Poštovani čitaoci,
Prošlo je mnogo dana kako nisam pisao,
iskrslo je nešto značajnije što će možda da pomogne novom premijeru da nešto osnovno razume .. pa ako on shvati onda će shvatiti i Vlada, odnosno nadležni ministri ... znaće on kako to da im prenese, zada zadatke.
Da se neko u našim medijima iole ozbiljnije bavi bar malo inženjerijom... znao bi da u Zapadnoj Evropi, napr. ne tako dalekoj Austriji, već najmanje 200 godina nema stihije ... U prirodi može biti i niz sušnih proleća (pa i godina) pa i na istom mestu i niz godina značajnijih kiša. Austrija je još krajem XVIII veka zato preventivno gradila nasipe i na Savi, Tisi, Dunavu ... i mnogo manjih reka (Tamiš, Begej...) i kanale za akumulaciju nadolazeće bujične vode, za ribnjake, navodnjavanje i vodeni transport... i sve to je izgrađeno samo ručnim alatima - ašovima i lopatama.
Nije to neka velika nauka da se bar proceni koja su to mesta i u Srbiji i da se tu ne dozvoli neka značajnija gradnja .... da se ostavi taj teren za pošumljavanje, možda voćarstvo, ispašu stoke. Ima Srbija dovoljno zemljišta koje neće biti plavljeno ni jednom u hiljadu godina - ali izgleda nema ili vredne prostorne planere ili ljude na vlasti koji će da slušaju šta oni od te struke savetuju...pa možda nije ni to ... zanemarivalo se mnogo toga u preventivi...
Odavno znamo da Srbija ima problema s bujičnim vodama i klizištima, gde je to kritično... i zna se i kako se to rešava... ima sad i mehanizacije pa ne mora žuljevitim rukama da se radi ali mora da se radi stručno i temeljno... da voda nasipe ne probija, pa da se još doda.... budu nasipi bar metar viši od 'istorijskog maksimuma', smanji rizik za stotine hiljada ljudi i za mnogo decenija. No decenijma se gradilo i uz bujične reke... urbanisti su bili službenici lokalnih i viših vlasti i bavili se estetikom, punjenjem budžeta ... Radilo se verovatno po nešto i na zaštiti od bujica ... ne znam koliko... ali se pokazalo da je rađeno slabo. Nekad se pokaže da je priroda brža i ljuća nego što prognozeri i planeri predviđaju - pa ako ne planirate tako da bude bezbedno i za života vaše dece i unučadi - slabo ste radili.
No ako država neće ili ne može da na svim obalama rečica i reka izvodi dovoljno dobre nasipe (naravno nije to ni jeftino ..mnogi cene da ima drugih prioriteta) - može i mora da zabrani (divlju) gradnju ne samo naselja (pa i negde gradića) već i pojedinačnih kuća na plavnom području i nešto iznad njega, a ne da posle mora da na veliku brzinu spasava i ono što se jedva spasti može ... da se država bruka (jer se time otkriva da nema poštovanja struke u prostornom i urbanističkom planiranju i građenju) u svetu i moli za pomoć ... a ne može da se priđe ugroženima jer su poplavljeni magistralni putevi, odneti mostovi, isključene trafostanice da ne bi i došla struja do poplavljenih kuća ...
Jeste ovo izuzetno mnogo kiše i u Srbji, ali i zapadno, pa je mnogo vode stiglo Savom ... nije umesno sad pridikovati, ali .... da je bilo boljeg planiranja i preventivnog rada bar od 2001. za tih 13 godina moglo se mnogo toga sad pokazati kao dobro uložen novac i trud.. i bilo bi bar upola manje gubitaka.
Pokazalo se kao velika greška podizanje tako skupih i značajnih objekata kao što su termoelektrane na terenu koji može biti poplavljen ...ako nije bilo drugih mogućnosti moglo je nekoliko desetina (pa i stotina) hektara biti nasuto i bar 3 m podignuta kota terena.
Moguće je da će već za desetak dana, kad se voda povuče po nešto biti i brzo sanirano, ali nije to ono što nam treba ... trebaju nam sistemski drugačija rešenja ...kao posle Velikog požara u Londonu 1666.
Ako mnoga naselja koje su sad najviše stradala zbog divljeg urbanizma ostanu tamo gde su sad biće jasno da se nismo 'dozvali pameti'.
Taj isti primitivni i pogubni urbanizam kriv je mnogo više stradali od požara i to svake godine (godišnje strada od požara preko 100 osoba a po mojoj proceni bar pola od toga zbog grešaka u urbanizmu) nego što će biti za sve ove poplave. Potsetiću da postoje znanja da ne bude velikih požara ... da je nastanak požara moguć - jer ljudi rade, pa i ponekad pogreše... ali da je svaki veliki požar i jedne jedine kuće, posledica niza slabosti sistema - nikakvog ili traljavog odnosa države prema preventivi ... oslanjanje samo na gasioce i spasioce ... ('vatrogasne mere'), nedostatku korektih stručnih propisa, strogog državnog nadzora u sprovođenju propisanih i mera dobre inženjerske prakse... jer 'objekat nije bio spreman za veći požar' ...
Biće posle ove tragedije puno priče, saveta ... već se s vrha države konstatuje da je sve... sve učinjeno što je do ljudi .. pa sad ostaje da se molimo! U koji vek unazad bi to hteli da vrate unazad naše umove?
Nisu uradili skoro ništa godinama (a mnogi su u vlasti i 14 g.) da se to spreči... a sad im se čini da se u dva-tri dana kampanjskog rada učinili nešto što će ih osloboditi bar griže savesti.
Hoće li odgovarati oni koji su izdavali urbanističke i građevinske dozvole za kuće koje su se našle do drugog sprata u vodi? A ministri, gradonačenici i dr. koje su takve postavljali i posredno, ali po funkciji odgovorni za ne malo ljudskih života i štetu od bar milijardu evra? A tražiće da se krivica za njihove propuste raspodeli i na sve u državi .... radnke, panzionere a posredno uzimaće i od sve dece.
Hoće li premijer i nadležni ministri iz ovog događaja izvući pouke iz ova dva dela javne bezbednosti i preduzeti prave korake, kao odgovorni ljudi.
Posle Velikog požara u kome je izgoreo veći deo Londona (ali stradalo svega nekoliko ljudi) tri umna čoveka su prvo dobili zadatak pa napisala Rebuilding Act (Zakon o ponovnoj izgradnji) Londona... i to je bila prekretnica u politici u domenu javne bezbednosti. Imamo li ni bar slično moralne i stručne ljude - kakvi su davne 1667. bili Wren, May i Plat.
Prošlo je mnogo dana kako nisam pisao,
iskrslo je nešto značajnije što će možda da pomogne novom premijeru da nešto osnovno razume .. pa ako on shvati onda će shvatiti i Vlada, odnosno nadležni ministri ... znaće on kako to da im prenese, zada zadatke.
Da se neko u našim medijima iole ozbiljnije bavi bar malo inženjerijom... znao bi da u Zapadnoj Evropi, napr. ne tako dalekoj Austriji, već najmanje 200 godina nema stihije ... U prirodi može biti i niz sušnih proleća (pa i godina) pa i na istom mestu i niz godina značajnijih kiša. Austrija je još krajem XVIII veka zato preventivno gradila nasipe i na Savi, Tisi, Dunavu ... i mnogo manjih reka (Tamiš, Begej...) i kanale za akumulaciju nadolazeće bujične vode, za ribnjake, navodnjavanje i vodeni transport... i sve to je izgrađeno samo ručnim alatima - ašovima i lopatama.
Nije to neka velika nauka da se bar proceni koja su to mesta i u Srbiji i da se tu ne dozvoli neka značajnija gradnja .... da se ostavi taj teren za pošumljavanje, možda voćarstvo, ispašu stoke. Ima Srbija dovoljno zemljišta koje neće biti plavljeno ni jednom u hiljadu godina - ali izgleda nema ili vredne prostorne planere ili ljude na vlasti koji će da slušaju šta oni od te struke savetuju...pa možda nije ni to ... zanemarivalo se mnogo toga u preventivi...
Odavno znamo da Srbija ima problema s bujičnim vodama i klizištima, gde je to kritično... i zna se i kako se to rešava... ima sad i mehanizacije pa ne mora žuljevitim rukama da se radi ali mora da se radi stručno i temeljno... da voda nasipe ne probija, pa da se još doda.... budu nasipi bar metar viši od 'istorijskog maksimuma', smanji rizik za stotine hiljada ljudi i za mnogo decenija. No decenijma se gradilo i uz bujične reke... urbanisti su bili službenici lokalnih i viših vlasti i bavili se estetikom, punjenjem budžeta ... Radilo se verovatno po nešto i na zaštiti od bujica ... ne znam koliko... ali se pokazalo da je rađeno slabo. Nekad se pokaže da je priroda brža i ljuća nego što prognozeri i planeri predviđaju - pa ako ne planirate tako da bude bezbedno i za života vaše dece i unučadi - slabo ste radili.
No ako država neće ili ne može da na svim obalama rečica i reka izvodi dovoljno dobre nasipe (naravno nije to ni jeftino ..mnogi cene da ima drugih prioriteta) - može i mora da zabrani (divlju) gradnju ne samo naselja (pa i negde gradića) već i pojedinačnih kuća na plavnom području i nešto iznad njega, a ne da posle mora da na veliku brzinu spasava i ono što se jedva spasti može ... da se država bruka (jer se time otkriva da nema poštovanja struke u prostornom i urbanističkom planiranju i građenju) u svetu i moli za pomoć ... a ne može da se priđe ugroženima jer su poplavljeni magistralni putevi, odneti mostovi, isključene trafostanice da ne bi i došla struja do poplavljenih kuća ...
Jeste ovo izuzetno mnogo kiše i u Srbji, ali i zapadno, pa je mnogo vode stiglo Savom ... nije umesno sad pridikovati, ali .... da je bilo boljeg planiranja i preventivnog rada bar od 2001. za tih 13 godina moglo se mnogo toga sad pokazati kao dobro uložen novac i trud.. i bilo bi bar upola manje gubitaka.
Pokazalo se kao velika greška podizanje tako skupih i značajnih objekata kao što su termoelektrane na terenu koji može biti poplavljen ...ako nije bilo drugih mogućnosti moglo je nekoliko desetina (pa i stotina) hektara biti nasuto i bar 3 m podignuta kota terena.
Moguće je da će već za desetak dana, kad se voda povuče po nešto biti i brzo sanirano, ali nije to ono što nam treba ... trebaju nam sistemski drugačija rešenja ...kao posle Velikog požara u Londonu 1666.
(ovo je slika iz St. Luisa od pre nekoliko godina; i oni su računali na istorisjki maksimalni vodostaj)
Ako mnoga naselja koje su sad najviše stradala zbog divljeg urbanizma ostanu tamo gde su sad biće jasno da se nismo 'dozvali pameti'.
Taj isti primitivni i pogubni urbanizam kriv je mnogo više stradali od požara i to svake godine (godišnje strada od požara preko 100 osoba a po mojoj proceni bar pola od toga zbog grešaka u urbanizmu) nego što će biti za sve ove poplave. Potsetiću da postoje znanja da ne bude velikih požara ... da je nastanak požara moguć - jer ljudi rade, pa i ponekad pogreše... ali da je svaki veliki požar i jedne jedine kuće, posledica niza slabosti sistema - nikakvog ili traljavog odnosa države prema preventivi ... oslanjanje samo na gasioce i spasioce ... ('vatrogasne mere'), nedostatku korektih stručnih propisa, strogog državnog nadzora u sprovođenju propisanih i mera dobre inženjerske prakse... jer 'objekat nije bio spreman za veći požar' ...
Biće posle ove tragedije puno priče, saveta ... već se s vrha države konstatuje da je sve... sve učinjeno što je do ljudi .. pa sad ostaje da se molimo! U koji vek unazad bi to hteli da vrate unazad naše umove?
Nisu uradili skoro ništa godinama (a mnogi su u vlasti i 14 g.) da se to spreči... a sad im se čini da se u dva-tri dana kampanjskog rada učinili nešto što će ih osloboditi bar griže savesti.
Hoće li odgovarati oni koji su izdavali urbanističke i građevinske dozvole za kuće koje su se našle do drugog sprata u vodi? A ministri, gradonačenici i dr. koje su takve postavljali i posredno, ali po funkciji odgovorni za ne malo ljudskih života i štetu od bar milijardu evra? A tražiće da se krivica za njihove propuste raspodeli i na sve u državi .... radnke, panzionere a posredno uzimaće i od sve dece.
Hoće li premijer i nadležni ministri iz ovog događaja izvući pouke iz ova dva dela javne bezbednosti i preduzeti prave korake, kao odgovorni ljudi.
Posle Velikog požara u kome je izgoreo veći deo Londona (ali stradalo svega nekoliko ljudi) tri umna čoveka su prvo dobili zadatak pa napisala Rebuilding Act (Zakon o ponovnoj izgradnji) Londona... i to je bila prekretnica u politici u domenu javne bezbednosti. Imamo li ni bar slično moralne i stručne ljude - kakvi su davne 1667. bili Wren, May i Plat.
Нема коментара:
Постави коментар