Правилник о заштити од пожара индустријских објеката - Упропашћен велики труд

Како сам писао у јулу, сад већ предходне године, радио сам са колегом Драганом Вићевићем уз повремено учешће још неколико коректних сарадника  на изради три правилника а у организацији и пуну подршку НАЛЕД-а. 

Ми смо урадили наш део посла па и нешто више од уобичејеног. Како је почетком ове 2018. г. објављен у службеном гласнику бр. 1 Правилник о заштити од пожара индустријских објеката били смо непријатно изненађени и називом, а нарочито измењеним и допуњеним садржајем тог правилника.
   Писао сам већ неколико пута  да је врло осетљиво користити неки пропис развијен у другој земљи посебно ако је она велика и технолошки врло развијена (има и базну хемију и гасификовану идсутрију са великим халама за масовну производњу - у овом случају то су два прописа Немачке  - један типа уредбе у коме су дати обавезни захтеви за изградњу таквих објеката а други стандард (DIN 18230) којим се доказује испуњеност неких постављених услова у уредби (MINDBAURL). 
    Прво је развијена привремена /радна/ верзија стандарда 80-тих са идејом да стандард буде независан, а кад је донета поменута уредба стандард је у првој деценији овог века пре свега у текстуалном делу прерађен, дате се допуне и мањи прилози како би се обухватио већи број случајева изградње индустријских зграда. У једној публикацији DIN-a назначено је ко су били учесници у изради нове верзије стандарда (наведена имена и презимена групе доктора наука) - чија имена нису позната у области безбедности од пожара (па се може проценити да су инжењери грађевине). Занимљиво је да њихов рад на том стандарду није прошао ни елемантарну ревизију стручњака DIN-a за терминологију иако је својевремено баш учешће те  институције било најдрагоценије у доношењу терминилошког речника ISO 13943. Taко се догодило да се у стандарду и у последњој верзији задржало неколико елементрних грешака од којих је с обзиром на честу употребу најдрастичнија коришћење термина пожарно оптерећење тамо где се очито ради о специфичном пожарном оптерећењу (израженом и по нашим стандардима раније усаглашеним са ИСО у МЈ/m2.)
    Како је и наша верзија стандарда DIN 18230 преточена у СРПС ТП 19 била непречишћена од слабости и грешака  само неколико искусних инжењера је било у стању да је искористи у решавању одређивања потребног степена отпорности на пожар зграде. Показао сам у протеклих 10 година на неколико урађених примера објављеним у часопису Заштита у пракси и књигама које је издала Заштита систем (из Београда) и АМГ књига како се то могло користити и по предходниј радној верзији. 
    У припреми за Нацрт овог правилника унео сам све потребне исправке и коменатаре и урадио рачунски пример а уз документ дао и обимније образложење како би помогао нашим пројектантима да га сада могу лако користити. 
   Но Нацрт који смо урадили дат је неким који нису ни почетници у струци - безбедности од пожара - тако су га мрзитељски скратили и прекројили (а као и нешто своје додали што се не уклапа у ове садржаје, а и у томе има елементарних грешака) да Правилник нема ништа већу употребну вредност него верзија (ТП 19) од пре 21 г. Дакле добили смо документ који нас враћа на старе грешке и ствара конфузије. 
   Већ првих дана по објављивању правилника добио сам питања како је дошло до убогаљивања нашег Нацрта. Могу само да предпоставим како је до тога дошло - а није први пут. Одакле у МУП-у толика упорност да не прихвата службену домаћу терминологију, знање које се налази у стандардима - нејасно је као што је нејасно што се крију ти ''стручњаци'' којима се даје да врше корекције нечијих Нацрта. Било би коректно да су бар главне учеснике у изради тог Нацрта позвали да објасне (уз сав материјал који су имали) зашто је Нацрт такав како је урађен добар, а не да га искасапе - због своје сујете а на штету стотина корисника.
   Докле је ишло то истеривање да буде ''по немачком'' и свом је непотребно увођење ознаке erf   што само збуњује све остале у свету (где су писали о овој методи) сем оних Немаца који су смислили ту глупост. Зашто је то глупост - знају они који су током студија у вишој математици (II) учили да се са erf - oзначава једна посебна функција у теорији грешака ... а да овде има сасвим другу намену - то су три почетна слова немачке речи за ''потребно''!. 
     Да поменем да је први коментар који сам добио стигао од искусног пројектанта из једне од највећих и познатих фирми за пројектовање и извођење) који је био у току и упознат са нашим радом на Нацрту, а имао је неколико питања. Како не верујем да ће творци Правилника признати да су и где су погрешили и донети брзо измене и допуне.  Могу да покушам да само мало  помогнем а нисам сигуран да ли ће то надлежни прихватити. 
    Савет је да идете овим редом: На основу искустава из праксе, процене ризика и евентуално других процена одредите степен отпорности на пожар зграде (обично III ili IV); затим се определите према процени (или прорачуну продукције дима сходно масеној брзини горења у првих 15 мин - ако то знате да урадите) за систем одимљавања - природним испуштањем, извлачењем дима уз примену вентилатора или комбиновано /како сам то показивао у својим књигама - најдетаљније у последњој књизи о безбедносним инсталација - издавач АГМ књига). Нараво треба да решите и надокнаду ваздуха како не би изазивали опадање ефекта одимљавања. Не рачунајте на разбијање прозора у доњем делу фасаде хале јер се тога мало ко сети да треба урадити кад дође до пожара - предвидети за то улазна врата на фасади а наравно не и према другом пожарном сектору. Предвидите мање димне секторе (никако веће од 800 м2). Ако се већ бавите пројектовањем одимљавања и не верујете мени нађите књигу светских стручњака на челу са Џоном Клоте-ом па учите - то је озбиљна теорија и врло одговорна пракса и у индустријским зградама - иако је ту најлаке наћи довољно добро решење и проблем евакуације радника се врло ретко и поставља. 
    Так кад сте дефинисали материјале, димензије зграде. врата. специјалних жалузина за испуштање дима (евентуално и вентилатора) и жалузина и врата за улаз ваздуха - усвојите ако можете да се снађете у Правилнику и разумете концепт методе одређивања еквивалентног трајања пожара - колико је то прорачунско време трајања негашеног пожара па и гашеног ако узмете у обзир оближњу ватрогасну јединицу. Ако усвојите и остале потребне податке дошли би до потребне отпорности на пожар најодговорнијих носећих конструкција - у халама често су то стубови, подеони зидови сектора, греде или примарни носачи кровне конструкције. 
    Ако те вреднсти добијете као из табеле о усклађености конструкција по отпорности на дејство пожара (дакле опет III odnosno IV) степен отпорности можета то тако оставити или ако не проћи још једном кроз целу анализу док се полазна процена и добијена вредност степена отпорности овим поступком не поклопе. 
     Нажалост пројектанти вероватно неће имати прилике да добију потпуније податке о изворним материјалима - иако могу наћи на инернету на немачком језику, примере прорачуна њихових пожараца. Треба имати у виду да пожарци Немачке једва да могу бити друга лига (у односу на Британце, Американце, Французе, Швеђане, Данце, Аустралијанце па и многе друге - и користе боље проверене методе*) али како су њихове стандардне методе прављене за кориснике са средњом школом - оно што је добро је да су често коришћене просте формуле, графици. табеле - дакле сажвакао - за типичне случајеве а прави инжењери користе нешто озбиљније и са више пажње решавају озбиљније проблеме.                           * читањем оригиналног стандарда можете видети да је метода развијена испитивањем на само једној згради површине 2500 м2. наравно како се та испитивања варирају шибер испусницима дима и вратима могу се варирати и на само једној згради отвори за испуштање дима и надокнаду ваздуха. Немци још увек углавном раде са типским жариштима класе А (дакле стоговима дрвених смрекиних гредица) што нема много смисла ни за дрвну индустрију, а камоли за гумарску, текстилну. хемијску... индустрију.     
   Шта рећи као закључак - неко као да је с мераком из лонца тек помуженог млека извадио пола а затим долио прљаву воду и то као млеко сад понудио корисницима.