Poštovani čitaoci,
U predhodnom postu nisam pomenuo važnu aktivnost (u saradnji sa kolegom Draganom Vićovićem) na izradi tri pravilnika koja je trajala skoro od početka godine. Radi se o :
1. Pravilniku o tehničkim normativima za arhitektonsko-građevinske mere bezbednosti od požara za stambene poslovne i javne zgrade - dakle ažuriranju i proširenju povučene SRPS TP 21.
U ovaj propis je uneto po nešto po ugledu na standard BS 9999 nažalost od 2008. Čekali smo novu verziju koja je najavljena sredinom januara ove godine ali nismo je dočekali. Pregledana je nova verzija NFPA 5000, ali smo ocenili da nam ona (iako vrlo obimna - više stotina strana) malo može pomoći. Moja procena da je neumesno pravilti bilo koji pravilnik sa više od 40 strana i to je usvojeno. U nacrt pravilnika sam uneo i metodu za proračun evakuacije po Haroldu Nelsonu (sa saradn. razvijenu za SFPE priručnik) i proračun određivanja kapaciteta zgrada ili požarno izdvojenog dela zgrade
2. Pravilniku o tehničkim noramtivima za arhitektonsko-građevinske mere bezbednosti od požara industrijskih zgrade - dakle ažuriranju i bitnom proširenju SRPS TP 19 a na osnovu nove verzije DIN 18230 deo 1 i nemačke direktive MIndbauRL kojom su postavljeni zahtevi za tipske industrijske zgrade. Tražili smo i preveden je sa nemačkog i jedan članak nemačkog inženjera koji je uradio primer - što je bilo korisno jer je i nova verzija DIN-a napisana traljavo (iako je to već veća treća revizija). Da bih opravdao to što kažem za rad nekoliko njihovih doktora nauka (verovatno građevinske struke ... ) jer osrednji požarac i bilo koji student sa tehničkog univerziteta u Braunšvajgu gde se bezbednost od požara i eksplozija već decenijama izučava na solidnom nivou) bi znao razliku između požarnog opterećenja i specifičnog požarnog optrećenja i verovatno se ne bi ni bavio bajatim konceptom određivanja ekvivalentnog trajanja požara (što je nasleđe od pionira ove oblasti a vuče korene od švedskih stručnjaka, čeličara - iz 70.tih godnina a nažalost provlači se i u novijim službenim dokumentima kao što je serija EUROCOD-ova. I kad smo pre dve decenije prevodili dobar deo tog DIN-a bio za to da se naši stručnjaci upoznaju s tim standardom i pored niza njegovih slabosti i isticao ono što valja. Tada nisam učestovao u njegovoj preradi već samo usvajanju prevoda. U međuvremenu je tekst malo poboljšan u smislu pojašnjavanja i uložio sam značajn napor da iz prevoda Direktive, standarda i stručnog rada izvučem ono što je najvrednije da se može sprovoditi pregledan proračun i naravno uradio primer koji je postao (kao Prilog) sastavni deo nacrta pravilnika.
3. Pravilnika o hidrantskim mrežama za gašenje požara ... Mnogima je poznato da je prva verzija napravljena davno (Dr. Dragutin Redžić, dipl. inž. građevine) i da je 1991. ažurirana. U tom ažuriranju sam u nekoj meri učestvovao (tada je to radio Savezni zavod za standardizaciju, naravno uz učešće desetak stručnjaka iz cele ondašnje Jugoslavije) ali nisam bio zadovoljan obradom ... nekoliko tema je izostalo. Na ažuriranju tog dokumenta radilo se 2005. ali posao nije okončan. Ovom prilikom bila je ideja da se ta verzija uzme za osnovu i jedan DIN koji se na to odnosi i koji je za tu potrebu preveden. Izradom ovog nacrta bavio se znatno više od mene u ovih pola godine kolega Vićović.
Naravno, nadamo se da će MUP kao donosilac propisa te nacrte savesno pretresti, možda održati i još neku javnu raspravu u širem sastavu (mi smo imali tri ali u relativno malom sastavu onih koji su po javnom pozivu došli) i najzad usvojiti rešenjem ministra.
O mnogim konceptima i detaljima (stavovima) iz ova tri pravilnika moglo bi biti mnogo pisati pa da opet ostane mnogo toga nedorečenog ... što je jasno ako se ima u vidu da se sa prva dva pravilnika obuhvata najmanje 90 svih zgrada koje se izgrade. To sam uočio i kod nekoliko požaraca i arhitekata koji su govorili na javnoj raspravi a imali su dokumente koje sam izradio tako da imaju dodatna obrazloženja i mnoge slike i nekoliko ilustracija - a toga neće biti u Pravilniku jer birokrate smatraju da treba poštovati jedan propis koji je donet a koji se odnosi kako piše u naslovu dokumenta na one dokumente koji donosi Skupština - i donekle je logično da je njima dovoljan tekst i po neka tabela a dokumentima ove vrste (Pravilnicima o TN) bi odgovarao niz crteža, formula i drugih elemenata inženjerskog jezika - ali oni se i za ovo 'pitaju ili neko misli da treba da se pitaju.
Opet nam se dešava da imamo jaku autocenzuru i nezameranje menadžerima koji se zauzeli mesta gde se odlučuje i za ono od čega jedva da nešto razumeju.
U predhodnom postu nisam pomenuo važnu aktivnost (u saradnji sa kolegom Draganom Vićovićem) na izradi tri pravilnika koja je trajala skoro od početka godine. Radi se o :
1. Pravilniku o tehničkim normativima za arhitektonsko-građevinske mere bezbednosti od požara za stambene poslovne i javne zgrade - dakle ažuriranju i proširenju povučene SRPS TP 21.
U ovaj propis je uneto po nešto po ugledu na standard BS 9999 nažalost od 2008. Čekali smo novu verziju koja je najavljena sredinom januara ove godine ali nismo je dočekali. Pregledana je nova verzija NFPA 5000, ali smo ocenili da nam ona (iako vrlo obimna - više stotina strana) malo može pomoći. Moja procena da je neumesno pravilti bilo koji pravilnik sa više od 40 strana i to je usvojeno. U nacrt pravilnika sam uneo i metodu za proračun evakuacije po Haroldu Nelsonu (sa saradn. razvijenu za SFPE priručnik) i proračun određivanja kapaciteta zgrada ili požarno izdvojenog dela zgrade
2. Pravilniku o tehničkim noramtivima za arhitektonsko-građevinske mere bezbednosti od požara industrijskih zgrade - dakle ažuriranju i bitnom proširenju SRPS TP 19 a na osnovu nove verzije DIN 18230 deo 1 i nemačke direktive MIndbauRL kojom su postavljeni zahtevi za tipske industrijske zgrade. Tražili smo i preveden je sa nemačkog i jedan članak nemačkog inženjera koji je uradio primer - što je bilo korisno jer je i nova verzija DIN-a napisana traljavo (iako je to već veća treća revizija). Da bih opravdao to što kažem za rad nekoliko njihovih doktora nauka (verovatno građevinske struke ... ) jer osrednji požarac i bilo koji student sa tehničkog univerziteta u Braunšvajgu gde se bezbednost od požara i eksplozija već decenijama izučava na solidnom nivou) bi znao razliku između požarnog opterećenja i specifičnog požarnog optrećenja i verovatno se ne bi ni bavio bajatim konceptom određivanja ekvivalentnog trajanja požara (što je nasleđe od pionira ove oblasti a vuče korene od švedskih stručnjaka, čeličara - iz 70.tih godnina a nažalost provlači se i u novijim službenim dokumentima kao što je serija EUROCOD-ova. I kad smo pre dve decenije prevodili dobar deo tog DIN-a bio za to da se naši stručnjaci upoznaju s tim standardom i pored niza njegovih slabosti i isticao ono što valja. Tada nisam učestovao u njegovoj preradi već samo usvajanju prevoda. U međuvremenu je tekst malo poboljšan u smislu pojašnjavanja i uložio sam značajn napor da iz prevoda Direktive, standarda i stručnog rada izvučem ono što je najvrednije da se može sprovoditi pregledan proračun i naravno uradio primer koji je postao (kao Prilog) sastavni deo nacrta pravilnika.
3. Pravilnika o hidrantskim mrežama za gašenje požara ... Mnogima je poznato da je prva verzija napravljena davno (Dr. Dragutin Redžić, dipl. inž. građevine) i da je 1991. ažurirana. U tom ažuriranju sam u nekoj meri učestvovao (tada je to radio Savezni zavod za standardizaciju, naravno uz učešće desetak stručnjaka iz cele ondašnje Jugoslavije) ali nisam bio zadovoljan obradom ... nekoliko tema je izostalo. Na ažuriranju tog dokumenta radilo se 2005. ali posao nije okončan. Ovom prilikom bila je ideja da se ta verzija uzme za osnovu i jedan DIN koji se na to odnosi i koji je za tu potrebu preveden. Izradom ovog nacrta bavio se znatno više od mene u ovih pola godine kolega Vićović.
Naravno, nadamo se da će MUP kao donosilac propisa te nacrte savesno pretresti, možda održati i još neku javnu raspravu u širem sastavu (mi smo imali tri ali u relativno malom sastavu onih koji su po javnom pozivu došli) i najzad usvojiti rešenjem ministra.
O mnogim konceptima i detaljima (stavovima) iz ova tri pravilnika moglo bi biti mnogo pisati pa da opet ostane mnogo toga nedorečenog ... što je jasno ako se ima u vidu da se sa prva dva pravilnika obuhvata najmanje 90 svih zgrada koje se izgrade. To sam uočio i kod nekoliko požaraca i arhitekata koji su govorili na javnoj raspravi a imali su dokumente koje sam izradio tako da imaju dodatna obrazloženja i mnoge slike i nekoliko ilustracija - a toga neće biti u Pravilniku jer birokrate smatraju da treba poštovati jedan propis koji je donet a koji se odnosi kako piše u naslovu dokumenta na one dokumente koji donosi Skupština - i donekle je logično da je njima dovoljan tekst i po neka tabela a dokumentima ove vrste (Pravilnicima o TN) bi odgovarao niz crteža, formula i drugih elemenata inženjerskog jezika - ali oni se i za ovo 'pitaju ili neko misli da treba da se pitaju.
Opet nam se dešava da imamo jaku autocenzuru i nezameranje menadžerima koji se zauzeli mesta gde se odlučuje i za ono od čega jedva da nešto razumeju.