Polugodišnji posao

Poštovani čitaoci,

U predhodnom postu nisam pomenuo važnu aktivnost (u saradnji sa kolegom Draganom Vićovićem) na izradi tri pravilnika koja je trajala skoro od početka godine. Radi se o :

1. Pravilniku o tehničkim normativima za arhitektonsko-građevinske mere bezbednosti od požara za stambene  poslovne i javne zgrade  - dakle ažuriranju i proširenju povučene SRPS TP 21.
   U ovaj propis je uneto po nešto po ugledu na standard BS 9999 nažalost od 2008. Čekali smo novu verziju koja je najavljena sredinom januara ove godine ali nismo je dočekali. Pregledana je nova verzija NFPA 5000, ali smo ocenili da nam ona (iako vrlo obimna - više stotina strana) malo može pomoći. Moja procena da je neumesno pravilti bilo koji pravilnik sa više od 40 strana i to je usvojeno.   U nacrt pravilnika sam uneo i metodu za proračun evakuacije po Haroldu Nelsonu (sa saradn. razvijenu za SFPE priručnik) i proračun određivanja kapaciteta zgrada ili požarno izdvojenog dela zgrade  

2. Pravilniku o tehničkim noramtivima za arhitektonsko-građevinske mere bezbednosti od požara industrijskih zgrade - dakle ažuriranju i bitnom proširenju SRPS TP 19 a na osnovu nove verzije DIN 18230 deo 1 i nemačke direktive MIndbauRL kojom su postavljeni zahtevi za tipske industrijske zgrade. Tražili smo i preveden je sa nemačkog i jedan članak nemačkog inženjera koji je uradio primer - što je bilo korisno jer je i nova verzija DIN-a napisana traljavo (iako je to već veća treća revizija). Da bih opravdao to što kažem za rad nekoliko njihovih doktora nauka (verovatno građevinske struke ... ) jer osrednji požarac i bilo koji student sa tehničkog univerziteta u Braunšvajgu gde se bezbednost od požara i eksplozija već decenijama izučava na solidnom nivou) bi znao razliku između požarnog opterećenja i specifičnog požarnog optrećenja i verovatno se ne bi ni bavio bajatim konceptom određivanja ekvivalentnog trajanja požara (što je nasleđe od pionira ove oblasti a vuče korene od švedskih stručnjaka, čeličara - iz 70.tih godnina a nažalost provlači se i u novijim službenim dokumentima kao što je serija EUROCOD-ova.  I kad smo pre dve decenije prevodili dobar deo tog DIN-a bio za to da se naši stručnjaci upoznaju s tim standardom i pored niza njegovih slabosti i isticao ono što valja. Tada nisam učestovao u njegovoj preradi već samo usvajanju prevoda. U međuvremenu je tekst malo poboljšan u smislu pojašnjavanja i uložio sam značajn napor da iz prevoda Direktive, standarda i stručnog rada izvučem ono što je najvrednije da se može sprovoditi pregledan proračun i naravno uradio primer koji je postao (kao Prilog) sastavni deo nacrta pravilnika.

3. Pravilnika o hidrantskim mrežama za gašenje požara ... Mnogima je poznato da je prva verzija napravljena davno (Dr. Dragutin Redžić, dipl. inž. građevine) i da je 1991. ažurirana. U tom ažuriranju sam u nekoj meri učestvovao (tada je to radio Savezni zavod za standardizaciju, naravno uz učešće desetak stručnjaka iz cele ondašnje Jugoslavije) ali nisam bio zadovoljan obradom ... nekoliko tema je izostalo. Na ažuriranju tog dokumenta radilo se 2005. ali posao nije okončan. Ovom prilikom bila je ideja da se ta verzija uzme za osnovu i jedan DIN koji se na to odnosi i koji je za tu potrebu preveden. Izradom ovog nacrta bavio se znatno više od mene u ovih pola godine kolega Vićović.
  Naravno, nadamo se da će MUP kao donosilac propisa te nacrte savesno pretresti, možda održati i još neku javnu raspravu u širem sastavu (mi smo imali tri ali u relativno malom sastavu onih koji su po javnom pozivu došli) i najzad usvojiti rešenjem ministra.

O mnogim konceptima i detaljima (stavovima) iz ova tri pravilnika moglo bi biti mnogo pisati pa da opet ostane mnogo toga nedorečenog ... što je jasno ako se ima u vidu da se sa prva dva pravilnika obuhvata najmanje 90 svih zgrada koje se izgrade. To sam uočio i kod nekoliko požaraca i arhitekata koji su  govorili na javnoj raspravi a imali su dokumente koje sam izradio tako da imaju dodatna obrazloženja i mnoge slike i nekoliko ilustracija - a toga neće biti u Pravilniku jer birokrate smatraju da treba poštovati jedan propis koji je donet a koji se odnosi kako piše u naslovu dokumenta na one dokumente koji donosi Skupština  - i donekle je logično da je njima dovoljan tekst i po neka tabela a dokumentima ove vrste (Pravilnicima o TN) bi odgovarao niz crteža, formula i drugih elemenata inženjerskog jezika - ali oni se i za ovo 'pitaju ili neko misli da treba da se pitaju.
   Opet nam se dešava da imamo jaku autocenzuru i nezameranje menadžerima koji se zauzeli mesta gde se odlučuje i za ono od čega jedva da nešto razumeju.      
          

Objašnjenja za one kojima je to uopšte potrebno

Poštovani prijatelji,

prošlo je nekoliko meseci ne naročito jake zime i mesec dana proleća - dakle sa priličnim kašnjenjem da Vam poželim bar bolje i lepše dane.
Pre 3-4 godine imao sam orijentacioni plan da se u ovim svojim godinama ne bavim više svojim osnovnim poslom - bezbednošču od požara .. i da radim nešto što sam povremeno i ranije - nešto što mi čini zadovoljstvo ili bar da se čovek u nečemu novom oproba. Kako sam ovde objavio pre nekoliko godina bavio sam se ne malo izučavanjem istorije nauke i tehnike i iz toga je proizašla obimna knjiga - Istorija za inženjere - inženjeri istorije - sa naglaskom na ukazivanje doprinosa odnosno uticaja inženjera koji su svojim pronalascima i delima bitno uticali na kretanje društva, posebno u Evropi i Severnoj Americi.    
   To je bio jedan od ogleda na kome sam godinama radio i sa zadovoljstvom završio. Nekoliko dragih ljudi kojima sam poklonio knjigu su imali strpljenja da je pročitaju  izrazili su mi svoje zadovoljstvo tokom njenog čitanja i razmišljanja o više 'obrađenih' tema. Naravno moglo bi se tome dodati bar još 20-30 strana u sledećem izdanju iz novih događaja, ali to i nije naročit izazov.
   Posle čitanja nekih izuzetnih klasika svetske književnosti i kad sam bio mlađi dolazio sam u iskušenje da se oprobam i u tom poslu ... ali bi me majstorstvo nekih 'novih' pisaca (grubo rečeno svaki deseti za čije sam knjige dobijao preporuke) demotivisalo. Jedan od takvih je bio u novije vreme Amin Maluf, posle Karlos Ruiz Safon... pa maestralni Migel Servantes... sa Don Kihotom.
  Bio sam sad već pre 10 godina u Moskvi i zainteresovao se za njihov oporavak... stotine novih filmova i video klipova pokazuju da se država Rusija itekako trudi da se pokaže prosperitetnom, željnom rađanja dece, izgradnjom novih stambenih zgrada, tržnih centra, letovanja i naročito vožnjom stranih, pretežno novih automobila.
 U vreme kad sam bio tamo još su mnoge ustanove bile vrlo zatvorene - danas je bitno drugačije - snimaju dokumentarne filmove sa prikazom hala i opreme na kojoj pokazuju  kako prave svoje najbolje avione, sve vrste noružanja, najbolje rakete - objavljuju i ono što su dužni prema ljudima čija su imena krili a koji su bili ključni da razviju tehniku koja ih je spašavala u ratu i miru i  govore glavni konstruktori i relativno mladi načelnici fabrika u kojim se najnovija tehnika proizvodi.
   Mizerno se osećamo kad poslušno oglasimo nevažećim više stotina dobrih standarda koj su doneli naši očevi a koje pod pritiskom birokrata iz EU sklanjamo - a onda samo onima koji pitaju šta da rade kad im ti dokumenti trebaju daju mudrijaško objašnjenje da se oni i dalje mogu upotrebljavati - i ISS ih i dalje prodaje.
   Naravno još veći mudrijaši su naši inspektori - pa rade kako se kome svidi - odnosno kako mu odgovara. Nadležno Ministrastvo za privredu nije objavilo dokument koji taj problem tumači,  rukovodioci srednjeg nivoa iz sedišta Sektora za vanredne situacije MUP-a izjavlju da oni mnoge standarde i dve preporuke i dalje primenjuju ali po mojim saznanjima znatan broj rukovodilaca u područnim sekretarijatima ne, već vode svoju politiku.      
    Pisao sam o nefer odnosu MUP-a prema projektantima kad su izlazili zakoni o zaštiti od požara.
    - o tome da se traže sertifikati za sve i svašta a zna se da ova siromašna zemlja nema laboratoriju ni za 5 % ispitivanja materijala, konstrukcija i opreme koja podleže ispitivanju po preuzetim EN standardima pa to usporava projektovanje, pribavljenje saglasnoti i odlaže tehnički pregled odnosno početak korišćenja objekata, jedi obične ljude pa i one iz Ministarstva nadležnog za planiranje i izgradnju koju onda umisle da je racionalno da MUP- izbace iz nadzora i time prave još veću grešku,
    - o ispostavljanju zahteva da se rade proračuni evakuacje i određivanje kapaciteta izdvojenih delova zgrada (lokali i sl) i celih zgrada, a nije nu u Velikoj Britaniji, ni USA razvijena i standardizovana prigodna inženjerska metoda takvih proračuna - a to je i logično jer je teorija razvoja požara i širenja dima još daleko od toga da bude pristupačna za prosečnog inženjera bezbednosti od požara a posebno arhitektu koji bi tu trebao da bude jedan od glavnih u timu. Evakuacija se i sprovodi kad ocenjujemo da preti opasnost od naglog razvoja požara i širenja dima a kako je to skoro svim ljudima koji bar nešto više rade u bezbednosti od požara nedostupna relevantna teorija - proračuni evakuacije zahtevaju višednevni seminar u organizaciji nekog ko je na tom radio više godina, nešto vredno napisao i imao priliku da svoje znanje i proveri.
   Održao sam nekolko predavanja/prezentacija na tu temu ali većina slušalaca (uglavnom inženjera bezbednosti i zdravlja na radu, pa i smera zaštite od požara) nažalost nemaju ni teoretske podloge o dinamici požara, produkciji  kretanju dima pa ne mogu da prate ni neku skromnu teoriju evakuacije (izlagao sam metodu Nelsona i Mourera - objavljenu u III izdanju SFPE priručnika - za koga malo koji naš požarac je uopšte i čuo, a koristi se u svetu kao referentna knjiga već skoro 30 godina i danas je aktuelno V izdanje), Još teže je nekom priučenom za takve teme objasniti koje su teškoće u iole racionalnom određivanju kapaciteta zgrade sobzirom na očekivanji razvoj požara i zadovoljavanja uslova za dovoljno brzu i efikasnu evakuaciju. Pokazivao sam kako to uprošćeno i često pogrešno rade neki autori u razvijenom svetu i to objavljuju po časopisima i na internetu, ukazivao na najgrublje greške i ukazivao na nužnost trezvenog analiziranja konkretne situacije.
  No kako to obično biva kad neko ko sluša takve prezentacije nema potrebna predznanja i očekuje nekoliko prostih mustri kako da on rešava svoje zadatke za sat dva i da to kod MUP-a prolazi  - biva 'razočaran' što tako nešto nije dobio - nije naučio za jedan dan kako se to lako i brzo radi.
   Kako sam pisao u ovom blogu uskoro će 40 godina kako se bavim prilično intenzivno bezbednošću od požara, a od toga bar poslednjih 25  godina problemima dinamike požara i kretanja dima, a neka bude samo 10 godina problemima evakuacije, pa ipak mogu reći da sam tek sad blizu da o tome završim pisanje jedne posebne knjige gustog sitnijeg teksta i s puno ilustracija od oko 200 strana iako sam do sad napisao barem 100 strana o tome rasutih u nekoliko od svojih desetak knjiga.
 
   Evo i dve slike sa jednodnevnog seminara koji je organizovalo Udruženje za vanredne situacije iz Novog Sada a u hotelu Palace u Beogradu 21.aprila 2017. a gde sam ja pokušao da uvedem slušaoce u tu temu i preporučio svoje knjige i prezentaciju sa većim brojem slajdova sa osnovnim sadržajima na osnovu kojih se mogu raditi i mnogi zadaci - naravno ne baš lako i šablonski ali ako se neko ko je malo uporniji i pažljivo čita sigurno može da dosta dobro radi te analize i proračune. Mnogi nažalost neće moći - posebno ne za složenije zgrade - dok ne ovladaju potrebnim predznanjima i nauče da koriste svetski vrednu literaturu.  
    Do skorog susreta ...  mnogi mi kažu da čitaju ovo što pišem ... pa izvolte komentarišite.
N. K.

      
                 
 
     

Srećno u 2017.

Poštovani,
Vreme prolazi brže ili sporije - kako kome ...  tek i ovaj blog je neosetno ušao u još jednu godinu,
Nisam očekivao nešto naročito kad sam započeo sa njim ali neki udaljeni ljudi su me preko njega našli i pisali na mejl; neki su čitali, ali nisu pisali već su se javili ... ušli smo u novu eru - masovnog korišćenja mobilnih telefona,
Nažalost jedan ne mali broj meni dragih ljudi nije više u životu,,, i imam utisak da smo se preračunali - nismo se nadali da će nečiji život biti iznenada prekinut i da će neke misli, ideje, utisci, sećanja   ostati nedorečene. Kako godina idu sve češće razmišljam kako da nešto započeto ranije što bolje 'zatvorim'.
 Pa u nečemu značajnom sam uspeo  - nije to samo moja zasluga - više onih koji su se za to više trudili - za svoju bolju budućnost - i to me čini zadovoljnim.  
U nekim težim periodima života, obično bolesti, čovek želi da ozdravi a bi završio još neke poslove, sreo još nekoga, čuo njegove poruke, ispričao drugima po neko iskustvo koje misli da bi moglo biti od koristi, ili bar da može biti za koji minut prijatno.
Već godinama na predavanjima pominjem imena i prezimena naših ljudi koji su uradili nešto dobro u stvaranju sistema bezbednosti od požara. Tužno je da tako malo znamo o našim pionirima koji su nas  približili dometima u svetu počev o francuskog oficira Ipolita Mondena, kasnije i visokog funkcionera u vladi Srbiji zaduženog za stvaranje vojske i izgradnje zgrada za potrebe mlade države.
  Pominjem i po nekad pokazujem šta su pisali pre II svetski rat naši prvi pravi savremeni požarci kao što su bili Ilija Pintar i Vladimir Enatski, inž. Iz mnoštva 'vatrogasaca' posle rata izdvajali su se po neki koji su videli dalje i šire - kao Milorad  Milosavljević, inž. (što bi danas pisali - master).
   Mnogi prevodioce, pisce zakona o zaštito od požara,  propisa sa komenatrima i prerađivače prvih  zbirki propisa (izašlih do 1971.) danas znamo po samo po imenu i prezimenu (pa i to jedva).
   Jednom prilikom sam išao kao pratilac mog starešine (nekoliko godina) i velikog prijatelja Miodraga Kadića, dipl, elektro inž.   na razgovor sa čovekom koji pisao zakon o zaštiti od požara 1970. i 75. (a tada, oko 1982. je radio nešto prilično drugačije ) i bio prijatno iznenađen sa koliko je pažnje i preciznosti u ocenama odgovara na naša pitanja kako se piše zakon, šta društvo pokušava da reguliše, šta može da 'zahvati', a šta ne može, za šta su se stekli uslovi a zašto nisu, šta je nerealno i gde su može zapasti u probleme iz kojih je teško izaći itd. Kao iskusan teoretičar državnih poslova čovek je znao staro (i policijsko) pravilo - ne upetljavaj se u nešto što nećeš imati snage da realizuješ... ne preteruj u novotarijama, velikim zahtevima, ako nisi siguran da imaš sve resurse i ljudske i materijalne itd.
   Za oko tri sata razgovora čovek nam je razjasnio mnoge stvari a ono što je Kadić želeo da čuje i oko čega se dvoumio je jasno ocenio - da je vredno pitanje - ali nije još vreme za to ... i da nemamo ni kao država resurse da se u to upustimo.
   Kasnije sam verovatno i malo pažljivije birao u susretima sa iskusnijim i mudrim ljudima teme i razgovorali smo o mnogim konceptima, organizaciji sistema i poslova na nivou velikog grada i države.  Nažalost neki od tih ljudi su ili naglo umrli (dr. Dragutin Redžić, Kadić i dr. ), neki su odgurnuti u penziju prerano  i verovatno uvređeni zaćutali, a imali bi šta da vredno kažu (a ne da se bave trivijalnim poslovima - da dopune penziju),
   Oko nove godine prisećamo se uglavnom onog što nam prija i pravimo planove kako da želje ispunimo. Želim da imate želje i za ono što je malo verovatno da će vam se ispuniti. Ne sviđaju mi se mudre misli onih koji su još antička vremena postali poznati po tone što su savetovali da negujete samo želje onoga što ste u stanju da ostvarite ... to je nedovoljno ....napredak donose oni koji žele nešto više ... i često nađu podršku od drugih i gde nisu očekivali da će je dobiti.  Srećno.