Klase jezika barbari i vešti

  klase jezika, barbari i vešti 

U antičkoj Atini u vreme Perikala postojalo je više škola onih koji su podučavali mlade kako se pišu književna dela, misaone priče sa složenijom logikom,  filozofskih škola... škola matematičara i učitelja geometrije,  onih učitelja koji su se bavili zvezdama itd. 

 Kako su Jelini naučili da plove morima i trguju susretali su se sa mnogim ljudima u području Sredozemnog i Crnog mora... i upoređivali sebe sa ljudima iz tih i dalekih obala. Naravno smatrali su da je njihov jezik savršen i njihovo znanje premoćno u odnosu na skoro sve ostale ... i rangirali su okolne narode prema sebi. Znali su koliko su i oni naučili od Feničana  i drugih naroda koji su imali pismo, znali da računaju, znali da plove i uz vetar... znali da logično razmišljaju, folozofiraju i o kosmosu, nastanku sveta, živoj i mrtvoj prirodi ... dakle uočili su da su neki narodi puni znanja i mudri, da neki imaju samo malo znanja i tek malo snalažljivosti, veština... Za sebi ravne ili bliske smatrali su  Feničane, Egipćane i Persijance... po neke pripadnike drugih naroda kao izuzetne u svojoj sredini ... Damasku, Efesu itd. ostali su slabo poznavali njihov jezik, slabo ga i govorili pa se se služili sa malo njihovih reči i njima se činilo da i tada zamuckuju .. svi ti što ''zamuckuju'' nazvani su pogrdno varvari ili po novogrčkom barbari.  Termin se održao do danas iako se vremenom proširio i dobio i druga značenja (dođoš sirovnjak, tek priučeni koji se utrpava u elitu itd.).

  Atinjani su shvatili da postoji njihov prefinjen jezik - govorni i pisani - istančanog i preciznog značanje, ali kojim su mogli da izraze i sve najsloženije misli i osećanja.. u književnim delima... govoru, u drami i pozorištu, u školama folozofije, logike.. Paralelno se razvijao još jedan od starih jezika .. jezik matematike i geometrije sa novim simbolima, pojmovima (tačka, prava linija, krug i druge linije koje nastaju određenim sečenjem konusa  - elipsa, parabola i hiperbila, pa trougao, kvadrat, petougao i drugi poligoni, zvezde..  pa geometrijska tela  - kugla, prizma, piramida. 

  Ako je bilo potrebno opisati pravilan šestougao bilo je besmisleno trošiti mnogo reči na njegov precizan opis .. dakle racionalni Jelini to nisu ni pokušavali već su usvojili jezik simbola i crteža i koristili od alata samo šestar i lenjire. Davno su u matematiku uvedeni znaci za sabiranje, oduzimanje i deljenje.. kasnije se u matematici uvodilo mnogo novih simbola za operacije i druge pojmove da se skrati nepotrebno pisanje .. matematika, logika i geometrija dobile su svoj složen apstraktan jezik .. uvedeni su simboli za stepenovanje, korenovanje. logaritmovanje,  duže sumiranje, duže množenje, integraljenje, diferenciranje, uvedeno nekoliko operatora (divergencija, rotor, nabla, laplasijan i dr.) , Već u XIX veku jezik matematike se toliko usložio da se mnoga deca bila od loših učitelja zastrašena njome i bežali su o nje .. odlučivali se da studiraju one oblasti za koje su smatrali da im taj jezik i ne treba..  No kad su postali odrasli ljudi i obavljali razne odgovoren zadatke ne da su oni odbijali da ga nauče već su se itekako trudili da ga potisnu.. ne priznajući ga za nezaobilazni u primeni u društvu ... Tako su se obrazovali pravnici, filolozi, filozofi pa i neki drugi ''intelektualci'' i smatrali da su u prednosti jer su oni izučavali psihologiju, jezike, opšte (često nebulozne) teme postanka, religija itd. 

   Kako je lako videti  učenjem istorije nauka  skoro sve nauke  postajale su jače i vrednije samo ako su prihvatile i drugi jezik .. jezik matematike. geometrije ... crtanja. To se desilo najviše u domenu prirodnih nauka - fizike, astronomije, hemije, geologije. biologije, moreplovstva a posle medicine, tehnike, ekonomije, organizacionih nauka, sporta itd.  Uočimo da je pri učenju biologije korišćeno mnogo crtanje životinja, biljaka, pravljeni anatomski atlasi, da su korišćeni instrumenti i pisani recepti u kojima se definisalo šta su lekovi, u kojim jedinicama se mere itd. 

  Za više stotina veličina geometrijskih, fizičkih, hemijskih i dr.  naučnici su usvojili termine, veličine i prigodne standardne jedinice. Metrički sistem urađen u Francuskoj akademiji nauka od strane najumnijih ljudi onog doba (oko 1860.) uprostio je korišćenje veličina i jedinica i omogućio brži razvoj svih nauka ..  Kneževina, pa kasnije kraljevina, Srbija je u to vreme već imala dovoljno ljudi sa vizijom i rano je usvojila metrički sistem i kasnije ga primenjivala u školstvu, visokom obrazovanju i praksi uz nekoliko izuzetaka (neumesna primena termina konjska snaga i dr.). 

   Pojavile su se početkom XX vela mnoge međunarodne stručne asocijacije  za stanadardizaciju i tako je mnogo oblasti (ne samo fizika. hemija itd)  već i bezbednost od požara dobila svoj terminološki rečnik, svoje veličine i jedinice i Srbija je te rečnike usvajala pa i novije verzije  ISO 13943 i prevela ... ali za više državnih organa džabe .. oni bi da se i dalje bave samo ''zaštitom'' iako je napr. pre više decenija usvojen termin bezbednost (Safety) u saobraćaju u nadležnosti istog ministarstva i to nije slučajno (mnogi ne bi voleli da se razvije bar inženejrska preventiva u toj oblasti... jer tangira urbaniste, projektante - arhitekte, građevinare, tehnologe, instalatere i naravno ekonomiste i pravnike)           

   Iako je Srbija koristila i tada ćirilicu kao svoje pismo i više nego sada nikome imalo pametnom nije smetalo da u MKS sistemu jedinica - metar, kilogram, sekundu  označana slovima latinice kao u skoro celom svetu m, kg, s,  (a ne napr. м, кг, с ) kako u novije vreme i od stručnih ljudi fizike, hemije traže naši novi barbari koji su se dočepali vlasti. Treba se setiti da je i veliki i relativno moćni SSSR pola veka tvrdoglavo tražio da se u udžbenicima ove i druge jedinice napr. N (njutn) pišu njihovom ćirilicom .. Džabe su se tim inaćenjem i strpljenjem svojih naučnika bavili decenijama,,, pa kad su skoro pukli u svemu vratili se onom što je korisno, a i neizbežno.  Naši novopečeni zaštitnici ćirilice nažalost ne shvataju da se tim inaćenjem samo iritiraju mladi učeni ljudi i zemlju drugi vide kao u vlasti prvaranata, grabežljivih i sujetnih budala. 

   Više decenija sam učestvovao u izradi domaćih propisa, nekad više .. u novije vreme manje .. jer se u završnoj fazi izrade propisa pojavi neki branilac državne  politike pa iz mog radnog materijala izbacivao crteže, primere proračuna  .. i misli da je time postupio po propisu pravljenom za izradu pravnih akata države umislio da mogu da se pišu i propisi tipa Pravilnika o tehničkim uslovima ... napr. za bezbednost od požara za industrijske objekte.. (u čemu je učestvovao i kolega Vićović Dragan). Kako su dali nekom diletantu za tu oblast da reviduje nacrt diletant je tako i ubogaljio  težak i ozbiljan posao kome nije dorastao... što nije tako redak slučaj u našoj praksi.

Pisao sam o tome i ovde u blogu kako je neko ubogaljio nacrte pravilnika na kojima sam radio pre 3 godine.. ministrastvo koje je te ubogaljene propise izdalo  je mudro ćutalo i za ovo vreme kad su neki počeli da ih primenjuju. Deslilo se ono što se lako moglo očekivati ... da niko nije mogao da ih kako treba koristi . posebno taj o industrijskim objekima .. 

Skoro sam video neke bisere snalažljivosti naših inženjera požara licenciranih projektanata .. pa tako jedan je kao koristio taj pravilnik a kako se radi o zgradi u kojoj kao nema šta da gori olako piše da nije ni potrebna bilo kakva otpornost pregradnih zidova .. dakle nije ni pažljivo pročitao ni taj ubogaljeni pravilnik.. ali drčno odbija da razmisli šta je napisao .. jer je licencirani projektant .. 

  No ima nešto utešno ...  dve firme su postavile na internetu bez ikakvih kontakata samnom Nacrt pravilnika .. i tako omogućile zainteresovanim da bar pročitaju i nauče kako bi ga mogli primenjivati .. iz urađenih primera i tumačenja .. Jesu to uradili na svoju ruku, ali posle svega kad razmislim .. dobro je što su to uradili .. i hvala im.                             

                                          

Požar - 6 pognulih, Novi Beograd , Milutina Milankovića 110

Poštovani čitaoci
Već mnogo godina (42.) se bavim profesionalno požarima i znam da je davno bilo toliko mrtvih i povređenih (jedna osoba s težim opekotinama)  a da je javnost tako olako prelazi preko ovakvog događaja ... ne može to da se pravda ni pandemijom virusa i velikom brigom i poslovima koje država i svi mi imamo oko nje.
Kako je o ovom požaru (koji se dogodio 21 marta oko 4 h ujutru, dok je još bio mrak) malo pisano u novinama, pokazano na TV.  dan dva i to kratko i neozbiljnom a kako nema bar prvih službenih informacja u medijima potrebno je razumeti da neću reći nešto novo o samom događaju - kome nisam ni prisustvovao,  niti obišao zgradu .. čuo svedoke, pa ni razgovarao s bilo kim od stručnih lica, gasilaca/spasilaca, a ni povređenih.  Ipak mislim da ima potrebe da se nešto istakne.

Tri veće medijske firme (Kurir, Blic, TV N1)  su poslale neke priučene reportere koji nisu ispoštovali ni prvo pravilo novinarstva .. da pišu po obrascu  Gde . ko.  šta ...  Dakle navode bul. Milutina Milankovića...  a kako je to duža ulica ima dosta kućnih brojeva ... iz drugih izvora se jedva može naći da je događaj bio na adresi s kućnim brojem 110.  Svi su naveli podatak da je to jedna od ''televizorki'' ...  to bi moglo da ima značaja za prenos požara naviše jer betonski okvir oko prozora bi mogao da odmakne plameni jezik na fasadi i za koji minut odloži prenos požara naviše i bočno, ali se vidi da na fasadi ima i balkona i to i otvorenih i zatvorenih -

       Dakle požar je počeo i spolja snimljen i pre svitanja (oko 4 h)

Po slici na prozoru levo plameni jezik  je visine preko 2,5 m - dakle visine koja odgovara jakom požaru unutra sa velikom gasifikacijom gorivih materija koje i na prozoru još jako plameno gore  (dakle u prostoriji je neobično mnogo gorivih materijala): veliki plamen desno pokazuje retku situaciju gde se plameni jezici sa 3 (!) prozora spajaju u jedan veliki plaman (dakle u tim prostorijama je bilo izuzetno mnogo gorivom materijala brze gasifikacije i veće toplotne moći  

Snimljeno kad je požar praktično ugašen. Neki su naveli da je požar počeo na 7-mom spratu  (''Kurir'') pa da se preneo na 8 i 9 .. neki da je počeo na 8-mom pa se preneo na 7-mi (dakle naniže) i na 9-ti (naviše): Novine navode da je požar gasilo 30 vatrogasaca sa 11 vozila  (niko ne navodi koje vrste su ta vozila - važno koliko je za rad na visini?), kads u stigla itd.. 

Na jednom snimku se vidi samo jedna zglobna platforma za gašenje na visini  a snimatelj navodi da je došla tek 2.5 sata posle početka njegovog snimanja. Na snimcima se vidi nekoliko navalnih vozila. 

Ovo je jedan od retkih požara u Beogradu koji se ''oteo'' - izašao iz stana i potpuno zahvatio i stanove iznad ali i bočne stanove  (ukupno 5 stanov) . Dugi niz godina gasioci/spasioci Begrada su stizali dovoljno rano na požar u gradskom području - dok je još manje ili srednje snage i uspevali da ga lokalizuju u jednom stanu - nekad je malo zahvatio i jedan gornji ali ne i ceo stan, a ne pamti se da se širio i bočno u susedne stanove. Ova zgrada je projektovana i izgrađena u vreme kada su stanovi uveliko izgrađivani tako da se stan odvajao od susednog na istoj etaži tako da se požar ne prenese kroz zidove u trajanju od 90 minuta. Slabija mesta su bliska ulazna vrata  stanova i bliski prozori (što ovde ne bi trebao da je slučaj). Kako se na slici vidi (po pravcu  kretanja dima)  nije duvao vetar pa da zanosi plamen  (bočno)   

Novinari kao po  pravilu i posle bar pola veka istog odgovora (da će tek istraga dati verovatan uzok i opisati scenario događaja) i dalje praveći se nevešti traže još dok se požar nije ni ugasio neku eksklizivnu vest, pa i izmišljaju na osnovu nekih svojih oskudanih znanja -šta bi mogao biti uzrok požara.  

Za stručnjake  ovaj požar zahteva detaljnu istragu i pisanje i objavljivanje studije slučaja - dovoljno je veliki da se studija objavi i na internetu i u stručnim časopisima u inostranstvu. Važna je činjenica da su mrtvi nađeni u 3 stana (3 + 2 +1) ... dakle jesu to noćni sati, mrak i ljudi spavaju dok se plamen i dim šire (kako se kretao dim u stepeništu?)  ali nikavog alarmiranja nije bilo a takva zgrada je morala da ima makar ručnu dojavu požara  da prvi koji oseti dim alarmira stanare. (danas bi takve nove zgrade trebale da imaju i automatsku dojavu požara) 

Dakle tu ima šta da se detaljno analizira i o tome stručnjaci državne služe bi morali da odrade svoj posao savesno i precizno i objave ne samo neko saopštenje već organizuju na stručnom skupu prezentaciju studije slučaja za nauk projektantima, izvođačima, onima koji su plaćeni da vode računa o održavanju zgrada, a i ostalim vatrogascima/spasiocima,  inspektorima i nadležnim funkcionerima ministrstava - nadležnog za urbanizam, planiranje i izgradnju i unutrašnje poslove Srbije.    

U svetu države koje imaju odgovornu vlast bi na ovakav događaj reagovale i ažurirale propise o izgradnji stambenih zgrada i stanova  i pooštrile odgovornost urbanista i projektanata.  U ovom slučaju -posle mnogo godina urbanisti koji su uopšte dozvolili da se prave stanbene zgrade preko 6 spratova i projektanti su verovatno pomrli - pa nema među njima ko da ogovara, ali u Beogardu se prave još znatno više zgrade od starne nesavesnih političara i njima poslušnih urbanista. 

  (Beograd nije kao neki gradovi u svetu stešnjen ... i nema potrebe da se tako gradi u visinu).  

I zbog njih  bi bilo dobro da se pronađu imena autora urbanističkog rešenja za tu i ovakve zgrade i imena projektanata -- ako vole slavu .. neka ih pamte i po kobnim greškama koje su unete kao polutempirane bombe a aktivirane i postale vatreno vidljive posle 50 godina.   

Požar u delu katedrale Notr Dam (Notre dame)  u Parizu (popodne 15 april 2019.)

Nesumnjivo je ovaj požar bio jedan od značajnijih u protekloj deceniji iako niko nije poginuo!
Notr Dam je gotska katedrala koju su počeli da grade ondašnji graditelji pre 9 vekova i gradili je 200 godina. Ne možemo reći da u ono vreme nije bilo empirijskih znanja o tome kako graditi takve velike i složene zgrade - naprotiv za matreijale koji su se u ono vreme koristili (kamen, drvo. metali) znalo se dovoljno i mnoge zgrade koje su normalno korišćene opstajale su vekovima. One koje je neko hteo da sruši, nisu opstale jer naravno imao je namernik više načina da to uradi.
Gotske crkve  a posebno one veće i od većeg značaja (katedrale)  su građene sa visokim krovovima
i praktivno i neki značajniji požar pri podu nije mogao da ugrozi ni drvenu  konstrukciju (čak ni one delove od manjih komada drveta a još manje grede i stubove većeg preseka) na visini preko 15 m (a negde je to i znatno više).
  Oni koji su  se barem nešto malo upoznali sa teorijom požara  mogu relativno lako da odrede i konture plamena i profil temperatura po visini iznad plamena koji nastaje gorenjem nekog gorivog paketa drvenog paravana s ikonama i sl.  U katoličkim crkvama postavljaju se stolice (sedenje je odabrano jer ima i starijih ljudi) ili neki drugi mobilijar za tu namenu .

Katedrala Notr Dam (glavni ulaz s čela): unutrašnjost slične katedrale u Španiji   

Naravno da onaj ko namerava da zapali delove krovne konatrukcije može da iskoristi visoke merdevine i priđe nekom  slabom (nezaštićenom)  drvenom delu u krovu  i upali ga, a posle vatra  radi svoje i za sat dva počinje padanje drvene konstrukcije. S obzirom da je drvo tokom vekova prosušeno njegova brzina gorenja je veća nego kod normalne drvene građe stare samo nekoliko godina. Još u antičko doba graditelji su koristili razne materijale za zaštitu drveta od insekata (kreč i sl.), vlage (razna sušiva ulja biljaka)  ali  tek u novije vreme (krajem XX veka) naučnici i inženjeri su stvorili efikasne lazure za zaštitu od vatre (požara).  Zašto je trebalo toliko vremena - zato što je trebalo zadovoljiti želju svih onih graditelja koji žele da vide lepu teksturu drveta i onih koji se trude da drvo ne bude oštećeno i kad vatra liže nosač bar nekoliko minuta. 

Glavna prostorija katedrale je velikog volumena, može da primi više hiljada osoba i naravno nije  podeljena u požarne sektore. Međutim ispod krova ona može biti podeljena u više dimnih zona (po oko 600 kvm) da se spreči širenje požara prilikom razlivanja vrelog dima pod plafonom. U vreme gradnje ovih crkava  nije bila praksa izvođenja dimnih zona (to se može očekivati samo kod crkava građenih posle 1980. pa ni primene ispusnika dima ili neki drugih naprava. Zato je zahvatanje požarom jednog dela drvene tavanice obično bilo brže od organizovanja efikasnog gašenja.  

Tornjevi (gde su zvonici) iznad glavnog ulaza su visoki oko 62 m: nedavno izgrađen šiljati toranj (koji se prelomio i pao. a oko koga su postavljene skele u većem volumenu nego što je pokazano) je bio visine oko 90 m  (odozgo gledano uočljiv je oblik krsta na krovu) 

Požar je počeo (spolja gledano) između prednjih zvonika i šiljatog tornja

Stručnjaci u korpi dizalice sagledavaju šta je oštećeno (ovde se vidi velika konstrukcija metalnih skela koja je  ranije montirana za veće radove na krovu)

Potrebno je 2-3 dana da se ohlade zidovi i da se priđe iznutra i počne uviđaj - gde je požar nastao, kako je do toga došlo. kako se širio i ''oteo se''. Za sad se zna da je bilo 5 firmi izvođača radova ali se ne žuri sa istragom i objavljivanjem bitnih podataka - zašto požar nije ugašen dok je bio mali ... Objavljeno je da u vreme nastanka požara niko od izvođača nije obavljao radove /završen radni dan/. Neki analitičari već puštaju najčešće korišćenu ''buvu'' da je požar nastao usled kratkog spoja... to su oni koji misle da je kratak spoj provodnika kaba  nekakav neobičan sticaj okolnosti, slučaj koji se nije mogao predvideti -pa da umanje odgovorenost  bar desetak osoba - od kojih se neki i viši državni funkcioneri. Kao i uvek kad nastane veliki požar - nije zatajio ili pogrešio jedan čovek, onaj koji ga je proizveo ,,, ni onaj dežurni vatrogasac koji je bio dužan da ga ugasi (kao da je negde skitao ili imao preveliko zaduženje s obzirom na večinu prostora gde se radilo pa nije imao uvid ....  već ceo sistem bezbednosti, a pre svega u domenu preventive. 

Puštena je vest da je proradio nekakav alarm oko 18.15.. da je izvršeno izviđanje i nije otkriven požar ... a onda se čuo oko 18.44- drugi alarm, otišlo se na izviđanje ... ali je požar već bio veliki... Dakle postojala je neka automatska dojava i prvi alarm je posle izviđanja tretiran kao lažni ... dakle već tada počele su  da izbijaju slabosti - izviđanje je bilo traljavo, neodgovorno... čovek uvek može da primeti dim pre dobrog javljača dima. Ovde su moguće slabosti u projektovanju i izvođenju automatske dojave ... u zoni koju pokriva jedan javljač .. susedni javljač bi trebao je dovoljno blizu da ne okasni mnogo sekundi posle prvog ... dakle postoji mogućnost da se okolni javljači nisu ni oglasili već neki udaljeniji koji je bio ispravan. 

No za ovako velike radove trebalo je improvizovati podelu u požarne sektore bar ispitanim negorivim ''platnima''  (ima više proizvođača i Evropi takvih pregrada - napr ''Štebih'' ili lakim montažmim zidovima  od negorivih ploča ili paravanima.  U ovako ozbiljnim radovima morala je da postoji i dokumantacija...  elaborat ... o merama bezbednosti od požara sa tim rešenjima - sprečavanja nastanka i širenja požara, sa stalnom vatrogasnom stražom neposredno uz radnike i inženjerima bezbednosti od požara koji sve to nadgledaju i rešavaju uočene slabosti, zabranjuju radove dok se slabosti ne otklone itd. Vrlo ažno je da se prilikom odlaska radnika radna mesta ne ostave na brzinu već da se provere i iskljče sve električne instalacije, potrošači. Ako je napr. razđeno neko brušenje, eleltrolučno zacavarivanje i sl. i desi se sa gorivi predmeti nisu udaljeni više od dometa varnice -- da neka udaljena varnica pala na zapaljiv materijal bude neprimećena tokom pregleda (''skriveno mesto'') i da se posle više desetina minuta -- posle odlaska ljudi  javi primetan požar.

     Vatrogasci znaju da požar pojavi i pola sata (pa i više) posle odlaska radnika. /nama se dogodio požar Jugoslovenskog dramskog pozorišta 1997. verovatno posle 7-8 sati od napuštanja zgrade - posle predstava i odmora glumaca, nešto posle 7 sati ujutru/.  

 Dežurnih vatrogasaca je očito bilo malo - i to što bliže radovima a ne negde na 200 m. Za ovakve radove oprema za gašenje se postavlja dovoljno blizu mesta radova ...  creva već montirana na hidrante, pumpna stanica odražava pritisak  u instalaciji unutrašnje hidrantske mreže od najmanje 3 (bolje 4 bar) da se postigne veći domet  mlaza. Bilo bi umesno da je u straži bilo bar jedno vozilo za rad na visini  ... požar je bio na visini oko 25 m a vozila sa takvom nadgradnjom (dohvata oko 30 m)  prave i francuske firme i ne bi trebalao da to nedostaje u Parizu s obzirom da imaju stotine zgrada i znatno veče visine. Koliko se sa video klipova moglo videti korišćena su samo dva vozila ... što je bilo nedovoljno ... pored (duž) crkve je ulica pa je bilo uslova da se postavi više vozila. Crkva je pored Sene i korišćena je voda iz reke i pumpe visokog pritiska . iz jednog od zvonika vatrogasci koji su se do pogodnog mesta probili  gasili su požar kao sa balkona. 

 Govori se da je tokom požara bilo angažovano oko 400 vatrogasaca ... ovo izgleda mnogo ali kod požara koji traju duže vatrogasne ekipe, posebno one koje ulaze u zgradu, se smenjuju na po 10 min - do 30 min po proceni starešine i toplotnim uslovima u zgradi ,a naravno da svi treba da imaju disajne aparate. 

Zanimljivo je da postoji veliko šarenilo u podacima - kad je primaćen požar... bilo je prijava i za  oko 16 h ali više je onih koji to pomeraju ka 18. 30 h .pa i posle .. ovako veliko šarenilo govori o neozbiljnosti nekih ljudi ... racionalna greška može da bude najviše u 2-3 min. Govori se da je požar ugašen tek oko .2 -3 h  ujutru (ustvari tada je stavljen pod kontrolu, lokalizovan, a dogašuju se posle prikrivena žarišta)... Neki zato odmeravaju da je požar trajao oko 7 sati . S druge strane veliki je trud i vatrogasaca verovatno bio na poslovima sklanjanja i evakuacije određenih vrednih predmeta .. mada je verovatno dosta toga izmešteno ranije na beznedna mesta i van katedrale.                          

Osnova ketedrale Notr Dam (lako je uočiti da samo nekolko manjih prostorija mogu biti izdvojene 

Katedrala je dograđivana i kako se navodi od osnovne gradnje (Normana) primenjeno je još namanje 3 stila gradnje  (poslenji poslereformacijski i moderan) - data je skala pa se može proceniti da je dužina oko 80 m - dakle bila je za podelu (dok traju radovi) u najmanje 2  požarna sektora 

Stručnjaci za materijale i konstrukcije već govore o sanaciji i ocenjuju da bi trebalo sve to da se sredi za oko 5 g. Neki oprezniji govore o najmanje 15 g. i želeli bi da raspišu međunarodni konkurs za arhitekate. To naravno nije dobvoljno ... nismo više u XIX veku kad je arhitekta bio dovoljan.  Ko i obično kad se radi o kamenu koji je dugo bio izložen vatri stručnjaci za kamen se sad bave teorijom ne bi li dobili posao sanacije pa govore o degradaciji kamena po dubini pa i opasnostima  da se konstrukcija sruši. Zanimljivo je da se dok je požar bio još jak da je svoju ideju ponudio predsednik USA D. Tramp da se dognu avioni za gašenje prospu nekoloko desetina tona vode i to brzo reše. Srećom neko u Parizu nije poslušao 'stručnjaka' ali je dao i dva zanimljiva odgovora . jedan je da bi pad mase vode mogao da kao udar izazove lomljenje več oslabljene krovne konstrukcije a drugi je konstatovao da avion koji leti brzinom od najmanje oko 200 km/h   teško može da nacilja baš pravo mesto da izruči vodu, No bilo kako bilo shvatili su da to nije šumski požar, izgleda nisu vežbali gašenje sa helikopterima i išli su na unutrašnju navalu - što je naravno rizično, ali i najdirektnije .. da se posle uvida prirode požara na najbiolji način pristupi gašenju - kod ostalih  taktika gašenje velika količina vode se nabaci a efekat je vrlo skroman. 

Teško je sad samo dva- 3 dana posle požara proceniti stanje zidova koji su upili toplotu, posle šokirani hladnom vodom pri gašenju .. kakve su prskotine u kamenu. koliko duboke .. kolika je rezerva nosivosti zidova... šta se tu može pametno učiniti ... može se pokušati sa analizom desetak ideja.. slično važi za  drvene konstrulcije u krovu - ako se nadležni odluče za njihovu primenu na istim mestima. Postoje već najave nekih pametniji da ne taba sve vratiti u predghodno stanje već izbeći predhodne slabosti (o primeni drvene građe nezaštićene od požara)

Današnje tehnologije sanacije kamena i drveta su daleko odmakle i može da se postigne vizuelni utisak da se ništa ne razlikuje od starog .. imitira se i patina na kamenu i sve na drvetu ali je izdržaljivost na požar novih konstrukcija neuporedivo veća. No za to im trebaju ne samo izvikani konstruktivci nego pravi eksperti za zaštitne materijale i konstrukcije otporne na požar.

Zaštitari spomenika kulture (kakav je i naš Hilandar koji je pretrpeo veći požar) često se bune na bilo kakav savet eksperata za bezbednost od požara i imaju veliku negativnu ulogu u zadrtom ponavljanju starih slabosti (tu su Italijani naučili lekcije... drugi Evropljani ne baš) .. već se hvale kako su na isti način malterisali kao pre 10 vekova ...a nisu ništa bitno učinili da spreče širenje požara.. a stucali su ogromne pare... Sad se već očekuje da će sanacija katedrale koštati bar milijardu evra... -- to je istreseno iz rukava  ... nešto više će se znati za najmanje 3 meseca ...Znajući kako je to kilav posao i kako će se pare trošiti da se neznalice koje su na mufte dobile posao malo i nauče... biće dobro ako ne pređu i 2 milijarde.    

           

Tipična slika posle požara - popadale s tavanice ogorele gredice, cevi (sveže opeke koje su negde bile gore namenjene za neko zidanje  - dakle bilo je opasno za gasioce da im nešto od toga ne padne s visine od 20- 25 m na glavu, rame)

      

Правилник о заштити од пожара индустријских објеката - Упропашћен велики труд

Како сам писао у јулу, сад већ предходне године, радио сам са колегом Драганом Вићевићем уз повремено учешће још неколико коректних сарадника  на изради три правилника а у организацији и пуну подршку НАЛЕД-а. 

Ми смо урадили наш део посла па и нешто више од уобичејеног. Како је почетком ове 2018. г. објављен у службеном гласнику бр. 1 Правилник о заштити од пожара индустријских објеката били смо непријатно изненађени и називом, а нарочито измењеним и допуњеним садржајем тог правилника.
   Писао сам већ неколико пута  да је врло осетљиво користити неки пропис развијен у другој земљи посебно ако је она велика и технолошки врло развијена (има и базну хемију и гасификовану идсутрију са великим халама за масовну производњу - у овом случају то су два прописа Немачке  - један типа уредбе у коме су дати обавезни захтеви за изградњу таквих објеката а други стандард (DIN 18230) којим се доказује испуњеност неких постављених услова у уредби (MINDBAURL). 
    Прво је развијена привремена /радна/ верзија стандарда 80-тих са идејом да стандард буде независан, а кад је донета поменута уредба стандард је у првој деценији овог века пре свега у текстуалном делу прерађен, дате се допуне и мањи прилози како би се обухватио већи број случајева изградње индустријских зграда. У једној публикацији DIN-a назначено је ко су били учесници у изради нове верзије стандарда (наведена имена и презимена групе доктора наука) - чија имена нису позната у области безбедности од пожара (па се може проценити да су инжењери грађевине). Занимљиво је да њихов рад на том стандарду није прошао ни елемантарну ревизију стручњака DIN-a за терминологију иако је својевремено баш учешће те  институције било најдрагоценије у доношењу терминилошког речника ISO 13943. Taко се догодило да се у стандарду и у последњој верзији задржало неколико елементрних грешака од којих је с обзиром на честу употребу најдрастичнија коришћење термина пожарно оптерећење тамо где се очито ради о специфичном пожарном оптерећењу (израженом и по нашим стандардима раније усаглашеним са ИСО у МЈ/m2.)
    Како је и наша верзија стандарда DIN 18230 преточена у СРПС ТП 19 била непречишћена од слабости и грешака  само неколико искусних инжењера је било у стању да је искористи у решавању одређивања потребног степена отпорности на пожар зграде. Показао сам у протеклих 10 година на неколико урађених примера објављеним у часопису Заштита у пракси и књигама које је издала Заштита систем (из Београда) и АМГ књига како се то могло користити и по предходниј радној верзији. 
    У припреми за Нацрт овог правилника унео сам све потребне исправке и коменатаре и урадио рачунски пример а уз документ дао и обимније образложење како би помогао нашим пројектантима да га сада могу лако користити. 
   Но Нацрт који смо урадили дат је неким који нису ни почетници у струци - безбедности од пожара - тако су га мрзитељски скратили и прекројили (а као и нешто своје додали што се не уклапа у ове садржаје, а и у томе има елементарних грешака) да Правилник нема ништа већу употребну вредност него верзија (ТП 19) од пре 21 г. Дакле добили смо документ који нас враћа на старе грешке и ствара конфузије. 
   Већ првих дана по објављивању правилника добио сам питања како је дошло до убогаљивања нашег Нацрта. Могу само да предпоставим како је до тога дошло - а није први пут. Одакле у МУП-у толика упорност да не прихвата службену домаћу терминологију, знање које се налази у стандардима - нејасно је као што је нејасно што се крију ти ''стручњаци'' којима се даје да врше корекције нечијих Нацрта. Било би коректно да су бар главне учеснике у изради тог Нацрта позвали да објасне (уз сав материјал који су имали) зашто је Нацрт такав како је урађен добар, а не да га искасапе - због своје сујете а на штету стотина корисника.
   Докле је ишло то истеривање да буде ''по немачком'' и свом је непотребно увођење ознаке erf   што само збуњује све остале у свету (где су писали о овој методи) сем оних Немаца који су смислили ту глупост. Зашто је то глупост - знају они који су током студија у вишој математици (II) учили да се са erf - oзначава једна посебна функција у теорији грешака ... а да овде има сасвим другу намену - то су три почетна слова немачке речи за ''потребно''!. 
     Да поменем да је први коментар који сам добио стигао од искусног пројектанта из једне од највећих и познатих фирми за пројектовање и извођење) који је био у току и упознат са нашим радом на Нацрту, а имао је неколико питања. Како не верујем да ће творци Правилника признати да су и где су погрешили и донети брзо измене и допуне.  Могу да покушам да само мало  помогнем а нисам сигуран да ли ће то надлежни прихватити. 
    Савет је да идете овим редом: На основу искустава из праксе, процене ризика и евентуално других процена одредите степен отпорности на пожар зграде (обично III ili IV); затим се определите према процени (или прорачуну продукције дима сходно масеној брзини горења у првих 15 мин - ако то знате да урадите) за систем одимљавања - природним испуштањем, извлачењем дима уз примену вентилатора или комбиновано /како сам то показивао у својим књигама - најдетаљније у последњој књизи о безбедносним инсталација - издавач АГМ књига). Нараво треба да решите и надокнаду ваздуха како не би изазивали опадање ефекта одимљавања. Не рачунајте на разбијање прозора у доњем делу фасаде хале јер се тога мало ко сети да треба урадити кад дође до пожара - предвидети за то улазна врата на фасади а наравно не и према другом пожарном сектору. Предвидите мање димне секторе (никако веће од 800 м2). Ако се већ бавите пројектовањем одимљавања и не верујете мени нађите књигу светских стручњака на челу са Џоном Клоте-ом па учите - то је озбиљна теорија и врло одговорна пракса и у индустријским зградама - иако је ту најлаке наћи довољно добро решење и проблем евакуације радника се врло ретко и поставља. 
    Так кад сте дефинисали материјале, димензије зграде. врата. специјалних жалузина за испуштање дима (евентуално и вентилатора) и жалузина и врата за улаз ваздуха - усвојите ако можете да се снађете у Правилнику и разумете концепт методе одређивања еквивалентног трајања пожара - колико је то прорачунско време трајања негашеног пожара па и гашеног ако узмете у обзир оближњу ватрогасну јединицу. Ако усвојите и остале потребне податке дошли би до потребне отпорности на пожар најодговорнијих носећих конструкција - у халама често су то стубови, подеони зидови сектора, греде или примарни носачи кровне конструкције. 
    Ако те вреднсти добијете као из табеле о усклађености конструкција по отпорности на дејство пожара (дакле опет III odnosno IV) степен отпорности можета то тако оставити или ако не проћи још једном кроз целу анализу док се полазна процена и добијена вредност степена отпорности овим поступком не поклопе. 
     Нажалост пројектанти вероватно неће имати прилике да добију потпуније податке о изворним материјалима - иако могу наћи на инернету на немачком језику, примере прорачуна њихових пожараца. Треба имати у виду да пожарци Немачке једва да могу бити друга лига (у односу на Британце, Американце, Французе, Швеђане, Данце, Аустралијанце па и многе друге - и користе боље проверене методе*) али како су њихове стандардне методе прављене за кориснике са средњом школом - оно што је добро је да су често коришћене просте формуле, графици. табеле - дакле сажвакао - за типичне случајеве а прави инжењери користе нешто озбиљније и са више пажње решавају озбиљније проблеме.                           * читањем оригиналног стандарда можете видети да је метода развијена испитивањем на само једној згради површине 2500 м2. наравно како се та испитивања варирају шибер испусницима дима и вратима могу се варирати и на само једној згради отвори за испуштање дима и надокнаду ваздуха. Немци још увек углавном раде са типским жариштима класе А (дакле стоговима дрвених смрекиних гредица) што нема много смисла ни за дрвну индустрију, а камоли за гумарску, текстилну. хемијску... индустрију.     
   Шта рећи као закључак - неко као да је с мераком из лонца тек помуженог млека извадио пола а затим долио прљаву воду и то као млеко сад понудио корисницима.             
     
                     
   
                    

Poštovani čitaoci,
Obaveštavam da neću odgovarati na pitanja kakva sam obično dobijao i to mejlovima upućenim na moj mejl ili na Linked.In  a koji nisu dovoljno precizno definisana i na one kojima se traže informacije o postojanju nekog pravilnika, stavovima da li bi nešto moglo da 'prođe' u MUP-u i sl.
Preporučujem svakome da se upozna sa onim što sam napisao bar u mojim knjigama a mislim da sam obihvatio dovoljno veliki broj tema važne za projektante za poslovne, javne, stambene i industrijske zgrade - počev od urbanizma preko arhitekture, građevine, tehnoloških mera bezbednosti od požara i ekeplozija eksplozivnih smeša, kod osnovnih instalacija (elektro,  termotehničkih  i nekoliko drugih) kao i o svim instalacijama za bezbednost od požara i ekeplozija eksplozivnih smeša - serija knjiga izdavača AGM knjige (Beograd, Zemun).
Pre nekoliko godina napisao sam obimne knjige koje se odnose na bezbednost hotela, poslovnih i niza javnih zgrada a koje je izdala Zaštita Sistem iz Beograda Veliki broj članaka na ove teme objavio mi je izdavač časopisa Zaštita u praksi a najveći broj seminara sam održao u Beogradu a u saradnji sa Institutom za integrisanu bezbednost iz Novog Sada.
 Projektanti, izrađivači planova, pravila i mnogi drugi koji se bave ovom strukom trebali bi da imaju ove i vredne knjige drugih naših autora i da ih prouče, sagledaju šta ima na internetu o tome itd. pre nego što postave neko stručnije ali uopšteno i neprecizno pitanje.

                    Optimista


Zelim vam uspeh u radu i svako dobro,
Nikola K.     
     

Polugodišnji posao

Poštovani čitaoci,

U predhodnom postu nisam pomenuo važnu aktivnost (u saradnji sa kolegom Draganom Vićovićem) na izradi tri pravilnika koja je trajala skoro od početka godine. Radi se o :

1. Pravilniku o tehničkim normativima za arhitektonsko-građevinske mere bezbednosti od požara za stambene  poslovne i javne zgrade  - dakle ažuriranju i proširenju povučene SRPS TP 21.
   U ovaj propis je uneto po nešto po ugledu na standard BS 9999 nažalost od 2008. Čekali smo novu verziju koja je najavljena sredinom januara ove godine ali nismo je dočekali. Pregledana je nova verzija NFPA 5000, ali smo ocenili da nam ona (iako vrlo obimna - više stotina strana) malo može pomoći. Moja procena da je neumesno pravilti bilo koji pravilnik sa više od 40 strana i to je usvojeno.   U nacrt pravilnika sam uneo i metodu za proračun evakuacije po Haroldu Nelsonu (sa saradn. razvijenu za SFPE priručnik) i proračun određivanja kapaciteta zgrada ili požarno izdvojenog dela zgrade  

2. Pravilniku o tehničkim noramtivima za arhitektonsko-građevinske mere bezbednosti od požara industrijskih zgrade - dakle ažuriranju i bitnom proširenju SRPS TP 19 a na osnovu nove verzije DIN 18230 deo 1 i nemačke direktive MIndbauRL kojom su postavljeni zahtevi za tipske industrijske zgrade. Tražili smo i preveden je sa nemačkog i jedan članak nemačkog inženjera koji je uradio primer - što je bilo korisno jer je i nova verzija DIN-a napisana traljavo (iako je to već veća treća revizija). Da bih opravdao to što kažem za rad nekoliko njihovih doktora nauka (verovatno građevinske struke ... ) jer osrednji požarac i bilo koji student sa tehničkog univerziteta u Braunšvajgu gde se bezbednost od požara i eksplozija već decenijama izučava na solidnom nivou) bi znao razliku između požarnog opterećenja i specifičnog požarnog optrećenja i verovatno se ne bi ni bavio bajatim konceptom određivanja ekvivalentnog trajanja požara (što je nasleđe od pionira ove oblasti a vuče korene od švedskih stručnjaka, čeličara - iz 70.tih godnina a nažalost provlači se i u novijim službenim dokumentima kao što je serija EUROCOD-ova.  I kad smo pre dve decenije prevodili dobar deo tog DIN-a bio za to da se naši stručnjaci upoznaju s tim standardom i pored niza njegovih slabosti i isticao ono što valja. Tada nisam učestovao u njegovoj preradi već samo usvajanju prevoda. U međuvremenu je tekst malo poboljšan u smislu pojašnjavanja i uložio sam značajn napor da iz prevoda Direktive, standarda i stručnog rada izvučem ono što je najvrednije da se može sprovoditi pregledan proračun i naravno uradio primer koji je postao (kao Prilog) sastavni deo nacrta pravilnika.

3. Pravilnika o hidrantskim mrežama za gašenje požara ... Mnogima je poznato da je prva verzija napravljena davno (Dr. Dragutin Redžić, dipl. inž. građevine) i da je 1991. ažurirana. U tom ažuriranju sam u nekoj meri učestvovao (tada je to radio Savezni zavod za standardizaciju, naravno uz učešće desetak stručnjaka iz cele ondašnje Jugoslavije) ali nisam bio zadovoljan obradom ... nekoliko tema je izostalo. Na ažuriranju tog dokumenta radilo se 2005. ali posao nije okončan. Ovom prilikom bila je ideja da se ta verzija uzme za osnovu i jedan DIN koji se na to odnosi i koji je za tu potrebu preveden. Izradom ovog nacrta bavio se znatno više od mene u ovih pola godine kolega Vićović.
  Naravno, nadamo se da će MUP kao donosilac propisa te nacrte savesno pretresti, možda održati i još neku javnu raspravu u širem sastavu (mi smo imali tri ali u relativno malom sastavu onih koji su po javnom pozivu došli) i najzad usvojiti rešenjem ministra.

O mnogim konceptima i detaljima (stavovima) iz ova tri pravilnika moglo bi biti mnogo pisati pa da opet ostane mnogo toga nedorečenog ... što je jasno ako se ima u vidu da se sa prva dva pravilnika obuhvata najmanje 90 svih zgrada koje se izgrade. To sam uočio i kod nekoliko požaraca i arhitekata koji su  govorili na javnoj raspravi a imali su dokumente koje sam izradio tako da imaju dodatna obrazloženja i mnoge slike i nekoliko ilustracija - a toga neće biti u Pravilniku jer birokrate smatraju da treba poštovati jedan propis koji je donet a koji se odnosi kako piše u naslovu dokumenta na one dokumente koji donosi Skupština  - i donekle je logično da je njima dovoljan tekst i po neka tabela a dokumentima ove vrste (Pravilnicima o TN) bi odgovarao niz crteža, formula i drugih elemenata inženjerskog jezika - ali oni se i za ovo 'pitaju ili neko misli da treba da se pitaju.
   Opet nam se dešava da imamo jaku autocenzuru i nezameranje menadžerima koji se zauzeli mesta gde se odlučuje i za ono od čega jedva da nešto razumeju.      
          

Objašnjenja za one kojima je to uopšte potrebno

Poštovani prijatelji,

prošlo je nekoliko meseci ne naročito jake zime i mesec dana proleća - dakle sa priličnim kašnjenjem da Vam poželim bar bolje i lepše dane.
Pre 3-4 godine imao sam orijentacioni plan da se u ovim svojim godinama ne bavim više svojim osnovnim poslom - bezbednošču od požara .. i da radim nešto što sam povremeno i ranije - nešto što mi čini zadovoljstvo ili bar da se čovek u nečemu novom oproba. Kako sam ovde objavio pre nekoliko godina bavio sam se ne malo izučavanjem istorije nauke i tehnike i iz toga je proizašla obimna knjiga - Istorija za inženjere - inženjeri istorije - sa naglaskom na ukazivanje doprinosa odnosno uticaja inženjera koji su svojim pronalascima i delima bitno uticali na kretanje društva, posebno u Evropi i Severnoj Americi.    
   To je bio jedan od ogleda na kome sam godinama radio i sa zadovoljstvom završio. Nekoliko dragih ljudi kojima sam poklonio knjigu su imali strpljenja da je pročitaju  izrazili su mi svoje zadovoljstvo tokom njenog čitanja i razmišljanja o više 'obrađenih' tema. Naravno moglo bi se tome dodati bar još 20-30 strana u sledećem izdanju iz novih događaja, ali to i nije naročit izazov.
   Posle čitanja nekih izuzetnih klasika svetske književnosti i kad sam bio mlađi dolazio sam u iskušenje da se oprobam i u tom poslu ... ali bi me majstorstvo nekih 'novih' pisaca (grubo rečeno svaki deseti za čije sam knjige dobijao preporuke) demotivisalo. Jedan od takvih je bio u novije vreme Amin Maluf, posle Karlos Ruiz Safon... pa maestralni Migel Servantes... sa Don Kihotom.
  Bio sam sad već pre 10 godina u Moskvi i zainteresovao se za njihov oporavak... stotine novih filmova i video klipova pokazuju da se država Rusija itekako trudi da se pokaže prosperitetnom, željnom rađanja dece, izgradnjom novih stambenih zgrada, tržnih centra, letovanja i naročito vožnjom stranih, pretežno novih automobila.
 U vreme kad sam bio tamo još su mnoge ustanove bile vrlo zatvorene - danas je bitno drugačije - snimaju dokumentarne filmove sa prikazom hala i opreme na kojoj pokazuju  kako prave svoje najbolje avione, sve vrste noružanja, najbolje rakete - objavljuju i ono što su dužni prema ljudima čija su imena krili a koji su bili ključni da razviju tehniku koja ih je spašavala u ratu i miru i  govore glavni konstruktori i relativno mladi načelnici fabrika u kojim se najnovija tehnika proizvodi.
   Mizerno se osećamo kad poslušno oglasimo nevažećim više stotina dobrih standarda koj su doneli naši očevi a koje pod pritiskom birokrata iz EU sklanjamo - a onda samo onima koji pitaju šta da rade kad im ti dokumenti trebaju daju mudrijaško objašnjenje da se oni i dalje mogu upotrebljavati - i ISS ih i dalje prodaje.
   Naravno još veći mudrijaši su naši inspektori - pa rade kako se kome svidi - odnosno kako mu odgovara. Nadležno Ministrastvo za privredu nije objavilo dokument koji taj problem tumači,  rukovodioci srednjeg nivoa iz sedišta Sektora za vanredne situacije MUP-a izjavlju da oni mnoge standarde i dve preporuke i dalje primenjuju ali po mojim saznanjima znatan broj rukovodilaca u područnim sekretarijatima ne, već vode svoju politiku.      
    Pisao sam o nefer odnosu MUP-a prema projektantima kad su izlazili zakoni o zaštiti od požara.
    - o tome da se traže sertifikati za sve i svašta a zna se da ova siromašna zemlja nema laboratoriju ni za 5 % ispitivanja materijala, konstrukcija i opreme koja podleže ispitivanju po preuzetim EN standardima pa to usporava projektovanje, pribavljenje saglasnoti i odlaže tehnički pregled odnosno početak korišćenja objekata, jedi obične ljude pa i one iz Ministarstva nadležnog za planiranje i izgradnju koju onda umisle da je racionalno da MUP- izbace iz nadzora i time prave još veću grešku,
    - o ispostavljanju zahteva da se rade proračuni evakuacje i određivanje kapaciteta izdvojenih delova zgrada (lokali i sl) i celih zgrada, a nije nu u Velikoj Britaniji, ni USA razvijena i standardizovana prigodna inženjerska metoda takvih proračuna - a to je i logično jer je teorija razvoja požara i širenja dima još daleko od toga da bude pristupačna za prosečnog inženjera bezbednosti od požara a posebno arhitektu koji bi tu trebao da bude jedan od glavnih u timu. Evakuacija se i sprovodi kad ocenjujemo da preti opasnost od naglog razvoja požara i širenja dima a kako je to skoro svim ljudima koji bar nešto više rade u bezbednosti od požara nedostupna relevantna teorija - proračuni evakuacije zahtevaju višednevni seminar u organizaciji nekog ko je na tom radio više godina, nešto vredno napisao i imao priliku da svoje znanje i proveri.
   Održao sam nekolko predavanja/prezentacija na tu temu ali većina slušalaca (uglavnom inženjera bezbednosti i zdravlja na radu, pa i smera zaštite od požara) nažalost nemaju ni teoretske podloge o dinamici požara, produkciji  kretanju dima pa ne mogu da prate ni neku skromnu teoriju evakuacije (izlagao sam metodu Nelsona i Mourera - objavljenu u III izdanju SFPE priručnika - za koga malo koji naš požarac je uopšte i čuo, a koristi se u svetu kao referentna knjiga već skoro 30 godina i danas je aktuelno V izdanje), Još teže je nekom priučenom za takve teme objasniti koje su teškoće u iole racionalnom određivanju kapaciteta zgrade sobzirom na očekivanji razvoj požara i zadovoljavanja uslova za dovoljno brzu i efikasnu evakuaciju. Pokazivao sam kako to uprošćeno i često pogrešno rade neki autori u razvijenom svetu i to objavljuju po časopisima i na internetu, ukazivao na najgrublje greške i ukazivao na nužnost trezvenog analiziranja konkretne situacije.
  No kako to obično biva kad neko ko sluša takve prezentacije nema potrebna predznanja i očekuje nekoliko prostih mustri kako da on rešava svoje zadatke za sat dva i da to kod MUP-a prolazi  - biva 'razočaran' što tako nešto nije dobio - nije naučio za jedan dan kako se to lako i brzo radi.
   Kako sam pisao u ovom blogu uskoro će 40 godina kako se bavim prilično intenzivno bezbednošću od požara, a od toga bar poslednjih 25  godina problemima dinamike požara i kretanja dima, a neka bude samo 10 godina problemima evakuacije, pa ipak mogu reći da sam tek sad blizu da o tome završim pisanje jedne posebne knjige gustog sitnijeg teksta i s puno ilustracija od oko 200 strana iako sam do sad napisao barem 100 strana o tome rasutih u nekoliko od svojih desetak knjiga.
 
   Evo i dve slike sa jednodnevnog seminara koji je organizovalo Udruženje za vanredne situacije iz Novog Sada a u hotelu Palace u Beogradu 21.aprila 2017. a gde sam ja pokušao da uvedem slušaoce u tu temu i preporučio svoje knjige i prezentaciju sa većim brojem slajdova sa osnovnim sadržajima na osnovu kojih se mogu raditi i mnogi zadaci - naravno ne baš lako i šablonski ali ako se neko ko je malo uporniji i pažljivo čita sigurno može da dosta dobro radi te analize i proračune. Mnogi nažalost neće moći - posebno ne za složenije zgrade - dok ne ovladaju potrebnim predznanjima i nauče da koriste svetski vrednu literaturu.  
    Do skorog susreta ...  mnogi mi kažu da čitaju ovo što pišem ... pa izvolte komentarišite.
N. K.

      
                 
 
     

Srećno u 2017.

Poštovani,
Vreme prolazi brže ili sporije - kako kome ...  tek i ovaj blog je neosetno ušao u još jednu godinu,
Nisam očekivao nešto naročito kad sam započeo sa njim ali neki udaljeni ljudi su me preko njega našli i pisali na mejl; neki su čitali, ali nisu pisali već su se javili ... ušli smo u novu eru - masovnog korišćenja mobilnih telefona,
Nažalost jedan ne mali broj meni dragih ljudi nije više u životu,,, i imam utisak da smo se preračunali - nismo se nadali da će nečiji život biti iznenada prekinut i da će neke misli, ideje, utisci, sećanja   ostati nedorečene. Kako godina idu sve češće razmišljam kako da nešto započeto ranije što bolje 'zatvorim'.
 Pa u nečemu značajnom sam uspeo  - nije to samo moja zasluga - više onih koji su se za to više trudili - za svoju bolju budućnost - i to me čini zadovoljnim.  
U nekim težim periodima života, obično bolesti, čovek želi da ozdravi a bi završio još neke poslove, sreo još nekoga, čuo njegove poruke, ispričao drugima po neko iskustvo koje misli da bi moglo biti od koristi, ili bar da može biti za koji minut prijatno.
Već godinama na predavanjima pominjem imena i prezimena naših ljudi koji su uradili nešto dobro u stvaranju sistema bezbednosti od požara. Tužno je da tako malo znamo o našim pionirima koji su nas  približili dometima u svetu počev o francuskog oficira Ipolita Mondena, kasnije i visokog funkcionera u vladi Srbiji zaduženog za stvaranje vojske i izgradnje zgrada za potrebe mlade države.
  Pominjem i po nekad pokazujem šta su pisali pre II svetski rat naši prvi pravi savremeni požarci kao što su bili Ilija Pintar i Vladimir Enatski, inž. Iz mnoštva 'vatrogasaca' posle rata izdvajali su se po neki koji su videli dalje i šire - kao Milorad  Milosavljević, inž. (što bi danas pisali - master).
   Mnogi prevodioce, pisce zakona o zaštito od požara,  propisa sa komenatrima i prerađivače prvih  zbirki propisa (izašlih do 1971.) danas znamo po samo po imenu i prezimenu (pa i to jedva).
   Jednom prilikom sam išao kao pratilac mog starešine (nekoliko godina) i velikog prijatelja Miodraga Kadića, dipl, elektro inž.   na razgovor sa čovekom koji pisao zakon o zaštiti od požara 1970. i 75. (a tada, oko 1982. je radio nešto prilično drugačije ) i bio prijatno iznenađen sa koliko je pažnje i preciznosti u ocenama odgovara na naša pitanja kako se piše zakon, šta društvo pokušava da reguliše, šta može da 'zahvati', a šta ne može, za šta su se stekli uslovi a zašto nisu, šta je nerealno i gde su može zapasti u probleme iz kojih je teško izaći itd. Kao iskusan teoretičar državnih poslova čovek je znao staro (i policijsko) pravilo - ne upetljavaj se u nešto što nećeš imati snage da realizuješ... ne preteruj u novotarijama, velikim zahtevima, ako nisi siguran da imaš sve resurse i ljudske i materijalne itd.
   Za oko tri sata razgovora čovek nam je razjasnio mnoge stvari a ono što je Kadić želeo da čuje i oko čega se dvoumio je jasno ocenio - da je vredno pitanje - ali nije još vreme za to ... i da nemamo ni kao država resurse da se u to upustimo.
   Kasnije sam verovatno i malo pažljivije birao u susretima sa iskusnijim i mudrim ljudima teme i razgovorali smo o mnogim konceptima, organizaciji sistema i poslova na nivou velikog grada i države.  Nažalost neki od tih ljudi su ili naglo umrli (dr. Dragutin Redžić, Kadić i dr. ), neki su odgurnuti u penziju prerano  i verovatno uvređeni zaćutali, a imali bi šta da vredno kažu (a ne da se bave trivijalnim poslovima - da dopune penziju),
   Oko nove godine prisećamo se uglavnom onog što nam prija i pravimo planove kako da želje ispunimo. Želim da imate želje i za ono što je malo verovatno da će vam se ispuniti. Ne sviđaju mi se mudre misli onih koji su još antička vremena postali poznati po tone što su savetovali da negujete samo želje onoga što ste u stanju da ostvarite ... to je nedovoljno ....napredak donose oni koji žele nešto više ... i često nađu podršku od drugih i gde nisu očekivali da će je dobiti.  Srećno.  

Peta knjiga/sveska - ova o instalacijama i opremi za bezbednost od požara i eksplozija ES a opet u izdanju AGM knjige

Niste čekali dugo poštovani čitaoci - evo verovatno poslednje knjige iz ove serije (od 5 knjiga) u izdanju renomirane izdavačke kuće za oblast arhitekture, građevinarstva, mašinstva  (AGM) kao i nekih drugih oblasti tehnike.

Kao i predhodne tri i ova je istog formata 

(27 x 20 cm) sa tekstom i slikama u dve kolone a sitnog fonta (uglavnom 9 pt) kako bi na 226 strana stalo što više nadam se korisnih uputstava, saveta, ilustracija dobrih i loših primera. 

Kao i predhodne knjige i ova je pisana kao vodič kroz obilje standarda, knjiga, prospekata, materijala sa interneta itd. sa željom da se izbegnu mnoge slabosti (prevaziđena rešenja, komercijalno- navijačke poruke, neosnovano hvaljenje rešenja mnogih naših i stranih firmi proizvođača instalacija i opreme, a podrže dobri primeri. 

Zahvaljujem se izdavaču za razumevanje značaja ove oblasti bezbednosti i tehnike  i upornosti da se obuhvati prilično široka

oblast kojoj je posvećeno oko 1500 strana klasičnog formata udžbenika fakulteta (B5 format).

Da bi stekli mali uvid u izgled prosečne stranice skenirana je jedna strana u kojoj je deo teksta fontom 9 pt a drugi /veći i važniji/ fontom 10 pt; (dakle takve su i sve predhodne sveske ove serije)

Sveskom su obuhvaćene sledeće instalacije:

- za detekciju koncentracije opasnih gasova i para (naravno pre svega zapaljivih i od toksičnih oni gasobi koji nastaju u požaru - CO i dr.)

- detekciju signalizaciju i alarmiranje o požaru - sa funkcionalnim vezama sa ostalim instalacijama  

- detekciju i gašenje leteće iskre u pneumatskom transportu 

- supresiju eksplozije u reaktorima, silosima i sličnim posudama

- automatsko gašenje

požara raznim sredstvima

- kontrolu kretanja dima i toplote nastalih 

požarom u prostoriji

- bezbednosnom osvetljenju itd.

S obzirom na aktuelnost teme  u prilogu 1 su date dopune (predhodne sveske) o evakuaciji i proračunu maksimalnog kapaciteta zgrade, odnosno dela zgrade koja čini tehnološku celinu i nekoliko drugih priloga, kao i u mojim ranijim knjigama za naprednije i radoznalije korisnike koji se dobro služe engleskim jezikom. 

  Kao i za sve knjige pisane ranije komentare, sugestije i sl. možete poslati izdavaču ili autoru na mejl. 

  Ovim sam uglavnom ispunio obećanje jednoj gospođi da će dobar deo preventive požara i eksplozija eksplozivnih smeša biti obrađen relativno pristupačno u osrednjim porcijama - u lakšim (tanjim) knjigama skoro u sveskama - njena osnovna primedba na neke obimnije knjige koje sam ranije pisao je da su joj knjige teške kad ih drži u rukama dok se u krevetu odmara ili želi da po nešto važno za njen posao pročita pred spavanje.

 Ustvari setio sam se i da su u XIX (a negde i ranije) veku skoro svi romani (pa i pripovetke i sl.) pisani u književnim časopisima /pa i dnevnim i nedeljnim novimama/, koji su izlazili kao sveske. Postoji još jedna skoro dečja (imao sam 12 -13 g.) sklonost ka viteškim i sl. romanima u sveskama koji su izdavani u vreme mog dečaštva. Ima nekoliko prednosti pisati nešto u nastavcima... ali to je tema za neko drugo mesto...i možda priliku -ako ima onih koje to uopšte zanima.      
I na kraju izvinjenje: teško mogu da objasnim da je u tekstu promakao priličan broj slovnih grešaka (i permutovanja dva slova) i jedna u slabom prikazu formule (str. 165.) prilikom prenošenja u pdf format; To treba da bude ovako:
   

 srećom sem te nisam našao nijednu koja bi mogla stvara pogrešna tumačenja. Nadam se da to neće odbiti korisnike. Za malu utehu mi može poslužiti čenjenica da i najpoznatija knjige iz ove oblasti, IV izanje SFPE priručnika, imaju ne samo veći broj slovnih grešaka već i veliki broj grešaka u formulama - a one su 'najopasnije'. Rešiće se taj problem kako su ga i Amerikanci rešavali - objaviću na nekom od svojih blogova pregled ispravki a mogao bi se ubaciti i list sa ispravkama u knjigu.     

Da iskoristim priliku da Vas pozovem da se odazovete na seminar koji organizuje Institut za integisanu bezbednost iz Novog Sada u hotelu Palas u Beogradu. Ja sam jedini predavač na temu: Eksplozije eksplozivnih smeša (gasova, para i prašina). Kao i obično seminar traje 6 časova po 45 min pa ima dovoljno da se održi prezentacija i da slušaoci iznesu i neko svoje iskustvo, znanje. po nešto piataju i dobiju odgovor. 
Sve o ovim seminaru - vreme, program i kotizacija ... na sajtu Instituta.
Kako sam pre neki dan rekao na skupu u hali 14 Sajma u Beogradu prolazi vreme seminara sa izlaganjem od 10 do 30 minuta - posebno za neku temu koja je relativno nova i obimna, za koju postoji potreba da se rade neki proračuni i sl. - pa zahteva više vremana. Taj format (vreme) je dovoljan za upoznavanje sa problemom - a ne i za njegovo projektanstko i sl. rešenje.  Pokazao sam i dve nove knjige gde na više desetina strana možete proučiti građu, videti urađene primere i nastaviti dalje da učite i rešavate projektantske zadatke. 
  Dakle neće se ulaziti se probleme izvođenje i održavanje električnih uređaja u Ex izvođenju- već u druge vidove preventive i dinamike samih procesa ovih vrsta eksplozije.   

Vidimo se u novembru! 

              

Nova moja knjiga 

AGM knjiga je izdala četvrtu 'svesku' iz moje serije o požarima i eksplozijama ES

Osnovne instalacije su vodovodne (sa hidrantima i drugom opremom za gašenje požara), instalacije grejanja, ventilacije, otprašivanja i klimatizacije , razvoda drugih fluida (napr. termalnog ulja, komprimovanog vazduha itd.) električne instalacije, gromobranska instalacija itd.

Knjiga je pisana slično kao predhodne - na većem formatu 20.4 x 27 cm u dve kolone manjih fontova 9 i 10 pt. (ali još sasvim dobro čitljivih - calibri) ilustro vana sa velikim brojem fotografija, crteža i skica kao ilustracija itd. Da je pisana uobičajnim stilom, na B5 formatu imala bi preko 320 strana); ovako ima 216.  

 Kao i predhodna knjiga (o urbanističkim i arhitektonsko-građevinskim merama i ova je pisana kao vodič kroz ovu građu s obzirom na obilje tehnoloških i ostalih mera.

   Požaracima, posebno projektantima, ove knjige će omogućiti da s razume vanjem razloga odaberu proverena rešenja, izbegnu poneku slabost i grešku koju mogu naći u standardima, knjigama i savetima koje mogu naći na internetu gde ima obilje  materijala ali je većina sa slabostima raznih vrsta (počev od onih da se u nekim zemljama i zgrade grade i opremaju drugačije, da postoji drugi sistem bezbednosti pa se i ne sprovode neki vidovi preventive itd.). 

  Recenzenti ove knjige su bili iskusni požarci diplomirani inženjeri Vukoje Stanić i Vićović Dragan, a saradnik u pisanju poglavlja o merama na elektroinstala cijama iskusni projektant Jelena Trivić, dipl. inž. elek. 

    I u ovoj knjizi su liste najvažnijih važećih SRPS EN standarda, godina izdanja  pa i njihovog broj strana i cena.   

    Knjiga se kao i tri predhodne iz ove serije može nabaviti kod izdavača - AGM knjiga, Beograd. (videti na internetu sve podatke i o ovim i drugim knjigama ovog i drugih izdavača koje vam mogu biti od koristi).  

Napomena: 

    Data je u štampu i uskoro se očekuje izlazak poslednje knjige iz ove serije o bezbednosnim instalacima od požara i eksplozja ES. Time bi se oblast zaokružila i prikazala na nešto više od 1000 strana.  

Brexit i moguće (ipak manje verovatne) posledice

Dragi prijatelji,
Možda smo pre dva dana, izjašnjavanjem Britanaca da izađu iz EU, svedoci začetka nekih nesagledivo velikih promena u Evropi.
Neću izigravati političkog analitičara pa procenjivati hoće li još neka država organizovati referendum pa odlučiti da izađe iz EU. Formalno ni Britanija možda neće izaći - jer referendum je bio 'savetodavan' - ali kako je Kameron posle nastupio izgleda da je on rešio da 'savet' prihvati.  Međutim još značajnije da su svi funkcioneri EU vrlo rado dočekali ovakvu odluku Britanaca i sad pričaju kako im je dosta njihovog izvoljevanja i specijalnih prava.
 Pisaću o onome što mi je bliže - o EN standardima koje donosi CEN iz Brisela.
 Predpostavljam da će BSI odnosno Velika Britanija  ostati član CEN-a. To bi bilo u interesu i njih, a verovatno i EU. Da li je to moguće - pa trebalo bi da je moguće - jer ni Švajcarska nije članica EU ali je odavno član CEN-a. No otvara se pitanje hoće li engleski jezik ostati zvaničan jezik CEN-a - a faktično jedini - iako su formalo zvanični jezici i francuski i nemački. U nekoliko poslednjih godina EN standardi nisu ni štampani trojezično. Ponašanje Britanaca u CEN-u je poslednjih godina bilo skoro bahato - bar u ovom domenu koji se ovde razmatra, ali i nešto šire - ne samo u bezbednosti od požara već i nekim drugim oblastima bezbednosti (to možete videti i po tome koliko komiteta i podkomiteta poslove vodi BSI).

Ali ta bahatost se naravno ne mora ogledati u broju poslova koje oni vode u CEN-u već u traljavoj izradi standarda, čestim korekcijma, amandmanima, kao i novim verzijama posle 2-3 god. itd ali dublje gledano u praznjikavoj obradi standarda (od strane nekih anonimusa) i prodaji 'belih' strana. Verovatno najdrastičnija je traljavost u obradi odimljavanja. To je prosto bizarno ako se ima u vidu da su još krajem 60-tih, a naročito 70 -tih i 80-tih u Britaniji njihovi naučnici i inženjeri bili pioniri ove oblasti i postigli svetski vredne rezultate. Još 1997. kada sam bio u Borehamwood-u sam naslutio da će se tamo nametnuti dve jako dobro povezane interesne grupe (osiguranje i zajednica proizvođača opreme - a na račun naučnih i inženjerskih radnika) i izgleda da se to početkom veka desilo.
 U novije vreme standarde su radili neki 'smotani' ljudi sa bezočnim namerama da se u toj oblasti njihova industrija nametne i za kojekva glupa 'rešenja'.
(o ovom sam pisao opširnije i obrazlagao u čemu su te slabosti u standardima u svojoj poslednjoj knjizi - o instalacijama za bezbednost od požara).
No zamislimo da podigne glavu potiskivana frankofonska struja (a možda i germanska) u CEN-u i da se odluči da se za  možda godinu dve standardi štampaju na francuskom i nemačkom!
Engleski se toliko uvrežio kao jezik sporazumevanja i u svim telima EU da je skoro nemoguće zamisliti da se on zameni nekim drugim jezikom.  Ali ko zna ... Britanci su i do sad toliko iritirali  neke ljude u EU a koliko ih još mogu iritirati do razlaza - videćemo - da je i to moguće.
 Pre desetak godina Amerikanci su počeli da štampaju ne mali broj NFPA na španskom... jer u mnogim zemljama Amerike odbojnost prema engleskom je bila značajna pa su se Ameri dosetili da je bolje da bar u tome popuste i ponude im svoje standarde na njihovom jeziku.
 Mi stariji sećamo se vremena kada su ovde široko korišćeni DIN standardi.  Možda će za 5 godina to biti EN standardi ... po mom skromnom znanju prognoziranja više izgleda ima DIN nego AFNOR.
Živi bili pa videli.  
   
             

Meseci protiču ...

Poštovani čitaoci,
Nadao sam se da će za proteklih nekoliko meseci nadležni uraditi svoj posao - bar pred izbore.
 A.  napisati bar zvaničan prečišćen tekst Zakona o zaštiti od požara
      -  napisati i komentar tog Zakona i objasniti kakvi su dogovori  postignuti sa drugim subjektina u realizaciji najnužnijeg usklađivanja s obzirom da ovaj Zakon nije usklađen sa Zakonom o planiranju i građenju - da ne bi država baš izluđivala one koji se upuste da nešto grade.
  U zakonima se govori o načelu javnosti, olakšavanju postupka za investiranje, pokretanje privrede, servisiranju potreba građana i sve tako kako lepo 'zvuči' - a u praksi se čini suprotno - investitori se i dalje i sve više 'šetaju' i 'pomera im se pamet' - jer ne mogu da 'pohvataju' kakve su procedure.
  Pre više od 30 g. bili smo dužni da po Zakonu o opštem upravnom postupku crtamo dijagrame procedura i da ih objavimo bar na oglasnoj tabli da stranka ima čistu situaciju i da ne mora da zapitkuje šta treba da radi, koji joj 'papiri' trebaju, kako i kome sve podnosi zahteve itd. .... do bilo kakvog okončanja postupka (pozitivnog ili negativnog rešenja, odbijanja zahteva, donošenje nekog zaključka i sl.).
  
  Jedan moj prijatelj inače prof. dr. inž. se proteklih meseci svojski trudio da za svoje potrebe (da pomogne ljudima u predavanjima, prezentacijama)  nacrta dijagram toka za proceduru izgradnje hotela .... molio je za pomoć i razgovarao sa nadležnim i nešto nacrtao, ali  se može pokazati da se prihvatio nemoguće (i verovatno uzaludne) misije. No iz 'praktičnih razloga' on izlaže šemu koja mu se čini da nije daleko od neke realne...  a ako bi trebalo - ima adut - ako bi neko iz stručne publike tvrdio da je imao dugačiji put - može se tvrditi da već bar dve decenije postoje značajne razlike zavisno ne samo od grada do grada već i nekih subjektivnih okolnosti u istom mestu... znate već koje su delikatne mogućnosti šalterskih i sl. službenika i njihovo zanovetanje oko razlike u klasifikaciji, nameni, veličini objekta ...      
 
   B.  Imao sam ideju već davno da Vam skrenem pažnju na jednu 'zaboravnost' nekih ministarstava... ali i nekih ustanova i preduzeća. Ovih dana mi se ta tema nametnula kada sam nešto pokušao.
         Kako znate Zakone donosi skupština RS  (objavljuju se u Sl. glasniku RS) i oni su kao javna intelektualna svojina dostupni na internetu iako se kao što je navedeno pod A - ne pomaže da se bar u nekom razumnom roku napiše i prečišćen tekst. Ima nadležnih ministarstava koji se potrude na svom sajtu imaju i stavku 'svojih' zakona ali i podzakonskih akata i pravilnika o tehničkim uslovima (normativima) koje su doneli - ali neka ministrstva kao da ocenjuju da imaju važnija posla pa nemaju uopšte tu 'rubriku' na svom sajtu.
   No kako su i ti propisi javno dobro postoji bar nekoliko ustanova/firmi koje prepisuju pravilnike i objavljuju ih na internetu. Naravno danas se relativno  može postići dobro 'preslikavanje' bilo kog dokumenta - dakle da nema kao ranije onih tipičnih grešaka u 'prekucavanju'.  To što su to nezvanični dokumenti je manji problem -veći je što ti 'dobrotvori'  izostavljaju iz nekih razloga priloge - obično tabele, crteže i sl. koji su sastavni delovi pravilnika.
   I ovo je jedna prilika za smutnju - kao imate javnost a kako nemate sve postoji mogućnost da Vas baš oko toga što nije pokazano 'vozaju'. Nije to praksa samo jednog velikog ministarstva već i nekih manjih - a izgleda je ideja idejnog tvorca ove igre je da Vas natera da budete bar povremeno kupac Službenog glasnika.
     Ljudi iz vlasti su i pred ove izbore neumorni u parolama kako rade za Srbiju... a i oni iz opozicije obećavaju ... a mnogi su imali priliku pa šta su uradili ...  nije jasno za koga, ali iz ovih primera ...  ne baš naročito za veliku većinu građana Srbije.    
                                 
Svako dobro. N.
         

Vest o izgradnji vrlo visoke stambene zgrade u Beogradu i nešto dr.

Pa eto nekoliko rečenica o dve provokacije

Pre oko dve decenije u Zakonu o planiranju i izgradnji zakonodavac je napisao da se ne izvode stambene zgrade sa više od šest etaža iznad prizemlja... i to se godinama poštovalo.  
Zašto je to imalo smisla; naravno ima više razloga ali da se osvrnem detaljnije samo na jedan:
U stambenim zgardama žive i stare i invalidne osobe koje se ne mogu evakuisati samostalno sa viših etaža. U boljim slučajevima gasiocima treba 1- 1.5 min po kilometru da stignu do zgrade a onda im treba još 1- 1.5 min po etaži (!) da stignu do stana.
U najboljem koledžu na svetu u Moretonu na Marču (Ujedinjeno Kraljevstvo) cene, na osnovu iskustva i merenja, da za visoke zgrade sa preko 20 spratova treba računati sa 2 min po etaži.
Naravno prave se u svetu za takve zgrade i posebni brzi liftovi za gasioce i spasioce ...požarno izdvojeni ... ali hoće li biti upotrebljeni ?    Verovatno neće.
Šta to praktično znači za zgradu od 30 - 40 spratova. Znači da i u slučaju da je požar na nekoj od viših etaža odmah primećen i dojavljen do dolaska gasilaca treba bar 65 minuta... a tada je već verovatno to toliko veliki požar da ima više poginulih i oko 3 puta više teško povređenih, a da je šteta u milionima evra.  kolko toliko efikasno je intervenisanje spolja lestvama za zgrade visine do 50 m dakle oni iznad su vrlo nebezbedni od požara....i štoje zgrada viša od tih 50 m sve ih je više.  
Zato pametan svet ne gradi takve stambene objekte... i 6 spratova je sasvim dovoljno i pohlepnom investitoru. Dalje povećanje spratnosti sve manje povećava profit izgradnje ... zgrada od  8 etaža neće imati stanove jeftinije ni za 1/16;  za dalje povećanje sve manje se profitira tako da se za one sa više od 10 etaža teško može i govoriti o nekom pojeftinnjenju stanova... samo onaj koji nije ništa gradio misli da je moguće samo naslagati još nekoliko etaža i eto jeftinije gradnje. Nažalost ima među njima i profesora univerziteta i visokih škola (ali oni ipak idu skromnije - umeću jednu etažu i nazovu je napr. visoko prizemlje a onda vole da završe sa mansardom - podkrovljem).

Sad se najavljuju kao luksuzni stanovi u kuli od 140 m u sklopu sa hotelskom kulom iste visine na desnoj obali Dunava ... Nebezbedno je to i za hotel a za stambenu zgradu je sramotno neznanje. Ne pomaže tu ni primena nekih od najskupljih mera bezbednosti, pa ni posebna služba obezbeđenja u samoj zgradi - bar do okončanja tehničkog pregleda i uknjiženja.
Nekoliko reči o nekim ostalim aspektima  - napr. o snabdevanju vodom ... potrebne su bar dve pumpne stanice i za vodu za piće i sanitarnu vodu i naravno za hidrante ...
Potrebno je više liftova ....
Potrebno je da stepeništa budu prilično široka i da ih bude najmanje dva požarno izdvojena ...
Potrebne su jače konstrukcije temelja i sve nadzemne noseće strukture otporne na požar najmanje 2 sata ,,, a one glane i 3 sata.
Pitajte stručnjake, a i one nesrećnike u kulama Rudo i jednoj od dve kule Zapadne kapije... videćete i saznati još mnogo razloga ... zašto to nema smisla ... Zašto se to ponovo kod nas javljaju racionalizatori, usrećivači, grandomani, koji se igraju životima ljudi ,,, imali smo takvo ponašanje i u vreme kralja Petra početkom XX veka kad su u Beogradu dizane zgrade od 6 spratova  a požarnici  dolazili sa ručnim pumpama male snage po nekoliko buradi vode ... na kolma koje su vukli konji.... onda  se to nastavilo dvadesetak godina kasnije kad su ratni profiteri počeli da grade zgrade od 8- 11 spratova a gradski požarnici nisu imali lestve dometa većeg od 18 m ... i onda tokom 60-70- kad su se bravari upravljali gradom i državom pa mislili da će građani biti oduševljeni da stanuju u stambenim kulama i rade u isto tako visokim palatama ...
Nije to tako bilo samo u Srbiji ali bilo je perioda kad su se naši urbanisti za nešto pitali a oni moćni ipak malo poštovali tu struku.
No opet je došlo vreme da oni što stanuju u vilama i imaju obezbeđenje u njima ... hoće da se igraju urbanizma i graditeljstva ... našli su ivestitore,,, naći će oni i projektante bez morala ,,, zaposlie domaće građevinske radnike ... da budu usrećitelji i ostave visoke spomenike svom (ne)znanju kvaliteta života.      

   (slike čuvenih požara iz dve prijateljske zemlje - sa zapada /hotel u Madridu /, druga s istoka)

Drugo: Javio mi je prijatelj da je na internetu našao neki sajt sa mojim člankom pri čemu je dat uvod pa se navodi da se može pročitati sve dalje ako se uplati 8.99 USD ...
Znam da se to radi u svetu ,,, obično za neka uputstva za servisiranje mašina... i naravno naučne članke,,,
 Ne nasedajte na takve ponude ... ja nemam ništa s tim 'veštacima' ... - lopovima.
 Ako vam treba bilo šta što sam pisao ... mogu vas posavetovati kako da ili prođete mnogo jeftinije ... kad se radi o onome što je objavljeno u knjigama... ili da bi dobili džabe bilo koji objavljeni rad u časopisu starijem od pola godine članak ili prezentaciju sa nekog seminara.  
Pokušajte da ostanete trezveni u ova vremena smutljivaca i prevaranata/usrećitelja.
N. K.