodnim verzijama Zakona o planiranju i izgradnji i nekoliko verzija nacrta izmena i dopuna) pa nažalost i u drugim zakonima i drugim propisima koji su doneti poslednjih desetak godina a odnose se na bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu od požara, u nekoliko drugih srodnih oblasti. Još gora je situacija u planiranju, izgradnji i korišćenju objekata (o tome je argumentovano pisano u uvodnim poglavljima).
i u ovom blogu.
 Da je pisana u standardnom formatu udžbenika (B5) i normalnim fontom, sa nešto preglednijim slikama  knjiga bi imala preko 300 strana i naravno bila bi skuplja. U ovom obliku knjiga je prilagođena za korišćenje i u biroima i za studente. 
  Nedavno sam na internetu našao i jednu prezentaciju koju je pisao - dr. James Quintiere, jedan od sigurno prvih pet požaraca u svetu ... čovek koji je napisao 'najnaučniju' knjigu iz ove oblasti, za doktorske studje (o fenomenima požara)  ... i bilo mi je drago kad sam uvideo da je i on shvatio da postoji potreba da se omasovi baza (pa je pisao slično kako ja, pre 10-15 godina) - da se pojača  znanje studenata i početnika, stvore bolji uslove za ulazak mladih u struku i nekih baš radoznalih i upornih - u nauku.  Na našem tržištu je nažalost malo korisne i savremene literature a i mnogo  isečaka iz prevaziđenih knjiga, pa i sa puno smutnji i grešaka. U ovoj oblasti odavno sam ukazivao da je vrlo važno razumevanje suštine - vrlo precizan jezik... često ulaženje u finese standarda... izbegavanje zabluda u koju vas mogu nemoralni 'veštaci'. Neki od naših ljudi su to kasno shvatili.
     Govorni jeziki i naivna logika laika mogu da vas zavaraju: ponoviću bar nešto:
    - materijali koji su svrstani u negorive po standardnom testu mogu da se zapale i naravno gore.
    - neki materijal koji se svrsta službeno u gorive ne gori (plameno).
    O tome i mnogim sličnim 'finesama' ( kriterijumima za klasifikaciju materijala) je pisano dovoljno detaljno u predhodnoj knjizi a u ovoj trećoj se vidi gde je to važno - za građevinske, enterijerske i druge materijale.   
   U knjizi se osvetljavaju detaljnije problemi hitne evakuacije i pokazuje na primerima kako se prave takve analize.      
 S obzirom na unapred definisani broj strana i nešto vredno što je moglo biti uneto je izostalo.
 No nešto od toga će biti uneto i u sledeće dve najavljene knjige. Preporučujem svima koji se opredele da se bave bezbednošću od požara (i eksplozija eksplozivnih smeša) da koriste sve knjige iz ove serije... Za nabavku knjiga iz ove serije obratite se izdavaču:
 AGM knjiga Beograd... potražite uslove nabavke telefonom, a na internetu... imate i drugo.
  Za sve u vezi stručnih pitanja, komentara, primedbi  ... pišite autoru na mejl. - dat u ovom blogu.