U zakonu o zaštiti od požara se po prvi put traži da se u glavnom projektu obrađuje i deo koji se odnosi na rešenje odvođenja dima i toplote nastalih u požaru .. i to je svakako umesno ali ...
1. postojeći pravilnik iz 1983. je velika greška ... VdS zajednice nemačkih kompanija osiguranja i takve 'proračune' ni inženjeri požarne bezbednosti Nemačke nikad nisu priznavali za nešto smisleno. Primena toga u Jugoslaviji srećom nije bila u većem obimu ... jer je to sasvim pogrešno a i budalasto obrađeno -- videli ste napr. ono 'mudro' množenje sa 1600 pa deljenje sa 800! .... pa velika tabela..
. a ako ste ikad uradili neki primer videli ste da se može dobiti računom da je dovoljno i 0.5 % površine poda ... za ukupnu površinu otvora za ispuštanje dima
(treba koristiti i standardnu terminologiju - jer se bez primene ventilatora radi o ispuštanju dima - odvođenje bi imalo smisla samo ako se primenjuju ventilatori)
Ako ste imalo razmišljali u primeni tog pravilnika .. verovatno ste naišli i na onaj 'biser termodinamike' da otvori za nadoknadu svežeg vazduha treba da budu najmanje dvostruko veći od otvora na kojima izlazi dim ... pa valjda je svakom, ko ni u srednju školu nije išao, jasno da je dim zaprljan zagrejan vazduh pa je razređen i ekspandovan i zato mu treba veći otvor da izađe ...
Ako to još uparite sa onim 'biserom' iz pravilnika o skladištima gde se dozvoljava da se za nadoknadu vazduha koriste prozori koji se prave da budu pristupani za razbijanje spolja .. ušli ste u 'inženjeriju' odimljavanja na najgluplji način!
No na ovom tržištu se nalaze i neke knjige.. i jedna zbirka propisa u kojoj je dato više pristupa odimljavanju a sve je to toliko loše da samo još više zbunjuje početnike i pogoršava projektovanje.
U nekoliko pristupa (poteklih od Britanaca još 1979.) daje se obrazac koji obuhvata perimetar (to je obim žarišta) požara u nekima i toplotna snaga pa se kao određuje neko vreme ispunjavanja dimne zone pod plafonom i koješta drugo ..
Srećom ima bar troje inženjera u Beogradu koji su se ozbiljnije posvetili ovim problemima i bar dobro razumeju osnovne probleme i mogu da rešavaju zadatke ... ako ih arhitekta ne dovede u mučnu situaciju da treba da smisle neko 'nemoguće rešenje' za zgradu koju su nadahnuto projektovali i 'zabetonirali' tako da ništa dobro ne može da se uradi .
Ustvari odimljavanje zahteva da arhitekta od početka projektvanja nešto zna o tome i da odmah pita nekog ko zna dovoljno dobro i tehnologiju za tu zgradu i zna koja je masena brzina gorenja gorivih paketa, i produkcija dima i kvalitet dima ...
(a i razume da gorenje u prostoriji nema mnogo veze sa gorenjem u ložištu ... i ne pita nekog ko bi tako hteo da rešava zadatke ..) jer može lako da se iznenadi kad treba da izvede otvore na krovu ili pri krovu (a i to je prilično različitog efekta) od napr. 2-3 % površine poda, a to jasno nije baš tako malo .. pa onda ni one 'otvore' za nadokanadu
vazduha.
Pisao sam o složenosti problema određivanja produkcije dima bar za prvih 10 min i u knjigama i u nekoliko radova i dao više obrazaca koji se primenjuju u svetu a prema 'bibliji' američkih inženjera, SFPE priručniku .., mislim da je čak to bilo za naše inženjere bezbednosti od požara bolje u II izdanju (gde je to pisao pionir i pravi inženjer koji je probleme rešavao za tržene centre u V. Britaniji ) nego u trećem .. gde se toga dohvatio profesor sa fakulteta ali dobro ... nije on pogrešio samo traži više učenja .. pa i vraćanja na radove Mulholanda .. i pažljivo čitanje..
i učinilo mi se da je to dovoljno da bar neki koji treba da na to obrate veću pažnju uče studente .. i ne koriste nešto bajato ... što je i loše prevedeno .. i gde bi u pokušaju da se uradi neki konkretan primer i laik video koliko je mnogo tih obrazaca (iz nekih izvoda koji se umnožavaju fotokopiranjem ovih nedelja) besmislen .. .
Problemi su još veći kad se primenjuju ventilatori, pa još klapne i kanali ..
tu već ulaze u igru mešetari sa predhodno izolovanim kanalima posebno onim namazanim ekspandujućim premazima ..
U vrlo malo slučajeva je uopšte smisleno primenjivati kanale za izvlačenje dima .. a ako se i primenjuju obični čelični limeni kanali će biti dovoljni jer i lim od 1 mm je dovoljno dobar da sigurno neće progoreti .. važnije je nešto drugo ... rešenje termičkih dilatacija da se duži kanali u nastavcima ne izitoperi, veze pokvare i dim ističe gde ne treba .... i kačenje u beton jačim metalnim tiplovima .. ne trošite pare investitora za izolaciju kanala ... a bez rešenja drugih važnijih detalja ..
Ali tu tek počinju pravi problemi .. ako se napr. upustite u rešavanje odimljavanja poslovnih ili javnih objekata sa atrijumima .. ili suprotno ... niskih velikih garaža.
Da zaključim to su problemi za specijalistu .. a ne za 'lekara opšte prakse'.. a pogotovu ne početnika i to bez mentora pored sebe.
Ne zalećite se da projektujete odimljavanje dok ne izučite bar malo ozbiljnije tu materiju od onih koji to decenijama uspešno radili u svetu ..
Mašinci termotehničari koji imaju literaturu ASHRAE mogu da nađu i dve knjige koje je pisao američki 'guru' kontrole dima Džon Klote
U tom poslu je vrlo važno da imate 'zdrav razum' i da proveravate svaku proceduru, svaki obarazac jer nažalost ima mnogo grešaka .. i kod najboljih .. ne navodi se za koje uslove formula važi , često se podrazumeva /a ne piše/ da gore celulozni materijali a vi imate neku drugu materiju - napr. gumu, PU, PE itd.
Mulholand je dobro konstatovao na primeru PU koliko mnogo može da varira produkcija dima zavisno od gustine samog PE, gustine pakovanja napr. đonova za cipele u nekom skladištu .. a i od retardanata gorenja .. pa promaje ...
