Ovih dana stižu mi pitanja (obično na mejl) o primeni preporuke SRPS TP 21 u proračunima evakuacije. To sam pisao 1999. a koristio kako svoja iskustva, mnoštvo literature i naravno za probleme evakuacije citirani britanski standard BS 5588 (delovi o javnim i poslovnim objektima).
Kako je poznato službeno izdanje Preporuke je izašlo tek 2003. (nije sad umesno da se osvrćem na opstrukciju nekih ljudi), a primena od strane projektanata i inspektora je bila prilično zastupljena u narednim godinama, posebno u Beogradu. Međutim bilo je i izvesnih nerazumevanja. Jedno od njih se odnosi na analizu evakuacije.
Nije mi ni bila namera da u Preporuci izložim metodu za proračun evakuacije - nisu to uradili ni Britanci u pomenutom standardu. Dati su pojmovi i definicije, mnogi elementi za analizu pa i neki kriterijumi, ali da sam želeo da izložim neku metodu dao bih i primer proračuna. U svetu je u literaturi bilo i metoda za proračun evakuacije, ali i sijaset radova na tu temu. Najveću slavu je stekao Ezel Kendik analizirajući problem evakuacije čuvene visoke zgrade u Beču koja je izdata Ujedinjenim nacijama.
Već u drugom izdanju SFPE priručnika (američkih inženjera) bezbednosti od požara slavni Harold Nelson je pokazao metodu 'hidrauličnog toka', prikazao osnovne stavove predhodnika koji su se našli u NFPA i dr- standardima i utro put za usavršavanje te metode. Bio sam vrlo skeptičan prema mnogim radovima na temu proračuna evakuacije (ukazivao na greške i slabosti) iskusnim kolegama požarcima objašnjavao da možda nije došlo vreme da se usvoji jedinstvena metoda proračuna evakuacije. Kako je i intuitivno poznato skoro da je bespredmetno proračunavati vreme evakuacije za stambene zgrade s obzirom da vrlo dugo 'pripremno' vreme i odbijanje mnogih da se uopšte evakuišu iz svog stana i na insistiranje vatrogasaca. Za mnoge starije na višim etažama evakuacija može da bude i vrlo opasna i u nekim zgradama je bolje na tome ne insistirati. (poslednjh decenija obimni zidovi stanova su građeni sa otpornošću F90 pa se prenos požara brani na prozorima i ulaznim vratima (u novije vreme se ugrađuju neka sigurnosna pa tako u nekoj meri i otporna na požar).
Problem evakuacija iz industrijskih zgrada i skladišta je neznatan - putevi su dovoljno kratki i ljudi nisu u problemu, sem ukoliko se ne očekuje vrlo brz razvoj požara i eksplozija .
Dakle ostaje problem evakuacije iz složenijih i viših poslovnih i javnih zgrada u kojima boravi bar više desetina osoba (a u nekima ih ima i više stotina pa i hiljada), dakle gde se očekuje pojava zagušenja, povređivanja i gaženja. Tek pre tri godine sam uvideo da je ipak bolje da se više ne čeka i pokaže neka opštije priznata metoda evakuacije i preveo sam i prilagodio (s obzirom na slabosti) metodu proračuna po Nelsonu i Moureru iz trećeg izdanja (2002.) SFPE priručnika.
Održao sam dva predavanja na tu temu i na oko 30 većih strana napisao dovoljno o tome i uradio dva primera u knjizi Urbanističke i arhitektonsko-građevinske mere bezbednosti od požara koja je izašla 2014, u izdanju AGM knjige, a uz malu podršku Inženjerske komore Srbije. U toj knjizi/svesci je ukazano na još veći problem - inverznog zadatka - određivanje maksimalnog 'kapaciteta' u pogledu boravka ljudi neke zgrade. Metod proračuna nije pokazan niti urađeni primeri jer to zahteva usvajanje nekoliko spornih podataka. Jedan od njih je (nerazumna) želja i mnogih požaraca da predhodno usvoje vreme kretanja tokom evakuacije i to neko malo vreme (često 5 ili 10 min - što je lepa želja, načelno je moguće iz primenu vrlo širokih koridora evakuacije već od prvih izlaza pa do KI ali to je skupo. Kad se usvojitako nerealno malo vrene bežanja, obično se štimuje 'na silu' - posebno za visoke zgrade i 'proračunom pokazuje' da je sve uredu.
Kako je poznato u matematici inverzne operacije dovode do novih problema (množenje u odnosu na deljenje ili napr, stepenovanje u odnosu na korenovanje dovodi nas do nove klase brojeva) . Tako i ovaj inverzni problem (kapaciteta) mnogi nadležni izgleda ne razumeju dovoljno i olako su plasirali to kao lepu želju u tekst zakona. Narvno može se i to relativno lako rešavati uz pomoć direktnog metoda i uz primenu poneke dosetke. To je nekorekto - onaj ko nešto novije a složeno traži trebao bi da održi bar nekoliko seminara na kojima bi prikazao metodu i uradio bar dva primera. Podrazumeva se da to treba da bude nešto korektno, realistično. U svakom slučaju postoji nekoliko kriterijuma koje treba primenjivati i proveravati. Oni koji su pažljivo čitali knjigu i posebno onaj deo koji se odnosi na primer Nelsona i Mourera i moje komentare o tim slabostima bar su mogli da shvate da se u delovima zgrade pri požaru formiraju gužve ispred nekih vrata, sučeljavaju tokovi begunaca, usklađuje 'pakovanje', ulaz u stepenište itd. i da je često nužno menjati prvobitno usvojena rešenja za vrata, širinu stepeništa itd. Nažalost naši projektanti a pogotovu izrađivači planova često nemaju 'snage' da se bore sa naručiocem da predvide ono što bi trebalo (bar šira vrata, ili više vrata, odnosno koridora) već natežu račun i rade ga formalno računajući da neće biti ni proveravan... pa ako prođe...
Ranije sam u svojim obimnijim knjigama u izdanju Zaštita sistem - o hotelima i poslovnim zgradama i drugoj o javnim zgradama obrađivao mnoge specifične činjenice važne za korektnu analizu evakuacije. U svim mojim radovima je ukazano da je važnije da evakuacija bude bezbednija umesto da se 'siluje' da bude naročito brza, a to znači da je važno da se spreči prodor vatre i dima u koridore evakuacije, stvaranje klopki za begunce a to je moguće izvođenjem korektnih i dovoljno brojnih alternativnih koridora evakuacije itd.
Možda se neko već malo više potrudio i prelistao neki od stotine radova na temu evakuacije - mogao je naći na koješta., previše 'đubreta'. Pisali su radove na ovu temu i oni koji nemaju pojma o požarima ali su umislili da imaju ideju o vizuelnom predstavljanju kretanja ljudi u zgradi koju mogu plasirati svojim mentorima - koji izgleda ne znaju skoro ništa, čim su puštali da se takvi radovi objavljuju u 'stručnim' časopisima.
Kako je poznato službeno izdanje Preporuke je izašlo tek 2003. (nije sad umesno da se osvrćem na opstrukciju nekih ljudi), a primena od strane projektanata i inspektora je bila prilično zastupljena u narednim godinama, posebno u Beogradu. Međutim bilo je i izvesnih nerazumevanja. Jedno od njih se odnosi na analizu evakuacije.
Nije mi ni bila namera da u Preporuci izložim metodu za proračun evakuacije - nisu to uradili ni Britanci u pomenutom standardu. Dati su pojmovi i definicije, mnogi elementi za analizu pa i neki kriterijumi, ali da sam želeo da izložim neku metodu dao bih i primer proračuna. U svetu je u literaturi bilo i metoda za proračun evakuacije, ali i sijaset radova na tu temu. Najveću slavu je stekao Ezel Kendik analizirajući problem evakuacije čuvene visoke zgrade u Beču koja je izdata Ujedinjenim nacijama.
Već u drugom izdanju SFPE priručnika (američkih inženjera) bezbednosti od požara slavni Harold Nelson je pokazao metodu 'hidrauličnog toka', prikazao osnovne stavove predhodnika koji su se našli u NFPA i dr- standardima i utro put za usavršavanje te metode. Bio sam vrlo skeptičan prema mnogim radovima na temu proračuna evakuacije (ukazivao na greške i slabosti) iskusnim kolegama požarcima objašnjavao da možda nije došlo vreme da se usvoji jedinstvena metoda proračuna evakuacije. Kako je i intuitivno poznato skoro da je bespredmetno proračunavati vreme evakuacije za stambene zgrade s obzirom da vrlo dugo 'pripremno' vreme i odbijanje mnogih da se uopšte evakuišu iz svog stana i na insistiranje vatrogasaca. Za mnoge starije na višim etažama evakuacija može da bude i vrlo opasna i u nekim zgradama je bolje na tome ne insistirati. (poslednjh decenija obimni zidovi stanova su građeni sa otpornošću F90 pa se prenos požara brani na prozorima i ulaznim vratima (u novije vreme se ugrađuju neka sigurnosna pa tako u nekoj meri i otporna na požar).
Problem evakuacija iz industrijskih zgrada i skladišta je neznatan - putevi su dovoljno kratki i ljudi nisu u problemu, sem ukoliko se ne očekuje vrlo brz razvoj požara i eksplozija .
Dakle ostaje problem evakuacije iz složenijih i viših poslovnih i javnih zgrada u kojima boravi bar više desetina osoba (a u nekima ih ima i više stotina pa i hiljada), dakle gde se očekuje pojava zagušenja, povređivanja i gaženja. Tek pre tri godine sam uvideo da je ipak bolje da se više ne čeka i pokaže neka opštije priznata metoda evakuacije i preveo sam i prilagodio (s obzirom na slabosti) metodu proračuna po Nelsonu i Moureru iz trećeg izdanja (2002.) SFPE priručnika.
Održao sam dva predavanja na tu temu i na oko 30 većih strana napisao dovoljno o tome i uradio dva primera u knjizi Urbanističke i arhitektonsko-građevinske mere bezbednosti od požara koja je izašla 2014, u izdanju AGM knjige, a uz malu podršku Inženjerske komore Srbije. U toj knjizi/svesci je ukazano na još veći problem - inverznog zadatka - određivanje maksimalnog 'kapaciteta' u pogledu boravka ljudi neke zgrade. Metod proračuna nije pokazan niti urađeni primeri jer to zahteva usvajanje nekoliko spornih podataka. Jedan od njih je (nerazumna) želja i mnogih požaraca da predhodno usvoje vreme kretanja tokom evakuacije i to neko malo vreme (često 5 ili 10 min - što je lepa želja, načelno je moguće iz primenu vrlo širokih koridora evakuacije već od prvih izlaza pa do KI ali to je skupo. Kad se usvojitako nerealno malo vrene bežanja, obično se štimuje 'na silu' - posebno za visoke zgrade i 'proračunom pokazuje' da je sve uredu.
Kako je poznato u matematici inverzne operacije dovode do novih problema (množenje u odnosu na deljenje ili napr, stepenovanje u odnosu na korenovanje dovodi nas do nove klase brojeva) . Tako i ovaj inverzni problem (kapaciteta) mnogi nadležni izgleda ne razumeju dovoljno i olako su plasirali to kao lepu želju u tekst zakona. Narvno može se i to relativno lako rešavati uz pomoć direktnog metoda i uz primenu poneke dosetke. To je nekorekto - onaj ko nešto novije a složeno traži trebao bi da održi bar nekoliko seminara na kojima bi prikazao metodu i uradio bar dva primera. Podrazumeva se da to treba da bude nešto korektno, realistično. U svakom slučaju postoji nekoliko kriterijuma koje treba primenjivati i proveravati. Oni koji su pažljivo čitali knjigu i posebno onaj deo koji se odnosi na primer Nelsona i Mourera i moje komentare o tim slabostima bar su mogli da shvate da se u delovima zgrade pri požaru formiraju gužve ispred nekih vrata, sučeljavaju tokovi begunaca, usklađuje 'pakovanje', ulaz u stepenište itd. i da je često nužno menjati prvobitno usvojena rešenja za vrata, širinu stepeništa itd. Nažalost naši projektanti a pogotovu izrađivači planova često nemaju 'snage' da se bore sa naručiocem da predvide ono što bi trebalo (bar šira vrata, ili više vrata, odnosno koridora) već natežu račun i rade ga formalno računajući da neće biti ni proveravan... pa ako prođe...
Ranije sam u svojim obimnijim knjigama u izdanju Zaštita sistem - o hotelima i poslovnim zgradama i drugoj o javnim zgradama obrađivao mnoge specifične činjenice važne za korektnu analizu evakuacije. U svim mojim radovima je ukazano da je važnije da evakuacija bude bezbednija umesto da se 'siluje' da bude naročito brza, a to znači da je važno da se spreči prodor vatre i dima u koridore evakuacije, stvaranje klopki za begunce a to je moguće izvođenjem korektnih i dovoljno brojnih alternativnih koridora evakuacije itd.
Možda se neko već malo više potrudio i prelistao neki od stotine radova na temu evakuacije - mogao je naći na koješta., previše 'đubreta'. Pisali su radove na ovu temu i oni koji nemaju pojma o požarima ali su umislili da imaju ideju o vizuelnom predstavljanju kretanja ljudi u zgradi koju mogu plasirati svojim mentorima - koji izgleda ne znaju skoro ništa, čim su puštali da se takvi radovi objavljuju u 'stručnim' časopisima.
Ovakve vizualizacije kretanja ljudi koji čine programeri neke su ubedile da ovo nešto vredi - uglavnom je samo ideja vizualizacije dobra ali je obrada zbog slabosti (jer se ne vodi računa o realnosti stanja (vrata, stepeništa, kretanju dima i dr. )), različitim brzinama kretanja... obično još beskorisna. To ne znači da ovo nije dobar pravac ali potrebno je još mnogo znanja i rada da tako nešto vredi.
Нема коментара:
Постави коментар