Brexit i moguće (ipak manje verovatne) posledice

Dragi prijatelji,
Možda smo pre dva dana, izjašnjavanjem Britanaca da izađu iz EU, svedoci začetka nekih nesagledivo velikih promena u Evropi.
Neću izigravati političkog analitičara pa procenjivati hoće li još neka država organizovati referendum pa odlučiti da izađe iz EU. Formalno ni Britanija možda neće izaći - jer referendum je bio 'savetodavan' - ali kako je Kameron posle nastupio izgleda da je on rešio da 'savet' prihvati.  Međutim još značajnije da su svi funkcioneri EU vrlo rado dočekali ovakvu odluku Britanaca i sad pričaju kako im je dosta njihovog izvoljevanja i specijalnih prava.
 Pisaću o onome što mi je bliže - o EN standardima koje donosi CEN iz Brisela.
 Predpostavljam da će BSI odnosno Velika Britanija  ostati član CEN-a. To bi bilo u interesu i njih, a verovatno i EU. Da li je to moguće - pa trebalo bi da je moguće - jer ni Švajcarska nije članica EU ali je odavno član CEN-a. No otvara se pitanje hoće li engleski jezik ostati zvaničan jezik CEN-a - a faktično jedini - iako su formalo zvanični jezici i francuski i nemački. U nekoliko poslednjih godina EN standardi nisu ni štampani trojezično. Ponašanje Britanaca u CEN-u je poslednjih godina bilo skoro bahato - bar u ovom domenu koji se ovde razmatra, ali i nešto šire - ne samo u bezbednosti od požara već i nekim drugim oblastima bezbednosti (to možete videti i po tome koliko komiteta i podkomiteta poslove vodi BSI).

Ali ta bahatost se naravno ne mora ogledati u broju poslova koje oni vode u CEN-u već u traljavoj izradi standarda, čestim korekcijma, amandmanima, kao i novim verzijama posle 2-3 god. itd ali dublje gledano u praznjikavoj obradi standarda (od strane nekih anonimusa) i prodaji 'belih' strana. Verovatno najdrastičnija je traljavost u obradi odimljavanja. To je prosto bizarno ako se ima u vidu da su još krajem 60-tih, a naročito 70 -tih i 80-tih u Britaniji njihovi naučnici i inženjeri bili pioniri ove oblasti i postigli svetski vredne rezultate. Još 1997. kada sam bio u Borehamwood-u sam naslutio da će se tamo nametnuti dve jako dobro povezane interesne grupe (osiguranje i zajednica proizvođača opreme - a na račun naučnih i inženjerskih radnika) i izgleda da se to početkom veka desilo.
 U novije vreme standarde su radili neki 'smotani' ljudi sa bezočnim namerama da se u toj oblasti njihova industrija nametne i za kojekva glupa 'rešenja'.
(o ovom sam pisao opširnije i obrazlagao u čemu su te slabosti u standardima u svojoj poslednjoj knjizi - o instalacijama za bezbednost od požara).
No zamislimo da podigne glavu potiskivana frankofonska struja (a možda i germanska) u CEN-u i da se odluči da se za  možda godinu dve standardi štampaju na francuskom i nemačkom!
Engleski se toliko uvrežio kao jezik sporazumevanja i u svim telima EU da je skoro nemoguće zamisliti da se on zameni nekim drugim jezikom.  Ali ko zna ... Britanci su i do sad toliko iritirali  neke ljude u EU a koliko ih još mogu iritirati do razlaza - videćemo - da je i to moguće.
 Pre desetak godina Amerikanci su počeli da štampaju ne mali broj NFPA na španskom... jer u mnogim zemljama Amerike odbojnost prema engleskom je bila značajna pa su se Ameri dosetili da je bolje da bar u tome popuste i ponude im svoje standarde na njihovom jeziku.
 Mi stariji sećamo se vremena kada su ovde široko korišćeni DIN standardi.  Možda će za 5 godina to biti EN standardi ... po mom skromnom znanju prognoziranja više izgleda ima DIN nego AFNOR.
Živi bili pa videli.  
   
             

Meseci protiču ...

Poštovani čitaoci,
Nadao sam se da će za proteklih nekoliko meseci nadležni uraditi svoj posao - bar pred izbore.
 A.  napisati bar zvaničan prečišćen tekst Zakona o zaštiti od požara
      -  napisati i komentar tog Zakona i objasniti kakvi su dogovori  postignuti sa drugim subjektina u realizaciji najnužnijeg usklađivanja s obzirom da ovaj Zakon nije usklađen sa Zakonom o planiranju i građenju - da ne bi država baš izluđivala one koji se upuste da nešto grade.
  U zakonima se govori o načelu javnosti, olakšavanju postupka za investiranje, pokretanje privrede, servisiranju potreba građana i sve tako kako lepo 'zvuči' - a u praksi se čini suprotno - investitori se i dalje i sve više 'šetaju' i 'pomera im se pamet' - jer ne mogu da 'pohvataju' kakve su procedure.
  Pre više od 30 g. bili smo dužni da po Zakonu o opštem upravnom postupku crtamo dijagrame procedura i da ih objavimo bar na oglasnoj tabli da stranka ima čistu situaciju i da ne mora da zapitkuje šta treba da radi, koji joj 'papiri' trebaju, kako i kome sve podnosi zahteve itd. .... do bilo kakvog okončanja postupka (pozitivnog ili negativnog rešenja, odbijanja zahteva, donošenje nekog zaključka i sl.).
  
  Jedan moj prijatelj inače prof. dr. inž. se proteklih meseci svojski trudio da za svoje potrebe (da pomogne ljudima u predavanjima, prezentacijama)  nacrta dijagram toka za proceduru izgradnje hotela .... molio je za pomoć i razgovarao sa nadležnim i nešto nacrtao, ali  se može pokazati da se prihvatio nemoguće (i verovatno uzaludne) misije. No iz 'praktičnih razloga' on izlaže šemu koja mu se čini da nije daleko od neke realne...  a ako bi trebalo - ima adut - ako bi neko iz stručne publike tvrdio da je imao dugačiji put - može se tvrditi da već bar dve decenije postoje značajne razlike zavisno ne samo od grada do grada već i nekih subjektivnih okolnosti u istom mestu... znate već koje su delikatne mogućnosti šalterskih i sl. službenika i njihovo zanovetanje oko razlike u klasifikaciji, nameni, veličini objekta ...      
 
   B.  Imao sam ideju već davno da Vam skrenem pažnju na jednu 'zaboravnost' nekih ministarstava... ali i nekih ustanova i preduzeća. Ovih dana mi se ta tema nametnula kada sam nešto pokušao.
         Kako znate Zakone donosi skupština RS  (objavljuju se u Sl. glasniku RS) i oni su kao javna intelektualna svojina dostupni na internetu iako se kao što je navedeno pod A - ne pomaže da se bar u nekom razumnom roku napiše i prečišćen tekst. Ima nadležnih ministarstava koji se potrude na svom sajtu imaju i stavku 'svojih' zakona ali i podzakonskih akata i pravilnika o tehničkim uslovima (normativima) koje su doneli - ali neka ministrstva kao da ocenjuju da imaju važnija posla pa nemaju uopšte tu 'rubriku' na svom sajtu.
   No kako su i ti propisi javno dobro postoji bar nekoliko ustanova/firmi koje prepisuju pravilnike i objavljuju ih na internetu. Naravno danas se relativno  može postići dobro 'preslikavanje' bilo kog dokumenta - dakle da nema kao ranije onih tipičnih grešaka u 'prekucavanju'.  To što su to nezvanični dokumenti je manji problem -veći je što ti 'dobrotvori'  izostavljaju iz nekih razloga priloge - obično tabele, crteže i sl. koji su sastavni delovi pravilnika.
   I ovo je jedna prilika za smutnju - kao imate javnost a kako nemate sve postoji mogućnost da Vas baš oko toga što nije pokazano 'vozaju'. Nije to praksa samo jednog velikog ministarstva već i nekih manjih - a izgleda je ideja idejnog tvorca ove igre je da Vas natera da budete bar povremeno kupac Službenog glasnika.
     Ljudi iz vlasti su i pred ove izbore neumorni u parolama kako rade za Srbiju... a i oni iz opozicije obećavaju ... a mnogi su imali priliku pa šta su uradili ...  nije jasno za koga, ali iz ovih primera ...  ne baš naročito za veliku većinu građana Srbije.    
                                 
Svako dobro. N.
         

Vest o izgradnji vrlo visoke stambene zgrade u Beogradu i nešto dr.

Pa eto nekoliko rečenica o dve provokacije

Pre oko dve decenije u Zakonu o planiranju i izgradnji zakonodavac je napisao da se ne izvode stambene zgrade sa više od šest etaža iznad prizemlja... i to se godinama poštovalo.  
Zašto je to imalo smisla; naravno ima više razloga ali da se osvrnem detaljnije samo na jedan:
U stambenim zgardama žive i stare i invalidne osobe koje se ne mogu evakuisati samostalno sa viših etaža. U boljim slučajevima gasiocima treba 1- 1.5 min po kilometru da stignu do zgrade a onda im treba još 1- 1.5 min po etaži (!) da stignu do stana.
U najboljem koledžu na svetu u Moretonu na Marču (Ujedinjeno Kraljevstvo) cene, na osnovu iskustva i merenja, da za visoke zgrade sa preko 20 spratova treba računati sa 2 min po etaži.
Naravno prave se u svetu za takve zgrade i posebni brzi liftovi za gasioce i spasioce ...požarno izdvojeni ... ali hoće li biti upotrebljeni ?    Verovatno neće.
Šta to praktično znači za zgradu od 30 - 40 spratova. Znači da i u slučaju da je požar na nekoj od viših etaža odmah primećen i dojavljen do dolaska gasilaca treba bar 65 minuta... a tada je već verovatno to toliko veliki požar da ima više poginulih i oko 3 puta više teško povređenih, a da je šteta u milionima evra.  kolko toliko efikasno je intervenisanje spolja lestvama za zgrade visine do 50 m dakle oni iznad su vrlo nebezbedni od požara....i štoje zgrada viša od tih 50 m sve ih je više.  
Zato pametan svet ne gradi takve stambene objekte... i 6 spratova je sasvim dovoljno i pohlepnom investitoru. Dalje povećanje spratnosti sve manje povećava profit izgradnje ... zgrada od  8 etaža neće imati stanove jeftinije ni za 1/16;  za dalje povećanje sve manje se profitira tako da se za one sa više od 10 etaža teško može i govoriti o nekom pojeftinnjenju stanova... samo onaj koji nije ništa gradio misli da je moguće samo naslagati još nekoliko etaža i eto jeftinije gradnje. Nažalost ima među njima i profesora univerziteta i visokih škola (ali oni ipak idu skromnije - umeću jednu etažu i nazovu je napr. visoko prizemlje a onda vole da završe sa mansardom - podkrovljem).

Sad se najavljuju kao luksuzni stanovi u kuli od 140 m u sklopu sa hotelskom kulom iste visine na desnoj obali Dunava ... Nebezbedno je to i za hotel a za stambenu zgradu je sramotno neznanje. Ne pomaže tu ni primena nekih od najskupljih mera bezbednosti, pa ni posebna služba obezbeđenja u samoj zgradi - bar do okončanja tehničkog pregleda i uknjiženja.
Nekoliko reči o nekim ostalim aspektima  - napr. o snabdevanju vodom ... potrebne su bar dve pumpne stanice i za vodu za piće i sanitarnu vodu i naravno za hidrante ...
Potrebno je više liftova ....
Potrebno je da stepeništa budu prilično široka i da ih bude najmanje dva požarno izdvojena ...
Potrebne su jače konstrukcije temelja i sve nadzemne noseće strukture otporne na požar najmanje 2 sata ,,, a one glane i 3 sata.
Pitajte stručnjake, a i one nesrećnike u kulama Rudo i jednoj od dve kule Zapadne kapije... videćete i saznati još mnogo razloga ... zašto to nema smisla ... Zašto se to ponovo kod nas javljaju racionalizatori, usrećivači, grandomani, koji se igraju životima ljudi ,,, imali smo takvo ponašanje i u vreme kralja Petra početkom XX veka kad su u Beogradu dizane zgrade od 6 spratova  a požarnici  dolazili sa ručnim pumpama male snage po nekoliko buradi vode ... na kolma koje su vukli konji.... onda  se to nastavilo dvadesetak godina kasnije kad su ratni profiteri počeli da grade zgrade od 8- 11 spratova a gradski požarnici nisu imali lestve dometa većeg od 18 m ... i onda tokom 60-70- kad su se bravari upravljali gradom i državom pa mislili da će građani biti oduševljeni da stanuju u stambenim kulama i rade u isto tako visokim palatama ...
Nije to tako bilo samo u Srbiji ali bilo je perioda kad su se naši urbanisti za nešto pitali a oni moćni ipak malo poštovali tu struku.
No opet je došlo vreme da oni što stanuju u vilama i imaju obezbeđenje u njima ... hoće da se igraju urbanizma i graditeljstva ... našli su ivestitore,,, naći će oni i projektante bez morala ,,, zaposlie domaće građevinske radnike ... da budu usrećitelji i ostave visoke spomenike svom (ne)znanju kvaliteta života.      

   (slike čuvenih požara iz dve prijateljske zemlje - sa zapada /hotel u Madridu /, druga s istoka)

Drugo: Javio mi je prijatelj da je na internetu našao neki sajt sa mojim člankom pri čemu je dat uvod pa se navodi da se može pročitati sve dalje ako se uplati 8.99 USD ...
Znam da se to radi u svetu ,,, obično za neka uputstva za servisiranje mašina... i naravno naučne članke,,,
 Ne nasedajte na takve ponude ... ja nemam ništa s tim 'veštacima' ... - lopovima.
 Ako vam treba bilo šta što sam pisao ... mogu vas posavetovati kako da ili prođete mnogo jeftinije ... kad se radi o onome što je objavljeno u knjigama... ili da bi dobili džabe bilo koji objavljeni rad u časopisu starijem od pola godine članak ili prezentaciju sa nekog seminara.  
Pokušajte da ostanete trezveni u ova vremena smutljivaca i prevaranata/usrećitelja.
N. K.
          

Jesenje lepo vreme i Servantes

Dragi prijatelji,
Prošlo je više od dva meseca od mog poslednjeg ovakvog javnog 'pisma' pa da se javim.
Sad smo u godinama kad se prvo pitamo za zdravlje ... pa da uputim nekoliko reči prijateljima.
Pisao sam ranije da sam imao znatnih zdravstvenih problema ... bio u bolnici 13 dana gde su me izgladnjavali a možda i lečili... tek oslabio sam za kratko vreme preko 25 kg ... dva tri meseca posle sam se bolje hranio i po svojoj metodi ojačavao... i poslednja dva-tri meseca se to i vidi. Povratio sam oko 10 kg i osećam se jači, mnogo bolje hodam ... neke tegobe više nemam, a s ovim što je ostalo 'može se'.  
 Možda mi je u svemu tome pomoglo i što sam se relativno malo bavio strukom... dakle manje i nervirao ... jer stanje je u nas 'za sekiraciju' - što reče jedan moj prijatelj.
Pisao sam po malo - malo od struke, malo nešto sasvim drugo.
 Desi se tako da van nešto zgodno dođe iznenada do ruku ... pročitao sam nekoliko knjiga lepe književnosti a onda i posle mnogo, mnogo godina dođe mi do ruke sada kompletno izdanje - u tri knjige Don Kihota u odličnom prevodu i sa finim objašnjenjima.
Dakle imam tu preporuku za Vas ... videćete koliko je Servantes i sad, posle 400 godina, vrlo lep za čitanje.... pročitaćete i više stotina poslovica koje izgovara Sančo Pansa.  
Svako dobro       

Kapacitet (broj osoba unutar) javne i poslovne zgrade

Pisao sam ranije o problemima evakuacije i ranije u knjigama koje je izdala Zaštita sistem i u knjizi (poslednje izdanje iz moje serije i AGM knjige), dao metodu proračuna po Nelsonu i Moureru uz brojne moje komentare (i korekcije) da bih pomogao da se rešavaju takvi zadaci - koje se po zakonu traže.  No naši zakonodavci su nedavno (izmene i dopune zakona o zaštiti od požara) postavili novi zadatak - određivanje kapaciteta zgrada tako da  se ostvari bezbedna evakuacija.

Ovim zahtevima izgleda kao da pratimo kretanja u razvijenim zemljama EU ... (i kod njih je kampanja da se rade planovi evakuacije i određuje 'kapacitet' ) - što nažalost nije tačno: jer postavljamo korektne zahteve, ali je vrlo nekorektno što nije određena neka savremena inženjerska metoda kako da se ti računi obave -  i mnogobrojni požarci i projektanti, investitori ...gunđaju.
Iako sam napisao što u samoj preporuci SRPS TP 21, pa u ranije objavljenim knjigama, što u ovoj poslednjoj ukupno preko 100 strana o problemima evakuacije nailazio sam na seminarima koje sam držao proteklih godinu dana mnogo nerazumevanja, težnje da se sve to uprosti do trivijalnosti - na koje su ljudi navikli, a što im se nažalost i sugeriše - napr. u nedavno izašlom pravilniku o ugostiteljskim objektima. (navedih 1.4 metra kvadratna korisne površine po čoveku nije precizno i može više da šteti nego što pomaže - naravno možete se pitati šta je to korisna površina ... računaju li se tu i ostave, sanitarne prostorije. hodnici ... površina poda pod kabastim nameštajem i sl.  - o čemu su Britanci vodili računa - iako ne sasvim korektno pisali u napomenama o tome).
Verovano bi trebalo pisati i više i uraditi više primera da projektanti i referenti dobiju ono što žele - neku vrstu niza šablona kako da to rade,  za zgrade određene namene odnosno njihove tehnološke celine (napr. kuhinja, restoran, kafe, diskoteka, sobe, apartmani, recepcija, osoblje itd.).

Još kada sam pisao preporuku (1999.) shvatio sam slabosti metoda koje su u opticaju u razvijenom svetu, odakle naši ljude uče (u USA, V. Britaniji i Rusiji) i nisam se opredelio za metodu, pa ni uradio primer ... Kako znate dao sam dovoljno ulaznih podataka i neke kriterijume, a čekao sam još koju godinu da vidim šta će projektanti odabrati , 'predložiti'. Kako od 2003. (kad je preporuka objavljena) do 2014. nije bilo više od 2-3 ozbiljnije rasprave sa projektantima na tu temu (najdalje je u tome otišao moj drug Branislav Janković koji mi je ponudio svoju verziju proračuna rađenu u Ekselu) shvatio sam da je dosta čekanja i obradio i preporučio metodu proračuna evakuacije po Nelsonu i Moureru (po III izdanju 'biblije' požaraca sveta - američkom SFPE priručniku). Ne mogu da kažem ni da sam taj problem dovoljno obradio (jer je i u tom izvoru mnogo slabosti na koje je trebalo ukazivati i dati predloge - ali je osnovni koncept dobar) a već je stigao zahtev da se obradi iverzan zadatak - odredi kapacitet zgrade.
  Zapravo i inverzan zadatak je počeo da se obrađuje smislenije u istom dokumentu u kome je i obrađivana evakuacija - u BS 5588 (koji je izlazio krajem 80-tih do 1991. a na osnovu koga sam, i svojih saznanja i drugh izvora i pisao TP 21.). Međutim Britanci su 2008. preradili taj standard (iz više delova, uglavnom po vrstama objekta) i napravili jedinstven, obiman BS 9999 - i vrlo smišljeno za postizanje višeg nacionalnog interesa ga darovali narodu i svetu (može da se slobodno skine s neta i odštampa). E to bi nas obradovalo da nije u pitanju jedna vrsta perfidne podvale pisaca tog dokumenta... Nažalost ta podvala se prenela dalje pa tako i na IBC ... prerađena ušla u 'međunarodni građevinski kod' i prepisuje se dalje.
   U čemu je podvala - u tabeli 10 tog BS 9999 ... u kojoj su (verovatno lobisti investitora) preporučili premale vrednosti za 'faktor površine poda po jednom čoveku' za mnoge prostorije, a posebno one koje su namenjene za javne namene. Tamo se mogu naći i vrednosto od 0.3 metra kvadratna za jednu osobu ... za diskoteku, pa i neke druge namene. Ako pogledate preporuku TP 21 videćete da sam pisao da treba 1 kvadratni metar slobodne površine poda... i mislim da ni to nije za neke diskoteke dovoljno reći već treba ukazati na ostale potrebne kriterijume. Jer to je samo jedan aspekt problema ... mnogo je važnije da evakuacija bude bezbedna, a to znači treba izvršiti proveru protočnosti od polaznog mesta do bezbednog prostora i odrediti potrebno vreme evakuacije. Jasno je da vreme evakuacije odnosno brzina kretanja ljudi treba da bude veća od brzine širenja požara odnosno širenja dima uvažavajući i činjenicu da požar može biti i u blizini nekog od (alternativnih) izlaza. Dakle određivanje kapaciteta samo na osnovu preporuka za faktor površine poda (bilo koje korisne povšrine - a trebalo bi samo one slobodne) nije dovoljno!


  To može da bude samo predračun a račun obuhvata kompletan proračun i analizu evakuacije - protočnosti.
  Jasno je zašto je to tako ... razlog je što možemo imati komotne prostorije boravka a uska grla (vrata i sl.) i stepeništa! Dakle treba analizirati evakuaciju i odrediti kapacitet mnogo složenije - i za slučaj da se jedan od najmanje dva izlaza brzo zadimi ...

Već sam više puta pisao .. sve manje je biće još manje prostih zadataka u bezbednosti od požara i to će raditi samo oni koji su spremni da uče i rešavaju inženjerskim metodama zadatke od kojih zavisi život ljudi, pa i da su nešto obimniji. 

         
   

Najava V izdanja SFPE priručnika

Možda ste još dovoljno mladi, poletni i želite da se ozbiljno bavite problemima preventive požara i eksplozija ExS ... i možete da uložite i malo više od 400 US dolara ...
  Ove jeseni izlazi iz štampe V izdanje priručnika američkih (a u novije vreme vreme i celog sveta) inženjera bezbednosti od požara.

 Dakle održavaju ritam ... predhodna izdanja su 1995, 2002, 2008.
No sad su rešili da od jednog naprave tri toma a u igru je ušao čuveni izdavač Springer.
Predlažem da se prvo učlanite u SFPE - Srbija je na spisku SFPE među sirotinjskim državama tako da je članstvo samo 107 USD. Kao član knjigu možete poručiti po ceni od 299 USD.
 Ako imate sklonosti ka nauci i inženjeriji vredeće vam.
 Dosadašnja izdanja nisu pisana za projektante iako im ne bi škodilo da po nešto pročitaju.  
  

Nije istina da naši studenti ne uče ništa o bezbednosti od požara

Poštovani prijatelji,
jutros sam opet tražio nešto na internetu i kako to često biva 'naleteo'  na zrno 'mudrosti'
Često čujem  kako studenti sa naših klasičnih fakulteta ne uče ništa o bezbednosti od požara. Nije istina.    
Uče po nešto ... ali po nešto i pogrešno.

Ovo je jedan slajd prezentacije za studente fakulteta (jedne prirodne nauke) koji uče i ono osnovno za bezbednost od požara.
Kao zaposleni radnik fakulteta trebao bi da je pisac prošao osnovnu obuku i da je naučio nešto i o aparatima za gašenje požara. Možda je umislio i da je ova slika dobra ilustracija - nažalost nije - ovde se prikazuje gašenje aparatima u kojima je prah a potisni gas je ugljendioksid pod pritiskom.

Može li se naći bar malo opravdanje za stav da se teži gasovi od vazduha koriste za gašenje požara - izgleda logično  (i to je ono što je možda imao u glavi) ali jedva je i to smisleno iako je često korišćeni ugljendioksid  (44/29,9 puta) teži od vazduha a haloni znatno teži ... jer to nema veze sa principom na kome radi aparat za gašenje požara.
   Aparati za gašenje koji sadrže gas kao sredstvo za gašenje ili imaju taj gas pod relativno visokim pritiskom ili (oni sa halonima) imaju potisni gas pod pritiskom - i to se lako vidi - po manometru. Dakle ne ističe gas iz aparata pod pritiskom težeg gasa.  

Kad pregledate ovakve prezentacije vidite sa kolikim nemarom su napisane - pre svega u pogledu logičkog izražavanja, težnja da stavovi budu jasni, poruka studentu jednoznačna...   i naravno tačna.    

O proračunima evakuacije

Ovih dana stižu mi pitanja (obično na mejl) o primeni preporuke SRPS TP 21 u proračunima evakuacije. To sam pisao 1999. a koristio kako svoja iskustva, mnoštvo literature i naravno za probleme evakuacije citirani britanski standard BS 5588 (delovi o javnim i poslovnim objektima).
Kako je poznato službeno izdanje Preporuke je izašlo tek 2003. (nije sad umesno da se osvrćem na opstrukciju  nekih ljudi), a primena od strane projektanata i inspektora  je bila prilično zastupljena u narednim godinama, posebno u Beogradu.  Međutim bilo je i izvesnih nerazumevanja. Jedno od njih se odnosi na analizu evakuacije.
Nije mi ni bila namera da u Preporuci izložim metodu za proračun evakuacije - nisu to uradili ni Britanci u pomenutom standardu. Dati su pojmovi i definicije, mnogi elementi za analizu pa i neki kriterijumi, ali da sam želeo da izložim neku metodu dao bih i primer proračuna. U svetu je u literaturi bilo i metoda za proračun evakuacije, ali i sijaset radova na tu temu. Najveću slavu je stekao Ezel Kendik analizirajući problem evakuacije čuvene visoke zgrade u Beču koja je izdata Ujedinjenim nacijama.
Već u drugom izdanju SFPE priručnika (američkih inženjera) bezbednosti od požara slavni Harold Nelson je pokazao metodu 'hidrauličnog toka', prikazao osnovne stavove predhodnika koji su se našli u NFPA i dr- standardima   i utro put za usavršavanje te metode.   Bio sam vrlo skeptičan prema mnogim radovima na temu proračuna evakuacije (ukazivao na greške i slabosti) iskusnim kolegama požarcima objašnjavao da možda nije došlo vreme da se usvoji jedinstvena metoda proračuna evakuacije. Kako je i intuitivno poznato skoro da je bespredmetno proračunavati vreme evakuacije za stambene zgrade s obzirom da vrlo dugo 'pripremno' vreme i odbijanje mnogih da se uopšte evakuišu iz svog stana i na insistiranje vatrogasaca. Za mnoge starije na višim etažama evakuacija može da bude i vrlo opasna i u nekim zgradama je bolje na tome ne insistirati. (poslednjh decenija obimni zidovi stanova su građeni sa otpornošću F90 pa se prenos požara brani na prozorima i ulaznim vratima (u novije vreme se ugrađuju neka sigurnosna pa tako u nekoj meri i otporna na požar).
  Problem evakuacija iz industrijskih zgrada i skladišta je neznatan - putevi su dovoljno kratki i ljudi nisu u problemu, sem ukoliko se  ne očekuje vrlo brz razvoj požara i eksplozija .
   Dakle ostaje problem evakuacije iz složenijih i viših poslovnih i javnih zgrada u kojima boravi bar više desetina osoba (a u nekima ih ima i više stotina pa i hiljada), dakle gde se očekuje pojava zagušenja, povređivanja i gaženja.  Tek pre tri godine sam uvideo da je ipak bolje da se više ne čeka i pokaže neka opštije priznata metoda evakuacije i preveo sam i prilagodio (s obzirom na slabosti) metodu proračuna po Nelsonu i Moureru iz trećeg izdanja (2002.) SFPE priručnika.
  Održao sam dva predavanja na tu temu i na oko 30 većih strana napisao dovoljno o tome i uradio dva primera u knjizi Urbanističke i arhitektonsko-građevinske mere bezbednosti od požara  koja je izašla 2014, u izdanju AGM knjige, a uz malu podršku Inženjerske komore Srbije. U toj knjizi/svesci je ukazano na još veći problem - inverznog zadatka - određivanje maksimalnog 'kapaciteta' u pogledu boravka ljudi neke zgrade. Metod proračuna nije pokazan niti urađeni primeri  jer to zahteva usvajanje nekoliko spornih podataka. Jedan od njih je (nerazumna) želja i mnogih požaraca da predhodno usvoje vreme kretanja tokom evakuacije i to neko malo vreme (često 5 ili 10 min - što je lepa želja, načelno je moguće iz primenu vrlo širokih koridora evakuacije već od prvih izlaza pa do KI ali to je skupo. Kad se usvojitako nerealno malo vrene bežanja, obično se štimuje 'na silu'  - posebno za visoke zgrade i 'proračunom pokazuje' da je sve uredu.
  Kako je poznato u matematici inverzne operacije dovode do novih problema (množenje u odnosu na deljenje ili napr, stepenovanje u odnosu na korenovanje dovodi nas do nove klase brojeva) . Tako i ovaj inverzni problem (kapaciteta) mnogi nadležni izgleda ne razumeju dovoljno i olako su plasirali to kao lepu želju u tekst zakona. Narvno može se i to relativno lako rešavati uz pomoć direktnog metoda i uz primenu poneke dosetke.  To je nekorekto - onaj ko nešto novije a složeno traži trebao bi da održi bar nekoliko seminara na kojima bi prikazao metodu i uradio bar dva primera. Podrazumeva se da to treba da bude nešto korektno, realistično.  U svakom slučaju postoji nekoliko kriterijuma koje treba primenjivati i proveravati. Oni koji su pažljivo čitali knjigu i posebno onaj deo koji se odnosi na primer Nelsona i Mourera  i moje komentare o tim slabostima bar su mogli da shvate da se u delovima zgrade pri požaru formiraju gužve ispred nekih vrata, sučeljavaju tokovi begunaca, usklađuje 'pakovanje',  ulaz u stepenište itd. i da je često nužno menjati prvobitno usvojena rešenja za vrata, širinu stepeništa itd. Nažalost naši projektanti a pogotovu izrađivači planova često nemaju 'snage' da se bore sa naručiocem da predvide ono što bi trebalo (bar šira vrata, ili više vrata, odnosno koridora) već natežu račun i rade ga formalno računajući da neće biti ni proveravan... pa ako prođe...
  Ranije sam u svojim obimnijim knjigama u izdanju Zaštita sistem - o hotelima i poslovnim zgradama i drugoj o javnim zgradama obrađivao mnoge specifične činjenice važne za korektnu analizu evakuacije. U svim mojim radovima je ukazano da je važnije da evakuacija bude bezbednija umesto da se 'siluje' da bude naročito brza, a to znači da je važno da se spreči prodor vatre i dima u koridore evakuacije, stvaranje klopki za begunce a to je moguće izvođenjem korektnih i dovoljno brojnih alternativnih koridora evakuacije itd.  
   
  Možda se neko već malo više potrudio i prelistao neki od stotine radova na temu evakuacije - mogao je naći na koješta., previše 'đubreta'.  Pisali su radove na ovu temu i oni koji nemaju pojma o požarima ali su umislili da imaju ideju o vizuelnom predstavljanju kretanja ljudi u zgradi koju mogu plasirati svojim mentorima - koji izgleda ne znaju skoro ništa, čim su puštali da se takvi radovi objavljuju u 'stručnim' časopisima.

Ovakve vizualizacije kretanja ljudi koji čine programeri neke su ubedile da ovo nešto vredi - uglavnom je samo ideja vizualizacije dobra ali je obrada zbog slabosti (jer se ne vodi računa o realnosti stanja (vrata, stepeništa, kretanju dima  i dr. )), različitim brzinama kretanja...  obično još beskorisna. To ne znači da ovo nije dobar pravac ali potrebno je još mnogo znanja i rada  da tako nešto vredi.       

Nov koncept (Rev. 3)

Poštovani čitaoci,
Kako možete da vidite mnogi postovi su izbrisani - ne samo oni koji sam pisao o nacrtima i novim tekstovima zakona već i  po nešto drugo (a neki su skraćeni). Nešto do takvih sadržaja će možda (ako ih uopšte bude) naći mesto u blogu Forum a ovaj blog će imati jednostavnije sadržaje.
Bilo je više postova o zakonima bez komentara a vidim da ih je pregledalo i više stotine osoba: neki su mi komentarisali u susretima kako i oni slično misle, većina hvalila ... ali po ishodu - vidi se da kritika nije pomogla - i mnogi čitaoci ostali su samo čitaoci i pisci  i zakonodavci su isterali svoje.
Pasivnost mnogih inženjera traje decenijama i za ono što je njihova osnovna delatnost. Jedino su izgleda advokati u ovoj zemlji sposobni da se izbore za neka svoja prava. Za to mislim da znam objašnjenje, ali neću sad o tome (a možete se i sami lako prisetiti).
 Početkom godine 'stigle' su me (posebno u januaru i februaru) bar dve bolesti, ispoljile sinergetsko negativno dejstvo i naglo sam oslabio. Lekari su mi objasnili da je to i dobro što sam se vratio na masu od oko 80 kg (koliko sam imao davno - u momačkim danima - dakle izgubio oko 25 kg). Proveo sam 13 sam u bolnici (u vrlo jadnim uslovma) i imao dovoljno vremena i da 'mudrujem' - s obzirom na nesanicu. Kasnije se stanje malo poboljšalo - mogao sam da malo spavam - bolje sam se hranio i nastojao da ojačam, popunim mišćićnu masu. Nekoliko nedelja kasnije bio sam dve nedelje u Banji  Koviljači i takođe imao vremena da razmislim o svemu i svačemu i tamo je i sazrela ideja i za ovu promenu. Od tada je prošlo skoro dva meseca i nadam se da mi se stanje zdravlja neće pogoršati.  
Nije bitno da napišete komentar na neki post koji sam napisio ali možete početi sa plasiranjem svog stava i od toga.
      

Nova knjiga iz serije AGM knjige

Dragi čitaoci,
kako je najavljeno u predhodnoj knjizi iz ove serije izašla je juče iz štampe treća od 5 knjiga
dakle počev od Glosara i knjige Požari i njihova dejstva tu je sada i treća:

 Glosar je rečnik osnovnih termina za neku stručnu oblast.
 ISO već odavno ima terminološke rečnike za bezbednost od
požara /i eksplozija/ a i Jugoslavija i Srbija su pratile taj razvoj i tokom peko 30 g. doneseno je više verzija rečnika.
Glosar sadrži mnogo više od standardnih termina i definicija
- više od hiljadu stručnih termina sa objašnjenjima, slikama i mojim ilustracijama i neophodan je za prevodioce standarda
i stručne literature (sa engleskog) ne samo za bezbednost od požara već i za arhitetkturu, građevinarstvo, tehnologiju i druge oblasti.

Požari i njihova dejstva je knjiga koja je pisana kao udžbenik sa naglaskom na novija tumačenja brže oksidacije, mogućnosti za nastanak požara s obzirom na primenu mnogih novih materijala i tehnologija u industriji. Kako je u naslovu knige navedeno govori se i o dejstvu požara (vatre, dima - uopšte efluenata požara) na ljude, ponašanju materijala i konstrukcija izloženih požaru - dakle govori se o standardnim testovima zapaljivosti, brzini fronta gorenja, produkciji dima, otpornosti kontrukcija itd.
 Pokušano je da se objasni kolike su mogućnosti za obmane potrošača u pogledu 'viđenja' požarnih osobina i performansi materija, materijala (homogenih i kompozitnih), kompozicija materijala... šta je element, a šta konstrukcija i koji su njeni atributi (otpornost na požar i dr.)    
 Dati su i osnovni koncepti preventive - napr. o separaciji veće zgrade u požarne segmente i dalje u požarne sektore pregradnim konstrukcijama otpornim na požar  - kao podloga za knjige koje slede.

Urbanističke i arhitektonsko-građevinske mere bezbednosti od požara je napisana u istom formatu kao predhodna - zapravo ima takođe 200 strana (uvećan format 27 x 20 cm, sa dve kolone) osnovnog sadržaja (obična štampa), ali i prilog od 4 strane sa slikama u boji (sa idejom da se pokažu realno boje plamena, dima, ostataka posle gašenja požara i dr. Knjiga je naravno pisana za urbaniste, arhitekte, građevinske inženjere i inženjere bezbednosti od požara i druge koji se bar u nekoj meri bave i sličnim poslovima (a ima mnogih sučeljavanja i delimičnih preklapanja).

S obzirom na lično iskustvo sa inženjerima pomenutih oblasti i u ovoj knjizi (ili svesci)  je dat veliki broj primera kroz slike ili crteže - sa komentrima šta valja ili šta ne valja na izvedenim objektima. Nekima ovaj stil odgovara - nekima ne. (one koji bi hteli više teorije požara upućujem da mi se jave meilom a one koje interesuju zakoni, podzakonksa akta i sl. preporučujem da potraže te javne dokumente na internetu. Standardi su pred kraj ove knjige pomenuti u vidu duže liste; kako su oni zaštićeni od kopiranja (i u delovima) ostaje da se zaintersovani obrate Institutu za standardizaciju Srbije - pre toga mnoge informacije mogu dobiti na sajtu ISS.
Na oko 30 strana prikazana je metoda proračuna evakuacije i urađena su dva primera i za neke će to biti jedini (domaći) izvor da rešavaju takve probeleme.
     Moja procena je da je najveći broj inženjera pomenutih struka još na početku razumevanja i osnovnih koncepata bezbednosti od požara (u šta se možete lako uveriti i u predhodnim verzijama Zakona o planiranju i izgradnji i nekoliko verzija nacrta izmena i dopuna) pa nažalost i u drugim zakonima i drugim propisima koji su doneti poslednjih desetak godina a odnose se na bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu od požara, u nekoliko drugih srodnih oblasti. Još gora je situacija u planiranju, izgradnji i korišćenju objekata (o tome je argumentovano pisano u uvodnim poglavljima).
i u ovom blogu.
 Da je pisana u standardnom formatu udžbenika (B5) i normalnim fontom, sa nešto preglednijim slikama  knjiga bi imala preko 300 strana i naravno bila bi skuplja. U ovom obliku knjiga je prilagođena za korišćenje i u biroima i za studente. 
  Nedavno sam na internetu našao i jednu prezentaciju koju je pisao - dr. James Quintiere, jedan od sigurno prvih pet požaraca u svetu ... čovek koji je napisao 'najnaučniju' knjigu iz ove oblasti, za doktorske studje (o fenomenima požara)  ... i bilo mi je drago kad sam uvideo da je i on shvatio da postoji potreba da se omasovi baza (pa je pisao slično kako ja, pre 10-15 godina) - da se pojača  znanje studenata i početnika, stvore bolji uslove za ulazak mladih u struku i nekih baš radoznalih i upornih - u nauku.  Na našem tržištu je nažalost malo korisne i savremene literature a i mnogo  isečaka iz prevaziđenih knjiga, pa i sa puno smutnji i grešaka. U ovoj oblasti odavno sam ukazivao da je vrlo važno razumevanje suštine - vrlo precizan jezik... često ulaženje u finese standarda... izbegavanje zabluda u koju vas mogu nemoralni 'veštaci'. Neki od naših ljudi su to kasno shvatili.
     Govorni jeziki i naivna logika laika mogu da vas zavaraju: ponoviću bar nešto:
    - materijali koji su svrstani u negorive po standardnom testu mogu da se zapale i naravno gore.
    - neki materijal koji se svrsta službeno u gorive ne gori (plameno).
    O tome i mnogim sličnim 'finesama' ( kriterijumima za klasifikaciju materijala) je pisano dovoljno detaljno u predhodnoj knjizi a u ovoj trećoj se vidi gde je to važno - za građevinske, enterijerske i druge materijale.   
   U knjizi se osvetljavaju detaljnije problemi hitne evakuacije i pokazuje na primerima kako se prave takve analize.      
 S obzirom na unapred definisani broj strana i nešto vredno što je moglo biti uneto je izostalo.
 No nešto od toga će biti uneto i u sledeće dve najavljene knjige. Preporučujem svima koji se opredele da se bave bezbednošću od požara (i eksplozija eksplozivnih smeša) da koriste sve knjige iz ove serije... Za nabavku knjiga iz ove serije obratite se izdavaču:
 AGM knjiga Beograd... potražite uslove nabavke telefonom, a na internetu... imate i drugo.
  Za sve u vezi stručnih pitanja, komentara, primedbi  ... pišite autoru na mejl. - dat u ovom blogu.  

                     
   

Utisci sa obale od Benidorma do Barselone

Uz dobro upućene kao vodiče  i za 5 dana može dosta da se vidi ... naravno pre puta se ponešto prouči sa interneta. 
Privatna poseta je bila prilika da se bolje upozna Valensija grad sa naglim razvojem u posednjih dve tri decenije. Valensija (područje - generalitet i sam grad) ima vrlo zanimljivu istoriju ali ovo nije mesto za te lepe priče. Umni vodeći ljudi generaliteta i grada su shvatili prednosti koje im je priroda podarila i mogućnosti u Evropskoj uniji (a i šire ... pa tako i Rusiji).
Ulagali su mnogo u prostorno i urbano planirannje pa je novac koji je stizao iz sektora turizma i usluga (preko 85 % prihoda) pametno iskorišćen.  Ima mnogo širokih avenija, parkova, trgova, kružnih okretnica na raskrsnicama... vrlo zanimljivih zgrada ... i onih prepoznatljivog stila čuvenog njihovog arhitekte/građevinca dr. Santjaga Kalatrave ali savremene urbanističke i arhitektonsko-građevinske mere bezbednosti od požara su im malo primenjene. 

   
   Mnoge nove zgrade su nešto više nego što priliči i što je bezbedno (uslovno ... preko 8 etaža za stambene zgarde i 10 etaža za poslovne i hotele). Zgrade, a posebno noseće konstrukcije, jesu od pretežno negorivih materijala ... Ima izgleda više stambenih zgrada sa otvorenim atrijumima - u jednoj takvoj sam 'obitavao' (ovako se nekad pisalo i govorilo u Srbiji).

    Pogled sa prozora stambene zgrade (inače vrlo solidne gradnje u užem /novom/ centru grada) na park i u atrijum u kome su (divlje?) izgrađene neke ostave i sl.); nije možda problem ovakvo izvođenje kanalizacije ali jeste izvođenje razvoda gasne instalacije! 

    Nadzemnih hidranata na uličnoj vodovodnoj mreži praktično nema... video sam samo jedan ali u dvorištu jedne fabričice.
  (neću prikazati slikama poznate nove zgrade ali ipak da vidite nešto od toga i ovako).

Ove zgrade spadaju u one što sam konstatovao da se s njima nisu usrećili -  jer daleko je od bezbednog. Možda je to pravljeno za strane insvestitore - predpostavljam nešto starije Nemce i Britance koji dolaze da budu na sunčanoj obali lepog vremena, dobre i relativno jeftine usluge.

 Ima i vrlo velikih garaža i to podzemnih/suterenskih skoro bez ikakvih instalacija bezbednosti. Prevazišli su fazu fetišizacije automobila ...

 Gradi se mnogo na jugu od grada na mnogim uvalama sa lepim plažama i ima lepih naselja ali ono u Benidormu kao da nema veze sa urbanistima generaliteta Valensije. To je najvulgarniji urbanizam ..
Zgrade male osnove ... jedva 15 x 12 a visine 25 spratova... i ko tu dolazi i boravi ... pa stotine hiljada odjednom Britanaca, Norvežana, Nemaca ... i Rusa. Poslužuju Bolivijci.... i Rumuni.
  Neću pokazati nijednu sliku ... ako idete na letovanje na tu stranu idite u neko drugo mesto a tu dođite na izlet...šetnju i palačinke. Ako vam se posreći da ne duva jak vetar možda će vam prijati plaža. Ja nisam imao sreće s vetrom.
  A šta reći za drugu stranu ... putovanje vozom do Barselone ... pruga ide dobrim delom pored mora pa vidite i puno plaža. Voz tipa talgo (nekad pre oko 50 g. bio je visoka tehnologija) pređe oko 370 km za oko 3 sata. Ima u Španiji mnogo bržih vozova ali ni taj talgo nije loš.
   A Barselona ... pa nisam od onih kojima se sviđaju dela Gaudija ... ali lepa je Barselona ... i bez tih zgrada ... srećom ima gde da se širi i postaje sve veća ... Za sad drže se nekih pravila urbanizacije.. imaju  meru za nasrtaje osionih... graditelja i priučenih usrećitelja... Prihod od turizma je ogroman ... i biće Barsa sve veća ... za sad u metropolitenskom području preko 4.5 miliona stanovnika ... i bar pola miliona turista.

Znam da štede vodu ali zašto čuvene fontane ne rade pre 21h nije mi baš jasno.... za to je potrebno samo električno napajanje pumpi ...i da 'vrte' tu vodu ...  a turista ima na desetine hiljada koji nisu baš svi toliko izbirljivi za taj spektakl u punoj igri vode, svetla i muzike i voleli bi da vide i u neko ranije vreme.
  Za kraj ovog posta o jednom utisku: Valensija koja toliko mnogo može da ponudi turistima .. trebala bi da ima dobru pitku vodu ... iz česme u stanu izlazi voda koja je kako kažu domaći ispravna ali previše 'tvrda' ...s puno kalcijuma .... svi piju flaširanu ... ne znam kakva je ta ali od nje sam stalno bio žedan... možda bih se privikao posle mnogo dana?     i ne bih im to 'uzimao za greh'. Ovako ne. Šteta ... Valensija je dobila ime u antičko vreme i označavala je za daleki Rim 'dobru vrednost' ... Valensijanci su pametan i ponosan narod ... neguju i valensijanski jezik ... neobično su predano negovali građanski stil života ... javne površine su velike i dobro uređene... mnogo toga je dobro urađeno za građanina, pa i turistu.  Ali odavno svi veliki pravi turistički gradovi sem klupa na šetalištima imaju i česme sa pitkom vodom.
  No to je slabost i savremenog Beograda (malo je preostalo javnih česmi sa pitkom vodom ...  a bilo ih je na stotine do I sv. rata);  desetine još postoje ali voda je 'presušila' ... nebriga vlasti za sadašnje i buduće turiste... 'oslanjaju se oni na splavove'.                            

   


     

Voda i vatra i Vlada i stihija

Poštovani čitaoci, 

Prošlo je mnogo dana kako nisam pisao,
iskrslo je nešto značajnije što će možda da pomogne novom premijeru da nešto osnovno razume .. pa ako on shvati onda će shvatiti i Vlada, odnosno nadležni ministri ... znaće on kako to da im prenese,  zada zadatke. 
   
     Da se neko u našim medijima iole ozbiljnije bavi bar malo inženjerijom...  znao bi da u Zapadnoj Evropi, napr. ne tako dalekoj Austriji, već najmanje 200 godina nema stihije ... U prirodi može biti i niz sušnih proleća (pa i godina) pa i na istom mestu i niz godina značajnijih kiša. Austrija je još krajem XVIII veka zato preventivno gradila nasipe i na Savi, Tisi, Dunavu ... i mnogo manjih reka (Tamiš, Begej...) i kanale za akumulaciju nadolazeće bujične vode, za ribnjake, navodnjavanje i vodeni transport... i sve to je izgrađeno samo ručnim alatima - ašovima i lopatama. 
    Nije to neka velika nauka da se bar proceni koja su to mesta i u Srbiji i da se tu ne dozvoli neka značajnija gradnja .... da se ostavi taj teren za pošumljavanje, možda voćarstvo, ispašu stoke. Ima Srbija dovoljno zemljišta koje neće biti plavljeno ni jednom u hiljadu godina - ali izgleda nema ili vredne prostorne planere ili ljude na vlasti koji će da slušaju šta oni od te struke savetuju...pa možda nije ni to ... zanemarivalo se mnogo toga u preventivi...

    Odavno znamo da Srbija ima problema s bujičnim vodama i klizištima, gde je to kritično...  i zna se i kako se to rešava... ima sad i mehanizacije pa ne mora žuljevitim rukama da se radi ali mora da se radi stručno i temeljno... da voda nasipe ne probija, pa da se još doda.... budu nasipi bar metar viši od 'istorijskog maksimuma', smanji rizik za stotine hiljada ljudi i za mnogo decenija. No decenijma se gradilo i uz bujične reke... urbanisti su bili službenici lokalnih i viših vlasti i bavili se estetikom, punjenjem budžeta ... Radilo se verovatno po nešto i na zaštiti od bujica ... ne znam koliko... ali se pokazalo da je rađeno slabo. Nekad se pokaže da je priroda brža i ljuća nego što prognozeri i planeri predviđaju - pa ako ne planirate tako da bude bezbedno i za života vaše dece i unučadi - slabo ste radili. 
   No ako država neće ili ne može da na svim obalama rečica i reka izvodi dovoljno dobre nasipe (naravno nije to ni jeftino ..mnogi cene da ima drugih prioriteta) -  može i mora da zabrani (divlju) gradnju ne samo naselja (pa i negde gradića) već i pojedinačnih kuća na plavnom području i nešto iznad njega, a ne da posle mora da na veliku brzinu spasava i ono što se jedva spasti može ... da se država bruka (jer se time otkriva da nema poštovanja struke u prostornom i urbanističkom planiranju i građenju) u svetu i moli za pomoć ...  a ne može da se priđe ugroženima jer su poplavljeni magistralni putevi, odneti mostovi, isključene trafostanice  da ne bi i došla struja do poplavljenih kuća ...

   Jeste ovo izuzetno mnogo kiše i u Srbji, ali i zapadno, pa je mnogo vode stiglo Savom ... nije umesno sad pridikovati, ali  .... da je bilo boljeg planiranja i preventivnog rada bar od 2001. za tih 13 godina moglo se mnogo toga sad pokazati kao dobro uložen novac i trud.. i bilo bi bar upola manje gubitaka.  
    Pokazalo se kao velika greška podizanje tako skupih i značajnih objekata kao što su termoelektrane na terenu koji može biti poplavljen ...ako nije bilo drugih mogućnosti moglo je nekoliko desetina (pa i stotina) hektara biti nasuto i bar 3 m podignuta kota terena.        
    Moguće je da će već za desetak dana, kad se voda povuče po nešto biti i brzo sanirano, ali nije to ono što nam treba ... trebaju nam sistemski drugačija rešenja ...kao posle Velikog požara u Londonu 1666.

 

(ovo je slika iz St. Luisa od pre nekoliko godina; i oni su računali na istorisjki maksimalni vodostaj) 

   Ako mnoga naselja koje su sad najviše stradala zbog divljeg urbanizma ostanu tamo gde su sad biće jasno da se nismo 'dozvali pameti'.  
                   
   Taj isti primitivni i pogubni urbanizam kriv je mnogo više stradali od požara i to svake godine  (godišnje strada od požara preko 100 osoba a po mojoj proceni bar pola od toga zbog grešaka u urbanizmu) nego što će biti za sve ove poplave. Potsetiću da postoje znanja da ne bude velikih požara ... da je nastanak požara moguć - jer ljudi rade, pa i ponekad pogreše...  ali da je svaki veliki požar i jedne jedine kuće,  posledica niza slabosti sistema  - nikakvog ili traljavog odnosa države prema preventivi ... oslanjanje samo na gasioce i spasioce ... ('vatrogasne mere'),  nedostatku korektih stručnih propisa, strogog državnog nadzora u sprovođenju propisanih i mera dobre inženjerske prakse... jer 'objekat nije bio spreman za veći požar' ... 
    Biće posle ove tragedije puno priče, saveta ... već se s vrha države konstatuje da je sve... sve učinjeno što je do ljudi .. pa sad ostaje da se molimo!    U koji vek unazad bi to hteli da vrate unazad naše umove?
    Nisu uradili skoro ništa godinama (a mnogi su u vlasti i 14 g.) da se to spreči... a sad im se čini da se u dva-tri dana kampanjskog rada učinili nešto što će ih osloboditi bar griže savesti.
   Hoće li odgovarati oni koji su izdavali urbanističke i građevinske dozvole za kuće koje su se našle do drugog sprata u vodi? A ministri, gradonačenici i dr. koje su takve postavljali i posredno, ali po funkciji odgovorni za ne malo ljudskih života i štetu od bar milijardu evra?   A tražiće da se krivica za njihove propuste raspodeli i na sve u državi .... radnke, panzionere a posredno uzimaće i od sve dece.     
   Hoće li premijer i nadležni ministri iz ovog događaja izvući pouke iz ova dva dela javne bezbednosti i preduzeti prave korake, kao odgovorni ljudi.
    Posle Velikog požara u kome je izgoreo veći deo Londona (ali stradalo svega nekoliko ljudi) tri umna čoveka su prvo dobili zadatak pa napisala Rebuilding Act (Zakon o ponovnoj izgradnji) Londona... i to je bila prekretnica u politici u domenu javne  bezbednosti.  Imamo li ni bar slično moralne i stručne ljude - kakvi su davne 1667. bili Wren, May i Plat.               
                   
      

Jesenje teme

Ranije sam predviđao da ću pisati bar jednom u dva meseca...  posle se to razvuklo na tri . Kako je sredina jeseni još izgleda da održavam tempo.
Bilo je za protekla tri meseca zanimljivih poslova i događaja ...pa da počnem:
Da pomenem da sam se sa velikim zakašnjenjem (od skoro desetak godina) upustio u analizu metode za proračun evakuacije prema Nelsonu i Moureru (po III izdanju SFPE priručnika) i na izvestan način dopalo mi se. Iako je primer koji su obradili skoro idiotski loš, i ima drugih slabosti (koje su me verovatno ranije i odbijale) metoda je... kad se bolje razmisli...  prihvatljiva za naše projektante ... prosta aritmetika.
  Naravno bilo bi dobro da tokom analize i računa pažljivo baratamo podacima ... preračunavamo mere (iz inča i stopa u metre)...i cenimo realnost ....a mogućnosti za greške su velike .. kad se gleda na posao sasvim formalno...
Napravio sam od toga (i onog što mu pripada iz mog iskustva)  rad od oko 40 strana pa posle i prezentaciju i održao dva predavanja ... jedno na seminaru u organizaciji Instituta Zaštita Preventiva iz Novog Sada a u hotelu Palace u Beogradu.. i na bienalnom skupu DITUR-a u Sava centru nedavno (sredinom oktobra). To je možda samo početak veće aktivnosti ... jer zahtevi za ovim analizama će se postaviti kao zakonska obaveza ..

   Nevolja je u tome što se među našim projektantima nalazi i jedna ruska metoda i neke druge koje nisu dovoljno dokumentovane pa su takođe moguće veće greške. Jedna elementarna je da se izvode kao neki proračuni za evakuaciju iz stambenih zgrada ... i naravno većina se 'upeca'  (neki i da dopune 'Glavni projekat zaštite od požara', zadovolje zahteve priučenih ... )  i računa vreme u kretanju od polaznog mesta do bezbednog mesta i dobije naprimer da je to vreme šest minuta...
   Mnogi autori raznih metoda u želji da one budu šire primenjene 'zaborave' da navedu  gde one imaju smisla (u ovom slučaju za javne i poslovne zgrade)... gde je nešto od toga moguće primeniti (kao ovo naprimer za višeetažne stambene zgrade uz odgovarajuće komentare) a gde to prosto nema smisla (za obične prizeme skladišne i industrijske zgrade. Nažalost biće verovatno i onih koji će umisliti da je sve to prosto i da će isterivati neko svoje shvatanje. 

   Da podsetim .. u Tehničkoj preporuci SRPS /JUS/ TP 21 uneo sam vrednosti pojedinih vremena u procesu evakuacije i definisao pripremno vreme  ... vreme kad ugroženi premišlja da li da je uopšte ugrožen i često oceni da nije pa ni 'ne mrda' iz stana računajući da će profesionalni gasioci odraditi posao ... oa kako je to pripremno vreme praktično uvek veće od 15 min a često i preko 60 min sasvim je neumesno izvoditi neku računicu kojom bi se pokazalo da je vreme kretanja od stana do bezbednog mesta uobičajenih 3 do 5 minuta. računajući sa elementima koji proizilaze iz zagušenja pred vratima i sl. suženjima (grlima). U takvim slučajevima, odnosno za takve zgrade mnogo je važnije dobro rešiti pouzdano požarno izdvajanje stepeništa  (i odrediti njegov smeštaj na neki od prioritenih mesta - satelitsko, istureno, obodno nego na najrizičnijem 'unutrašnjem' ) nego 'proračunavati' preciznije vreme kretanja koje je delić vrlo neodređenog ukupnog vremena procesa evakuacije ... Naravno ovo je bilo moguće razumeti i u komentarima preporuke i knjigama koje sam pisao na tu temu (videti knjige koje je izdala Zaštite sistem)... no nadam se biće prilike, biće rasvetljeno i u trećoj 'svesci' ... nove edicije ...
pa da predstavim drugu svesku te serije koja je nedavno izašla iz štampe: 190 strana skoro A4 formata.

To je posle Glosara (rečnika), kao nulte knjige(sveske)  ... sledeća za one koji ulaze u ovu naučno-stručnu  oblast naglog razvoja a u kojoj (kako je to i donekle normalno na početku) ima mnogo smutnji ...prodavanja bajatih i pogrešnih/odbačenih stavova ... pa izvolite, gledajte, čitajte... komentarišite i i predlažite.
Srećna vam jesen ... imali smo bogat rod...  voća i povrća  ima u velikim količinama na pijacama Beograda. N.K.

Letnja tema: Građevinski materijali - Da li je moguće da u Srbiji neko odgovara za obmanjivanje potrošača

Mogućnosti za obmanu potrošača su vrlo velike jer su korisnici (a među njima i projektanti. izvođači, oni koji obavljaju poslove nadzora u građenju)  lenji i neodgovorni da pročitaju i prouče i one osnovne propise (pravilnike, preporuke) i standarde o ponašanju na dejstvo požara građevinskih i enterijerskih materijala.

 Ima nekoliko poštenih zastupnika novijih građevinskih materijala koji se trude i da edukuju domaće korisnike pa navode i izvode iz standarda ali je mnogo više onih koji ih obmanjuju - kako su njihovi materijali negorivi a neki još pišu i da su samogasivi - a radi se o pločama od penastih izolacionih materijala za fasade ili izradu ventilacioih kanala ili njihovo izolovanje ...  ili sendvičima sa takvom ispunom.     

 

Prošlo je dosta dana, kalendarski cela zima ...
Ne bih sad o tome šta sam radio i sličnim novostima već o jednoj molbi ..

Javljaju se razni ljudi (studenti, referenti, projektanti gazde graditelji i dr.) s pitanjima  i traže odgovor na neko pitanje  i stvore mi dilemu - da li da uopšte odgovorim ...

Kako možete videti ispod (u ovom blogu) o sebi, svom radu sam pisao mnogo toga i ne vidi zašto se neko usteže od osnovih podataka o sebi, o tome koju diplomu ima ...gde i šta radi  a naravno i da detaljnjije prikaže ono što ima veze s pitanjem

Poznato je od antičkih vremena da od dobro/precizno postavljenog pitanja možete dobiti vredniji odgovor  inače onaj koji ima i najbolju nameru da vam odgovori ima problem da razume šta pitate, ... pazi  kako da ne promaši pitanje pa često navodi alternative, piše i ono što vam ne treba ... troši i svoje i vaše vreme
 Pitanja projektanata i referenata su nekad apsurdno napisana ... ne kažu ništa konkretno o objektu a očekuju korektan odgovor ... tako ne ide prijatelji ... nije isto - bilo šta da pitate ... da li je objekat prizemni ili troetažni ili sa 9 spratova . .. i da ne navodim dalje .
    
Dakle molim da ubuduće svi oni koji nešto pitaju, posebno ako se  javljaju prvi put, daju o sebi osnovne podatke ... ime, prezime, gde žive, šta rade i za koga (imaju svoju firmu ili rade za neku i koju), kojeg su zanimanja .. pa da onda razvezu to /pitanje/ na šta hoće da dobiju koristan odgovor.
       Jedan moj poznanik, dobar tehnolog,  je pre oko 35 godina govorio, kad bi ga neko pitao nešto poslovno ... predstavite se da bi znao kako s vama da razgovaram ...  izgledalo je to nekad grubo ali vreme pokazuje da je čovek bio u pravu ...  naravno još više je bio u pravu što se tiče samog predmeta razgovora.

Bezbednost od požara i eksplozija ES zahteva stručnu vrlo preciznu i poštenu, otvorenu raspravu ...Iz bogatog iskustva - da ovde komenatrišem samo one koji ne prikažu stanje dovoljno dobro .. prikrivaju ono što im iz raznih razloga ne odgovara pa taktiziraju, igraju neku svoju mutnu igru ...da me poluistinama navedu na njihov stav pa da mašu time što sam rekao nekom trećem koga u nešto treba da ubede  ...kao nekim argumentom ...s takvim igračima mogu da počenem nešto ali nikad i da završim ...
 Nema razloga da se previše uzdržavate u pisanju kad pitate ...neću vam biti konkurent u poslu na kome radite ...    
  

Dragi prijatelji, znani i neznani (oni koji mi u susretima govore da sa zadovoljstvom čitaju moje blogove) ...
nisam se javljao poslednjih nekoliko meseci kako sam ranije predviđao a razlog je privođenje kraju završnih radova na jednoj obimnoj knjizi :

 Knjiga je pisana o inženjerima istorije (najvažnijim zakonodavcima, pokretačima raznih naučnih škola, religija, filozofskih pravaca ... i naravno velikim inženjerima) - onima koji su menjali društvo svojim delima a neki i nedelima ).

Drugi deo naslova ukazuje da je knjiga pisana za inženjere - znatan je sadržaj o naučnim i tehničkim inovacijama, biografijama naučnika i inženjera i sa brojnim ilustracijama pa može biti zanimljiva da se po nešto i nauči.

Treća napomena je da se daje osvrt na vreme hladnog rata i procesa u svetu do današnjih dana.

Knjigu sam pisao prvo za sebe i svoju decu inženjere Dušku i Petra a zatim za sve radoznale inženjere.


Knjiga ima 606 strana i formata je 204 x 265 mm koji se pokazao vrlo dobar za pisanje u dve kolone.
Kako su fontovi mali (10 i 9 ) na tolikom broju strana stalo je mnogo toga. 
Prvi primerci su odštampani u vrlo malom tiražu - za najbliže prijatelje... Povez je običan plastificiran. Ideja autora je bila da izdanje bude jeftino kako bi knjiga bila pristupačne cene.

Ako ima zainteresovanih za ovu knjigu javite se na meil

Svako dobro.
 N.  

Letnja tema

 Naši pradedovi su posle I svetskog rata shvatili da moraju da razvijaju domaće vrhunsko znanje ...da ne budu žrtve raznih veštih 'pecaroša' ...  i uz značajna odricanja su stvorili tada evropski značajnu istituciju .. čiji je naslednik IMS - Institut za ispitivanja materijala u Beogradu ... naši dedovi su 50-tih stvorili ustanovu za standardizaciju... slali mnoge referente i predsednike komisija na sastanke komiteta ISO i IEC gde je Jugoslavija bila sa statusom glasajućeg člana .... onda su potomci 90'tih počeli da to guše, da bi domaći muzičar/ministar namakao omču .  i došli smo u sramotnu situaciju ... da treba da komisijski priznajemo strane papire ... a na osnovu prevoda sudskih tumača  ...( baš će to biti od pomoći ,,, govorio sa na mnogo mesta kako ova država nažalost nema ni pet stručnjaka koji su u stanju da dobro prevedu neki prosečan izveštaj o ispitivanju iz domena požarne bezbednosti ... i to nije samo naša muka ... to su konstatovali i mnogi u Nemačkoj kad dobijaju izveštaje o ispitivanju napr. iz Britanije pa se ograđuju).
Mala Slovenija je dobila podršku države i opremila svoju ustanovu ... ali verovatno ona nije imala 'savetnike' spolja i iznutra... ne bih rekao da su naši očevi, oni koji se brinu za institute,  toliko nevešti u ovoj oblasti... no možda i jesu ... jer su i oni zaboravili neke lekcije iz istorije...pa možda i to.. Nekad je u našoj politici važio princip reciprociteta ... kod naših novih Evropljana... i time se trguje...         
     

Još neke aktivnosti

Krajem maja i početkom juna imao sam još tri aktivnosti
1. U okviru sajamskih događaja (bezbednost od požara i bezbednsot i zaštita zdravlja na radu u organizaciji ova dva ministarstva) i jednosatni prilog DITUR-a u vidu prikaza radova na 4 teme.
  Ja sam vodio taj prilog i dao prikaz nekih problema projektovanja garaža.
  Predstavile su se i tri firme prijatelji DITUR-a sa svojim proizvodima.   
2.  održao sam predavanje i 'radionicu' sa slušaocima u okviru seminara u organizaciji Unije poslodavaca Srbije
3. Uzeo sam učešće na seminaru u Institutu Mihajlo Pupin na teme vezane za inteligentne zgrade sa temom o  integraciji bezbednosnih funkcija u inteligentni sistem. (o ovome će verovatno nešto biti i na sajtu Inženjerske komore Srbije)

Dolazi vreme leta kad nema takvih i sličnih aktivnosti ...
Primam zanimljive meilove i nadam se da ću na sve odgovoriti ..

Hoćemo li se potruditi da bar malo idemo napred

Povod: ukucao sam 'teorija požara' i video koješta a ništa vredno... probajte ...
jedna srednja škola koja obrazuje tehničare u Nišu navodi svoj program i predmete i ... nema ni predmeta tokom dve godine u kome bi se bar malo izučavala teorija požara... a za takve škole Zavod za izdavanje udžbenika Srbije je još 1997. izdao moju knjigu /pogrešno formulisanog naslova ... jer su i tada programe pisali neki koji kao da još 'žive' u vremenu kralja Milana../ Protivpožarna preventiva .... (vidi osvrt u desnoj koloni)        
 Ima nekoliko članaka i prezentacija  koje počinju i završavaju teoriju požara na nivou kursadžija nekadašnjeg PAZ-a ... o požarnom trouglu ... ili oni 'napredniji' koji su od nekih 'preko bare'  videli da se koristi kao 'jak termin' -  'tetrahedron' --- a u školi su lepo učili da je to pravilna trostrana piramida.. . naravno koristan je i požarni trougao za skoro sve požare koji se u Srbiji mogu desiti ali to se u savremenim udžbenicima u svetu ne nalazi ...jer ima već previše 'izuzetaka' ...pa više nema smisla ostati na tom prostom modelu.
Koriste se odavno za mnoge uteđaje  dugmaste bateije od litijuma, natrijum-hidridne za mobilne telefone pa i automobile ... uči se sad i u osnovnoj školi a i dalje u srednjoj ... da za nastanak burne oksidacije tipa plamenog gorenja nije uvek potreban izvor toplote (za piroforne i materije sklone sponatanom paljenju), da ima i boljih oksidatora od atmosferskog kiseonika (fluor i ozon) da u atmosferi hlora dobro plameno gori i prag gvožđa,   pa da nije baš jasno ni šta je goriva materija ...(još u XIX veku se znalo da gore prahovi Al, Mg, .. kasnije se došlo do toga da gori u atmosferskim uslovima najmanje još 20 metala i mnogo više legura ,,, da eksplodiraju i prašine bibera, ... pa hiljade plastičnih masa, i sapuna!

  Kad sam ja studirao u knjigama za studente je pisalo da su gorive materije one koje sadrže H, C, S i P ... a i tada eksperimentisalo uveliko sa gorivima u kojima je goriva materija, Li, Be, B, Mg i još nekoliko ... Dobar udžbenik sa boljim i svežijim pristupom o teoriji paljenja i gorenja  imali su nešto kasnije studenti Tehnološkog fakulteta u Beogradu (prof. Tjapkin) .
 Profesor D. Stojanović je napisao knjigu za studente fakulteta ZNR u Nišu (drugo izdanje 1988.  INZA iz Sarajeva) ali kao da je i to /još ipak početničko/ brzo zaboravljeno ...vraćamo se na nešto mnogo bajato i često pogrešno... Video sam i nekoliko drugih knjiga a više skripata, praktikuma...

  No pravi  'biser' je postavio na mrežu kolega ( tehnolog!) iz susedne nam zemlje ... i to još na slajdu stoji da je to u okviru nekakve poslediplomske nastave ... da su negorive materije polikondenzatna plastika i teflon ... Koga li on to 'podržava'  od  proizvođača tih plastika?
Verovatno ste čuli neke naše mlade menadžere koji slično pričaju na prezentacijama za penaste formaldehidne smole..
a imamo već više od 15 godina standard i to na srpskom  ISO 1182 koji precizno definiše kako se određuje da li je materijal negoriv .. ili goriv a tek novija EUROCLASS klasifikacija tu uvodi još bolji red i imamo materijale klase A1, A2, B, C, D, E, F ... i slično za podne pokrivke, obloge i sl. ...  Trebalo bi svi naši projektanti (ne samo arhitekte i građevinci već i tehnolozi, mašinci i elektroinženjeri)  da znaju šta znači to napr.  A2 s1 d2..

Pa eto, izgleda da malo vredi sve što sam do sada savetovao i nudio besplatno .. nekoliko najboljih knjiga u svetu iz oblasti teorije požara, stotine pdf knjiga, radova koje sve možete i vi da skinete sa mreže  ... više puta sam navodio da je američki NIST  stavio na raspolaganje preko 3500! radova svojih istraživača iz poslednjih 25 godina ... da se može skinuti i prava 'biblija'  - SFPE Handbook  on Fire Protection Egineering /III izdanje iz 2002/ sa više od 1600 strana većeg formata ... i prvi pravi udžbenik sa zapada .. Dougal Drysdale-a ...naravno nekad smo mogli za vrednost nedeljnih novina kupiti dobre knjige na ruskom iz teorije požara...karakteristika materijala i konstrukcija.

Počeo sam da pravim blog  o tome ..sa temama ... .Bezbednost od požara i eksplozija ES  (a uglavnom za inženjere)... pa potražite ovih dana na mreži ako vas zanima..a mnoge bi trebalo.
 link

 http://nikolakleut-p.blogspot.com/

 Skoro slučajno sam video da u Srbiji imamo oko 1940 licenciranih arhitekata samo za licencu 400!
          Da li bar 10 od njih skoro 2000 znaju da pročitaju oznaku materijala koja vredi i  po važećem SRPS EN standardu ?   a koji se već godinama uvoze i ugrađuju  u naše zgrade ..      (videti spisak standarda u blogu o standardima)
   To je za kurse preventive ...u okviru pripremne nastave za polaganje stručnog ispita ...i predavači preventive to 'ne bi smeli da izostave'  u onih traženih 40 časova ...  kako sam pisao ... izlagao sam o tome pre godinu i po na savetovanju na Arhitektonskom fakultetu ... ima o tome u zborniku koji je odštampan u oko 500 primeraka i toliko CD-a ... ali izgleda sa vrlo malo efekta.... isti je  'mrak'  i oko klasikacije kontrukcija u pogledu ponašanja u uslovima požara a i za to imamo sve potrebne SRPS EN standarde... na engleskom.
  Ako vam to treba a ne snalazite se dovoljno dobro dajte samo nekom ko zna da korektno prevede... tu stručnu građu kako bi izbegli  gafove a možda i veliku štetu...   jer to nije posao za onog ko lepo prevodi beletristiku ...vesti iz politike, sporta ... Da ipak ukažem na jedan zgodan  primer ... koji se iz TV produkcije .. prevod jednog BBC dokumentarnog filma    Prevodilac je efekat klipa (koji postoji napr. kod kretanja brzog lifta u oknu ) preveo kao Pistonov efekat ... To je ipak jedan od manje 'drastičnih'  primera....   možete imati veliku štetu ako prevodilac ne razlikuje osnove termine u oblasti zapaljivosti i gorenja ...
 Ne bi baš da vas mnogo zbunim ali i neki materijali koji su u korektno klasifikovani kao  negorivi mogu da gore ..ali te finese možete objasniti samo uz odlično razumevanje svih stavova u standardu ... 

  na ovom blogu je dato sve potrebno da razumete značaj u tom poslu knjige Glosar....    

 Dobio sam predlog mladog kolege da napišem nešto o izboru tipa instalacije za gašenje.... Britanci su o tome napisali i jedan zanimljiv a i obiman standard pre nešto više od 20 god.
To jeste često jedno od prvih putanja ali odgovori nisu prosti ... potrebno je prilično toga reći o mnogim tehnlogijama ... i baš o dinamici požara ...promenama temperature, 'gubitaka mase'  toplotnoj snazi požara ... pa efektima gorenja i gašenja ... dakle da bi bilo korisno trebalo bi napisati bar desetak strana ...još bolje 20,    30 ...  a pisao sam o tome u posebnim radovima objavljenim u časopisu Zaštita u praksi...i naravno u knjigama u izdanju firme Zaštita sistem
  Pa ... napisaću nešto ponovo...  i biće objavljeno u blogu Forum.     

Permanentno obrazovanje

  Sa nedavnog skupa na temu Detekcija opasnih para i gasova u Institutu Mihajlo Pupin  gde sam ponovo imao izlaganje koje je uvodnog karaktera /sa istom temom skup je održan i prošle godine/.  
Ciklus predavanja za stručno usavršavanje inženjera uz podršku Inženjerske komore Srbije uspešno organizuje Mirjana Jarić a na seminarima učestvuje 40 do 70 inženjera pretežno elektro struke.
   Ovih dana imao sam još jedan ciklus predavanja kandidatima koji se spremaju za polaganje stručnog ispita iz predmeta stabilni sistemi*.  Ovaj naziv nije korektan (to verovatno znate ako ste bar malo u toku promena u službenoj terminologiji  /SRPS ISO 13943: 2010/  ali nam to nije smetalo... malo smo se upoznali a možda sam neke i malo više obeshrabrio pričom da imaju još mnogo da uče, da je bezbednost od požara u velikom zamahu, da ima sve više stručnije pisanih standarda (koje neko treba da stručno prevodi na srpski ...da ne računaju na sudske prevodioce, filologe dokazane u prevođenju beletristike... za to i razne sertifikate) , inženjerskih proračuna, metoda ispitivanja...
   prošlo je vreme kad je to bilo lako pristupačno ... malo teksta, po neka tabelica i sl. Ukazivao sam u kakve glupe situacije može da dovede neuvažavanje savremene terminologije ...    
    Koristim ovu priliku da pozdravim sve one kojima sam u poslednje dve godine držao tu pripremnu nastavu (i iz predmeta preventiva) i da im poželim uspeh u radu ...  i da ponovim..   pozivim ih da se jave na meil .. pa i da se pohvale na čemu rade, da ukažu na neki zanimljiv stručni problem...

  Evo da pokrenem priču s jednim pitanjem  .. one koji se bave ozbiljnije odimljavanjem ... šta mislite od primeni onih džet ventilatora koji su ranije razvijeni prevashodno za odimljavanje tunela - u garažama. To je u nekim zemljama postalo hit rešenje... ali za većinu garaža mislim da je to opasno ..da oni saviju i tako 'nabacuju' plamen na susedna vozila ..  šta cenite  ... gde to ima smisla i zašto... a gde je tako nešto opasno?      

*termin stabilni odnosi se na ponašanje sistema a ovde se radi o instalacijama za bezbednost od požara/eksplozije Termin instalacija već sadrži pojam da je nešto ugrađeno, učvršćeno (fixed).. Britanci su takođe shvatili 90-tih da je gramatički nekorektno da pišu fixed instalation ... pa od tada pišu samo instalation for ...  
 
  

Ponekad me neki mladi ljudi u susretima na savetovanjima prijatno iznenade... pohvale i moje blogove ... ali obično ih na pitanja kako da isplivaju iz problema ostavljam u još većoj zabrinutosti. 

 Jedno od pitanja je šta sa starim pravilnicima .. u kojima ima i mnogo materijalnih grešaka, prevaziđenih rešenja ... ko će to da popravlja, ažurira ... 

                         

Kako su porasli visoki objekti sa 22 na 30 m jednom 'malom' izmenom

Ovo je zgrada u Parizu u kojoj je nedavno poginulo 5 a teže povređeno 29 osoba ...
Oni koji znaju i osnovno o teoriji požara da je nedovoljno bezbedno praviti ovako visoke stambene zgrade...
Po zakonu o planiranju i izgradnji Srbije je skoro nedavno - 1995. pisalo da se bar stambene zgrade ne planiraju i izvode sa više do 6 spratova ...bio je to glas struke i razuma ... onda je u GUP-u Beograda napravljena prva rupa ... da mogu pod posebnim uslovima ...

U suštini je istina da se svuda ovakve zgrade prave za nižu i nižu srednju klasu... da se 'zbrine' u 'jeftino' izgrađenim stanovima koje često gradi i država ili gradska uprava i tako 'usrećuje' svoje građane ...
Ovi gore 'usrećeni' stanom na 8-mom spratu su ostali bez majke, oca, deteta ... a nije moralo ... sa malo razumevanja problema i vere u znanje stručnjaka.

Ovako će se i kod nas više događati... jer je nedavno nekoliko odgovornih odlučilo da je dr. Redžić Dragutin... pisac Pravilnika o zaštiti visokih objekata bio 'suzdržan, previše oprezan ... kad je te objekte definisao kao one više od 22 m /као u dvadesetak zemalja EU/ ... pa su za rešavanje jedne tekuće potrebe to podigli na 30 m!

Da su podigli sa 22 na 23 m možda bi greška bila još podnošljiva ali ovo - 30 m je baš preterano.

U Beogradu je ranije istraživano stanje u visokim objektima i može se to učiniti ponovo i ciljano .... koliko ljudi za poslednjih 30 godina stradalo u zgradama a koji su se zatekli u vreme nastanka požara prostorijama na etažama višim od 6-te nadzemne)... kakvo je stanje opremljenosti vatrogasnih jedinica za spasavanje sa visina većih od 22 m itd.
Nije to tako veliki poduhvat i lako bi se zaključilo da je ta izmena neumesna ... dovoljno je bilo i pomeranje sa 22 na 23 m ... i to se svodi na zgrade sa 7 spratova ... više nego dovoljno ... jer sve preko toga za stambene i javne zgarde je bezumno.
Za poslovne zgrade (borave zdravi mlađi ljudi, bolje je održavanje i dr. uslovi) toleratno je da postoji još koja etaža  (i tada uz primenu mnogih posebnih mera koje bi trebalo da sadrži pravilnik o visokim objektima ...)
Postojeći pravilnik ima suštinskih slabosti / u delu oko rešenja odimljavanja... ima i nekih drugih slabosti uočenih u praksi od skoro 30 godina/ pa je bila prilika da se stručnjaci upuste u ažuriranje celog pravilnika.

Stvoren je jedan zanimljiv problem ... kako projektovati i izvoditi zgrade od 22 do 30 m. ... neki će tumačiti da za takve  nema nikave regulative - da može sve da 'prođe'.

Već mesecima se govori da neki inženjeri rade na pisanju nekakvog pravilnika o izgradnji stambenih zgrada .... da podsetim da je u pisanju Odluke o izgradnji stambemih zgrada i stanova u komisiji skupštine grada Beograda tokom 1983. jedan od najvrednijoh članova bio naš drug (od nedavno  pokojni)  izvanredan poznavalac problema i čovek koji se trudio da ima korektan propis po kome se radi i gradi  Miod rag Kadić dipl. elektroinženjer (sa ekipon inženjera tada Uprave za potivpožarnu zaštitu SUP Beograd) a koji je uneo u taj dokument mnoge planerske, arhitektonsko-.građevinske i instalaterske mere bezbednosti od požara i tako vrlo zaslužan da Beograd poslednje tri decenije ima mnogo manje stradalih na milion stanovnika od skoro svih gradova Evrope.
   Ja sam 1999.  posle preko 20 godina debelog iskustva u požarnoj bezbednosti, posle nekoliko  knjiga, desetine stručnih radova i izlaganja na skupovima  i 'gledanjem' u seriju standarda BS 5588 pisao JUS TP 21 .... za stambene, poslovne i javne zgrede.. ... Ako će neko da piše Pravilnik o planiranju i izgradnji stambenih zgrada ... savetijem da prouči bar malo novije britanske BS standarde o tome  ... imao bi šta da nauči i da izbegne greške. jer one mogu biti vrlo skupe ...i dugotrajne....
  Ne bi trebalo da posle deceniju dve  imamo opet neko 'azbestno naselje' koje treba srušiti...
     

Izlaganje rada ne temu novina u EN standardima iz domena ispitivanja konstrukcija na otpornost na požar a na II savetovanju AI (Arhitektura i Instalacije)

Naravno vreme za izlaganje je premalo da se prikaže nešto više kako bi se 'zaokružila' ta tema. Izvori (relevantni EN standardi) imaju više stotina strana a i dao sam prvo mali komentar na postavljeno pitanje o razvoju naše standardizacije... pa onda napomene o materijama ... materijalima... mnogim novim materijalima - posebno kompozitima pa ukazao na stvaranje kompozicija materijala u izvođenju (naknadno spajanje materijala - napr. lepljenjem metalnih limova, folija i sl. na ploče)...
Pokušao sam da ukažem na tu raznolikost koja je uslovila stvaranje novih i sve složenijih standarda za ispitivanje i klasifikaciju materijala (oblast standarda Reaction on Fire) a što je podloga za izradu standarda za ispitivanje otpornosti konstrukcija (oblast Fire Resistance) ... naravno najviše je reči bilo o ispitivanju konstrukcija u ispitnim pećima ... kriterijumima za klasifikaciju, novo uvedenim vremenima koje čine sad gušći niz ... F = 10. 15, 20, 30, 45, 60, 90, 120, 180 min pa mogućnosti razdvajanja R E i I ... uvedenim S, C, W, M i dr. kriterijumima itd.
Obećao sam da ću odgovoriti i meilom na meilom postavljena pitanja .. pa izvolite.

Eksplozije i vatre u daljini

Da li je ova slika malo 'doterana' ili ne ... kao oči u glavi dimnog čudovišta sa vatrenom utrobom ?

Gasioci ne mogu nešto značajnije da urade i čekaju da eksplozije utihnu pa da idu na lokalizaciju.