Konsultant za bezbednost od požara i eksplozija eksplozivnih smeša ... Autor SRPS TP 21 i više drugih propisa .. Možete me pozvati telefonom od 10 do 22 h ili napisati meil. Za savet meilom budite konkretniji u opisu (lokacija, predhodni postupci, po potrebi crteži i dr,). Možete i odavde otvoriti blog o standardima požarne bezbednosti i Forum linkovi su dati niže. Napr. u blog Forum možete ući klikom miša na to ime bloga - dato ispod slike knjige Glosar (dato niže u osnovnoj koloni).

недеља, 21. април 2019.

Požar u delu katedrale Notr Dam (Notre dame)  u Parizu (popodne 15 april 2019.)

Nesumnjivo je ovaj požar bio jedan od značajnijih u protekloj deceniji iako niko nije poginuo!
Notr Dam je gotska katedrala koju su počeli da grade ondašnji graditelji pre 9 vekova i gradili je 200 godina. Ne možemo reći da u ono vreme nije bilo empirijskih znanja o tome kako graditi takve velike i složene zgrade - naprotiv za matreijale koji su se u ono vreme koristili (kamen, drvo. metali) znalo se dovoljno i mnoge zgrade koje su normalno korišćene opstajale su vekovima. One koje je neko hteo da sruši, nisu opstale jer naravno imao je namernik više načina da to uradi.
Gotske crkve  a posebno one veće i od većeg značaja (katedrale)  su građene sa visokim krovovima
i praktivno i neki značajniji požar pri podu nije mogao da ugrozi ni drvenu  konstrukciju (čak ni one delove od manjih komada drveta a još manje grede i stubove većeg preseka) na visini preko 15 m (a negde je to i znatno više).
  Oni koji su  se barem nešto malo upoznali sa teorijom požara  mogu relativno lako da odrede i konture plamena i profil temperatura po visini iznad plamena koji nastaje gorenjem nekog gorivog paketa drvenog paravana s ikonama i sl.  U katoličkim crkvama postavljaju se stolice (sedenje je odabrano jer ima i starijih ljudi) ili neki drugi mobilijar za tu namenu .
Katedrala Notr Dam (glavni ulaz s čela): unutrašnjost slične katedrale u Španiji   

Naravno da onaj ko namerava da zapali delove krovne konatrukcije može da iskoristi visoke merdevine i priđe nekom  slabom (nezaštićenom)  drvenom delu u krovu  i upali ga, a posle vatra  radi svoje i za sat dva počinje padanje drvene konstrukcije. S obzirom da je drvo tokom vekova prosušeno njegova brzina gorenja je veća nego kod normalne drvene građe stare samo nekoliko godina. Još u antičko doba graditelji su koristili razne materijale za zaštitu drveta od insekata (kreč i sl.), vlage (razna sušiva ulja biljaka)  ali  tek u novije vreme (krajem XX veka) naučnici i inženjeri su stvorili efikasne lazure za zaštitu od vatre (požara).  Zašto je trebalo toliko vremena - zato što je trebalo zadovoljiti želju svih onih graditelja koji žele da vide lepu teksturu drveta i onih koji se trude da drvo ne bude oštećeno i kad vatra liže nosač bar nekoliko minuta. 
Glavna prostorija katedrale je velikog volumena, može da primi više hiljada osoba i naravno nije  podeljena u požarne sektore. Međutim ispod krova ona može biti podeljena u više dimnih zona (po oko 600 kvm) da se spreči širenje požara prilikom razlivanja vrelog dima pod plafonom. U vreme gradnje ovih crkava  nije bila praksa izvođenja dimnih zona (to se može očekivati samo kod crkava građenih posle 1980. pa ni primene ispusnika dima ili neki drugih naprava. Zato je zahvatanje požarom jednog dela drvene tavanice obično bilo brže od organizovanja efikasnog gašenja.  
Tornjevi (gde su zvonici) iznad glavnog ulaza su visoki oko 62 m: nedavno izgrađen šiljati toranj (koji se prelomio i pao. a oko koga su postavljene skele u većem volumenu nego što je pokazano) je bio visine oko 90 m  (odozgo gledano uočljiv je oblik krsta na krovu) 

Požar je počeo (spolja gledano) između prednjih zvonika i šiljatog tornja
Stručnjaci u korpi dizalice sagledavaju šta je oštećeno (ovde se vidi velika konstrukcija metalnih skela koja je  ranije montirana za veće radove na krovu)

Potrebno je 2-3 dana da se ohlade zidovi i da se priđe iznutra i počne uviđaj - gde je požar nastao, kako je do toga došlo. kako se širio i ''oteo se''. Za sad se zna da je bilo 5 firmi izvođača radova ali se ne žuri sa istragom i objavljivanjem bitnih podataka - zašto požar nije ugašen dok je bio mali ... Objavljeno je da u vreme nastanka požara niko od izvođača nije obavljao radove /završen radni dan/. Neki analitičari već puštaju najčešće korišćenu ''buvu'' da je požar nastao usled kratkog spoja... to su oni koji misle da je kratak spoj provodnika kaba  nekakav neobičan sticaj okolnosti, slučaj koji se nije mogao predvideti -pa da umanje odgovorenost  bar desetak osoba - od kojih se neki i viši državni funkcioneri. Kao i uvek kad nastane veliki požar - nije zatajio ili pogrešio jedan čovek, onaj koji ga je proizveo ,,, ni onaj dežurni vatrogasac koji je bio dužan da ga ugasi (kao da je negde skitao ili imao preveliko zaduženje s obzirom na večinu prostora gde se radilo pa nije imao uvid ....  već ceo sistem bezbednosti, a pre svega u domenu preventive. 

Puštena je vest da je proradio nekakav alarm oko 18.15.. da je izvršeno izviđanje i nije otkriven požar ... a onda se čuo oko 18.44- drugi alarm, otišlo se na izviđanje ... ali je požar već bio veliki... Dakle postojala je neka automatska dojava i prvi alarm je posle izviđanja tretiran kao lažni ... dakle već tada počele su  da izbijaju slabosti - izviđanje je bilo traljavo, neodgovorno... čovek uvek može da primeti dim pre dobrog javljača dima. Ovde su moguće slabosti u projektovanju i izvođenju automatske dojave ... u zoni koju pokriva jedan javljač .. susedni javljač bi trebao je dovoljno blizu da ne okasni mnogo sekundi posle prvog ... dakle postoji mogućnost da se okolni javljači nisu ni oglasili već neki udaljeniji koji je bio ispravan. 
No za ovako velike radove trebalo je improvizovati podelu u požarne sektore bar ispitanim negorivim ''platnima''  (ima više proizvođača i Evropi takvih pregrada - napr ''Štebih'' ili lakim montažmim zidovima  od negorivih ploča ili paravanima.  U ovako ozbiljnim radovima morala je da postoji i dokumantacija...  elaborat ... o merama bezbednosti od požara sa tim rešenjima - sprečavanja nastanka i širenja požara, sa stalnom vatrogasnom stražom neposredno uz radnike i inženjerima bezbednosti od požara koji sve to nadgledaju i rešavaju uočene slabosti, zabranjuju radove dok se slabosti ne otklone itd. Vrlo ažno je da se prilikom odlaska radnika radna mesta ne ostave na brzinu već da se provere i iskljče sve električne instalacije, potrošači. Ako je napr. razđeno neko brušenje, eleltrolučno zacavarivanje i sl. i desi se sa gorivi predmeti nisu udaljeni više od dometa varnice -- da neka udaljena varnica pala na zapaljiv materijal bude neprimećena tokom pregleda (''skriveno mesto'') i da se posle više desetina minuta -- posle odlaska ljudi  javi primetan požar.

     Vatrogasci znaju da požar pojavi i pola sata (pa i više) posle odlaska radnika. /nama se dogodio požar Jugoslovenskog dramskog pozorišta 1997. verovatno posle 7-8 sati od napuštanja zgrade - posle predstava i odmora glumaca, nešto posle 7 sati ujutru/.  

 Dežurnih vatrogasaca je očito bilo malo - i to što bliže radovima a ne negde na 200 m. Za ovakve radove oprema za gašenje se postavlja dovoljno blizu mesta radova ...  creva već montirana na hidrante, pumpna stanica odražava pritisak  u instalaciji unutrašnje hidrantske mreže od najmanje 3 (bolje 4 bar) da se postigne veći domet  mlaza. Bilo bi umesno da je u straži bilo bar jedno vozilo za rad na visini  ... požar je bio na visini oko 25 m a vozila sa takvom nadgradnjom (dohvata oko 30 m)  prave i francuske firme i ne bi trebalao da to nedostaje u Parizu s obzirom da imaju stotine zgrada i znatno veče visine. Koliko se sa video klipova moglo videti korišćena su samo dva vozila ... što je bilo nedovoljno ... pored (duž) crkve je ulica pa je bilo uslova da se postavi više vozila. Crkva je pored Sene i korišćena je voda iz reke i pumpe visokog pritiska . iz jednog od zvonika vatrogasci koji su se do pogodnog mesta probili  gasili su požar kao sa balkona. 
 Govori se da je tokom požara bilo angažovano oko 400 vatrogasaca ... ovo izgleda mnogo ali kod požara koji traju duže vatrogasne ekipe, posebno one koje ulaze u zgradu, se smenjuju na po 10 min - do 30 min po proceni starešine i toplotnim uslovima u zgradi ,a naravno da svi treba da imaju disajne aparate. 
Zanimljivo je da postoji veliko šarenilo u podacima - kad je primaćen požar... bilo je prijava i za  oko 16 h ali više je onih koji to pomeraju ka 18. 30 h .pa i posle .. ovako veliko šarenilo govori o neozbiljnosti nekih ljudi ... racionalna greška može da bude najviše u 2-3 min. Govori se da je požar ugašen tek oko .2 -3 h  ujutru (ustvari tada je stavljen pod kontrolu, lokalizovan, a dogašuju se posle prikrivena žarišta)... Neki zato odmeravaju da je požar trajao oko 7 sati . S druge strane veliki je trud i vatrogasaca verovatno bio na poslovima sklanjanja i evakuacije određenih vrednih predmeta .. mada je verovatno dosta toga izmešteno ranije na beznedna mesta i van katedrale.                          

Related image
Osnova ketedrale Notr Dam (lako je uočiti da samo nekolko manjih prostorija mogu biti izdvojene 
Katedrala je dograđivana i kako se navodi od osnovne gradnje (Normana) primenjeno je još namanje 3 stila gradnje  (poslenji poslereformacijski i moderan) - data je skala pa se može proceniti da je dužina oko 80 m - dakle bila je za podelu (dok traju radovi) u najmanje 2  požarna sektora 

Stručnjaci za materijale i konstrukcije već govore o sanaciji i ocenjuju da bi trebalo sve to da se sredi za oko 5 g. Neki oprezniji govore o najmanje 15 g. i želeli bi da raspišu međunarodni konkurs za arhitekate. To naravno nije dobvoljno ... nismo više u XIX veku kad je arhitekta bio dovoljan.  Ko i obično kad se radi o kamenu koji je dugo bio izložen vatri stručnjaci za kamen se sad bave teorijom ne bi li dobili posao sanacije pa govore o degradaciji kamena po dubini pa i opasnostima  da se konstrukcija sruši. Zanimljivo je da se dok je požar bio još jak da je svoju ideju ponudio predsednik USA D. Tramp da se dognu avioni za gašenje prospu nekoloko desetina tona vode i to brzo reše. Srećom neko u Parizu nije poslušao 'stručnjaka' ali je dao i dva zanimljiva odgovora . jedan je da bi pad mase vode mogao da kao udar izazove lomljenje več oslabljene krovne konstrukcije a drugi je konstatovao da avion koji leti brzinom od najmanje oko 200 km/h   teško može da nacilja baš pravo mesto da izruči vodu, No bilo kako bilo shvatili su da to nije šumski požar, izgleda nisu vežbali gašenje sa helikopterima i išli su na unutrašnju navalu - što je naravno rizično, ali i najdirektnije .. da se posle uvida prirode požara na najbiolji način pristupi gašenju - kod ostalih  taktika gašenje velika količina vode se nabaci a efekat je vrlo skroman. 
Teško je sad samo dva- 3 dana posle požara proceniti stanje zidova koji su upili toplotu, posle šokirani hladnom vodom pri gašenju .. kakve su prskotine u kamenu. koliko duboke .. kolika je rezerva nosivosti zidova... šta se tu može pametno učiniti ... može se pokušati sa analizom desetak ideja.. slično važi za  drvene konstrulcije u krovu - ako se nadležni odluče za njihovu primenu na istim mestima. Postoje već najave nekih pametniji da ne taba sve vratiti u predghodno stanje već izbeći predhodne slabosti (o primeni drvene građe nezaštićene od požara)

Današnje tehnologije sanacije kamena i drveta su daleko odmakle i može da se postigne vizuelni utisak da se ništa ne razlikuje od starog .. imitira se i patina na kamenu i sve na drvetu ali je izdržaljivost na požar novih konstrukcija neuporedivo veća. No za to im trebaju ne samo izvikani konstruktivci nego pravi eksperti za zaštitne materijale i konstrukcije otporne na požar.
Zaštitari spomenika kulture (kakav je i naš Hilandar koji je pretrpeo veći požar) često se bune na bilo kakav savet eksperata za bezbednost od požara i imaju veliku negativnu ulogu u zadrtom ponavljanju starih slabosti (tu su Italijani naučili lekcije... drugi Evropljani ne baš) .. već se hvale kako su na isti način malterisali kao pre 10 vekova ...a nisu ništa bitno učinili da spreče širenje požara.. a stucali su ogromne pare... Sad se već očekuje da će sanacija katedrale koštati bar milijardu evra... -- to je istreseno iz rukava  ... nešto više će se znati za najmanje 3 meseca ...Znajući kako je to kilav posao i kako će se pare trošiti da se neznalice koje su na mufte dobile posao malo i nauče... biće dobro ako ne pređu i 2 milijarde.    
           
Tipična slika posle požara - popadale s tavanice ogorele gredice, cevi (sveže opeke koje su negde bile gore namenjene za neko zidanje  - dakle bilo je opasno za gasioce da im nešto od toga ne padne s visine od 20- 25 m na glavu, rame)
      

Нема коментара: